Zamke lukavog dučea

Pišu: Miodrag Janković i Veljko Lalić
U ARHIVSKOJ Zbirci koja je sa Kolumbija univerziteta stigla u Beograd, nalaze se mnogobrojna pisma Vladislava Stakića upućena knezu Pavlu.
Čovek, kojeg Dragiša Cvetković kleveće u svojim pismima od 1952. godine, imao je do kraja svog života, 1966. godine, živu prepisku sa knezom. Šta to znači? Jednostavno; da je knez Pavle znao o njemu mnogo više nego Cvetković. To što je knez znao, umnogome je obelodanjeno u knjizi koju je Stakićeva supruga Milka dala da se odštampa 1967, u Minhenu (štamparija "Iskra"). Reč je o štampariji koju vodi Jaša Ljotić, a knjiga ima naslov: "Moji razgovori sa Musolinijem - Osovinske sile i Jugoslavija". Predgovor za Stakićevu knjigu napisao je Dž. B. Hoptner!
     Dr Vladislav Stakić je bio specijalni tajni izaslanik kneza Pavla. Tri puta je putovao u Italiju (11. novembra 1940, 4. i 24. februara 1941) gde se sastajao sa Ćanom i Musolinijem. Uputstva mu je, pred svaki put, davao ministar dvora Milan Antić. Osim toga, 9. februara 1941. Stakić je referisao lično knezu Pavlu.
     Prvi put je bio primljen samo kod Ćana. Drugi put je opet video Ćana, ali i Musolinija. Susret se odigrao u Bariju, 4. februara 1941. Duče je tom prilikom, sasvim neočekivano, preko Stakića, poručio knezu Pavlu:
     - Ja nudim Jugoslaviji prijateljstvo. Ja želim da Jugoslavija ostane van rata i zato ću Vam učiniti takve propozicije koje, mislim, neće biti smetnja da se italijansko-jugoslovenski odnosi učvrste. Moramo raditi tako i postupiti tako da se to ne vidi. Moramo pronaći razloge da ubedimo, ne toliko Hitlera, što nije tako teško, koliko Ribentropa, koji je pokvareno lukav.
     I MUSOLINI je jasno izložio svoju ponudu:
1)     "Italija želi da Solun pripadne Jugoslaviji. Ja sam uvek smatrao da je pravi izlazak Jugoslavije na more - izlazak na Jegejsko more i da Solun treba da pripadne Jugoslaviji, što je od bitne važnosti za srpske interese. Prema tome, bilo da priđe u okviru trojnog pakta, bilo u okviru saveza sa Italijom, na osnovu Beogradskog pakta, Jugoslaviji je obezbeđen Solun.
2)     Pošto ja shvatam sve teškoće koje bi mogle otežati sporazum sa Jugoslavijom, ako bi se zahtevalo da Jugoslavija priđe trojnom paktu, a pošto smatram da je važno otkloniti svako proširenje rata na Balkanu i doći do iskrenog sporazuma sa Jugoslavijom, sporedno je pod kojom će se formom takav sporazum ostvariti, to ja nudim Jugoslaviji zaključenje jednog italo-jugoslovenskog saveza na bazi produbljenja Beogradskog sporazuma. Ovaj savez je dovoljan korak Jugoslavije za približenje osovini. Na taj način Jugoslavija bi ostala van rata, a ne bi joj se postavio zahtev za ulazak u trojni pakt.
3)     Da bih dao dokaza da ovaj korak smatram kao definitivan između Jugoslavije i nas i da bih podvukao njegov naročit prijateljski karakter, to nudim Jugoslaviji regulisanje italijanko-jugoslovenskih odnosa na isti način, kao što su regulisani italo-nemački. Pitanje nemačke manjine rešeno je brenerskim sporazumom, a pitanje jugoslovenske manjine neka bude rešeno našim novim utanačenjem. Ja nudim Jugoslaviji izmenu jugoslovenskog stanovništva u Istri za albansko stanovništvo u Jugoslaviji. To je naročito važno za vas Srbe, jer bi na taj način posrbili vaše Kosovo, čije je stanovništvo pretežno albansko, a koje za vas Srbe ima toliku istorijsku i nacionalnu važnost.

Krajem februara ja ću održati jedan veliki govor u Rimu i u tome govoru objavio bih naš novi savez i moju novu politiku prema Jugoslaviji..."

     MORA se reći da je Stakić bio izabran za misiju u Italiji, jer je bio autor jedne studije o Žoržu Sorelu, francuskom misliocu, koji je izvršio najveći uticaj na formiranje Musolinijeve političke misli.
     Reč je o velemajstorskom potezu kneza Pavla. On je od svog premijera Cvetkovića sakrio ovaj svoj pokušaj, imajući mnogo višu sposobnost političke analize. Knez je imao savršenu političku intuiciju i mada je Musolinija prezirao, želeo je da se uveri u Dučeove balkanske aspiracije. Hteo je da sazna, da li mu Musolini može poslužiti za diverziju koja bi smanjila nemački pritisak.
     I 9. februara, Stakić se vratio u Beograd i otišao na referisanje knezu Pavlu. Pomno saslušavši izlaganje svog specijalnog izaslanika, knez je najpre rekao:
     - Da, Jugoslavija se nalazi uoči važnih i sudbonosnih rešenja i odluka. Kontakt sa Italijom nećemo da gubimo. Da je Musolini do sada vodio drugojačiju politiku, sve bi bilo lakše, ali on je do te mere bio agresivan prema našoj zemlji i prema Balkanu, da moramo biti vrlo predostrožni prema njemu.
     A zatim, knez Pavle je pred Stakićem glasno analizirao Musolinijeve ponude.
     - Kako bi izgledalo da ja pregovaram o uzimanju teritorije jedne zemlje koja je naš prirodan saveznik i koja se bori ne samo za svoju slobodu, već i za slobodu celog Balkana? Ustupanje Soluna nije olakšica pregovorima, već otežanje.
     I knez Pavle je nastavio:
     - Kako ja mogu praviti savez sa Musolinijem kada je u ratu sa Grčkom i Velikom Britanijom? Ja nemam prava da Slovence i Hrvate premeštam sa njihovog nacionalnog tla na kome žive više od hiljadu godina. Jugoslavija se ne može za sva vremena odreći onih krajeva sa izrazitom jugoslovenskom većinom.
     Na tvrđenje Musolinija da neće izbiti sovjetsko-nemački rat, knez Pavle je bio određen:
     - Rat između Nemačke i Sovjeta je neminovan!
     I knez je zaključio:
     - Musolini često svoja nadanja uzima za stvarnost. Naročito se vara ako misli da je osovina rat već dobila. Musolini prelazi previše lako preko jednog faktora, kao što je Amerika. Ona nije rekla svoju poslednju reč.
     DRUGI susret sa Musolinijem dr Vladislav Stakić je imao 24. februara 1941. godine, u Rimu u Palaco Venecija. Duče je bio nezadovoljan sporošću Beograda da mu odgovori na ponude.
     - Umesto saveza sa Italijom, Vaša Vlada vodi sada pregovore sa Nemačkom na bazi Pakta - rekao je skoro uvređeni Musolini. I razvijajući svoju misao, dodao:
     - Ja vam podvlačim i ponavljam da je moja želja da Vi ostanete van rata. Ja sam vam skrenuo pažnju da ne dozvolite da vas Ribentrop uvuče u takvu teškoću iz koje se teško možete izvući. Trebalo je sa nama da prvo razgovarate, pa onda sa Nemačkom. Kakva je danas situacija i kakvi su moji pogledi? Kakva je danas moja ponuda? Ista kao i ona prva, ali sa jednom važnom izmenom. Pošto je Nemačka postavila zahtev da vi uđete u Pakt, on se više ne može potpuno isključiti iz pregovora. Ali mojom pomoću, može se postaviti pitanje kada da vi uđete u Trojni pakt. Po vašim rečima, izgleda da Pakt predstavlja za vašu zemlju i naročito za kneza Pavla jednu šekspirovsku tragediju.
     Sve što duže budete odugovlačili, sve ćete više biti izloženi nemačkoj presiji da priđete paktu. Kada utvrdite sa nama odnose na bazi italijansko-jugoslovenskog saveza, tada ćete imati mogućnost da otklonite takvu nemačku presiju. Tad će to biti moja stvar, a ne samo vaša.
     Dakle, evo moje druge ponude. Za sada ne morate u pakt. Moja ponuda ostaje na snazi. Savez sa Italijom biće dovoljan. Neka Beograd da svoj pristanak, a ja ću sve svršiti sa Nemačkom. Ali, morate dati obećanje da ćete stupiti u pakt docnije. Na taj način skinućemo diskusiju o paktu sa dnevnog reda. Samo jedno vam savetujem: donesite odluku što pre, odmah po vašem povratku u Beograd.
     Na kraju Musolini je rekao Stakiću da želi, da se sastane sa knezom i da izmenjaju misli o svim pitanjima koja se tiču buduće politike dveju zemalja.
     Knez Pavle nije prihvatio Musolinijevu ponudu.
     Rekao je, da u ponudama Musolinija nema ničeg povoljnog za Jugoslaviju. On nije nudio Jugoslaviji Zadar, već grčki Solun.
     Nepoverenje kneza Pavla prema začetniku marsejskog atentata koji je u Italiji držao Pavelića, bilo je veliko. Rekao je:
     - Šta bi vredeo sporazum sa jednim čovekom koji stalno menja svoju politiku?

ZLODUH 27. MARTA
PUČ - RAZDOR MEĐU SRBIMA

PUČ je uzrokovao dugotrajnu, užasnu podelu među Srbima. On nije bio samo kremen razdora u toku Drugog svetskog rata, uzrok građanskog rata, već je i posle rata obeležio srpsku političku misao u emigraciji i, na određen način, u otadžbini. Puč je postao virus, pa je i danas uzročnik srpskih bolesno ostrašćenih zavada koje potresaju našu javnu scenu.
U Zbirci kneza Pavla sa Kolumbija univerziteta, u jednom pismu koje je Dragiša Cvetković poslao knezu 28. avgusta 1951. godine, nalazi se i ovo:
"Šaljem Vam Avakumovićeva pisma. Naravno, da i on ne vidi sasvim dobro stvari. Ali je od interesa njegov razgovor sa Slobodanom. Profesor koji se spominje u pismu, to je Slobodan (Jovanović, prim a. f.). Uvek isti: pere ruke, ne zna ništa, ali sve podbada. Njega treba gađati i svi mi odobravaju što sam ga označio kao glavnog pokretača kampanje protivu nas."
Iz pisama koje Cvetković šalje knezu ima se utisak da Cvetković nastavlja da se ponaša u emigraciji kao da je još uvek knežev prvi ministar. Njegova pisma su u najvećem broju puna svakakvih podataka: o jugoslovenskom Odboru u Londonu, o Mačeku, o bivšem kralju Petru Drugom, o situaciji u Jugoslaviji... Knez, je, čini se iz Cvetkovićevih pisama, često umoran od svega, kao da ne želi da ga i dalje progoni avet srpskih podela, zloduh 27. marta. No, sasvim je sigurno, knez sve čita i odlaže zajedno sa kovertom...
(Nastaviće se)