Zebnja zbog konaka

     Priredio: Milosav - Buca Mirković
     "ŠTO se tiče štampanja 'Konaka', ja sam žurio sa knjigom, iz jednog vrlo neprijatnog razloga", nastavlja Crnjanski u pismu Tasi od 1. 4. 1959. "Bio sam informisan da je Vučo napravio scenario od toga, a pošto je meni dolazio Rodo Andrić, za film, iz moga komada, hteo sam da moj tekst izađe pre toga. Nisam verovao da bi pisac ranga Vučoa, ni čovek sa kojim sam bio u prijateljskim odnosima i koji je ostao meni prijatan u mojim uspomenama iz Beograda, mogao da se spusti do plagijata. Daleko od toga. Ali sam se bojao da se ne napravi neka filmska verzija komada, a to mi se desilo sa mojim romanom 'Kap španske krvi' (o Loli Montez), koji se šetao po filmskim preduzećima, posle čega se pojavio, slučajno, film, Maksa Ofilsa, za koji ja mislim da ima ne samo istorijske, nego i neke, neshvatljive, toaletne, i pejsažne, coincidenzije, sa mojom knjigom. Zato sam žurio sa štampanjem 'Konaka', koje je trajalo dugo. Izvinite. Tim više što ja i sam, posle izvesnih studija, mislim na izradu nekih scenarija. Jugoslavija je, u tome, ne samo iza Italije, nego i Mađara.
     Što se tiče kritike Mihisa, o 'Konaku', čoveka ne znam i nisam sa njim u prepisci. Dabome, njegova teza jako mi je prijala i mnogo sam mu, nepoznatom, zahvalan. A 'Politici', čiji sam bio član redakcije, isto tako.
     Što se tiče Vašeg pogovora 'Itaki', žurio sam se da ga vratim Tartalji. Možda bi trebalo da uvod malo skratite, inače je to lep rad, a teza, teorijska, jasna i fino kazana, da ne kažem francuskom logikom. Mnogo vam hvala.
     O daljem štampanju mojih stvari i druge knjige 'Seoba' pisaću Vam, iz više razloga, drugi put. Bojim se da i mojoj donkihoteriji mora biti, u mojim godinama, jednom kraja. Izbor dvanaest apostola naših romana, na engleskom, naveo me je na razmišljanje.
     Nadam se da ste čuli da sam prisustvovao proslavi Andrića, prijateljski, pa i angloambasadorskom ručku. Verovalo se, ili ne, radovaću se ako uspe priprema Andrića za nagradu Nobela. A žalim što nemam sredstva da dođem i da Vas vidim prilikom izrade statusa Org. evropskih pisaca."

ODLOŽEN SUSRET

PRVI put u ovoj prepisci, Crnjanski se žali na tešku nemaštinu.

"Dragi Mladenoviću,
                         12. 11. 1959.

     Primio sam Vaše pismo iz Beograda. Odgovaram na njega, kao što ste u pismu tražili, na adresu, koju ste mi dali. Razume se da bih rado došao do Pariza, ali moje je finansijsko stanje takvo da ne mogu da odvedem ženu ni do Savske obale ovde, to jest do mora, a kamo li da mogu da idem do Pariza. Izgleda da moj šurak nije hteo, ili nije umeo, da Vam predstavi tačno nemaštinu u kojoj živim. Mnogo žalim što Vas neću videti. Ostaje mi jedino nada da ćete Vi nekako uspeti da dođete do Londona."

NEVERICA I ČUĐENJE

"Dragi Mladenoviću,
                         16. 2. 1960.

     MENE interesuje, naročito, ideja, jedne organizacije Zajednice evropskih pisaca i rado bih na ostvarenju te ideje sarađivao sa Vama. Neka imena, koja sam video na spisku plana za tu organizaciju, ne zaslužuju da budu u obzir uzimana.
     Pravo da Vam kažem, čudim se da kažete da niste imali novaca da iz Pariza dođete do Londona. A još više što kažete da niste mogli da dobijete vizu, tako brzo. Meni kažu da ste Vi poslanik u Saveznoj skupštini, pa se pitam kako da niste imali za tako mali put sredstva, a još više da niste dobili vizu, kad ko sve ne dobija!
     Ništa ne razumem!
     Mene je deprimiralo, da su Vas, očigledno, izgurali iz Udruženja književnika, a sad kad kažete da imate mnogo nevolja, još više sam začuđen. Ništa ne razumem.
     Što se tiče mojih literarnih briga, svakako ste čuli o potraživanju i pokušaju iznuđivanja 3 odsto, 12 odsto za muziku u 'Konaku', koju je Dinulović naručio bez mog znanja, odobrenja, i pristanka. Pravo da Vam kažem i to me degutira. Sve se radi ispod žita. A nije potrebno.
     Piše mi Krstić, kao što ste videli, i pita šta je sa 'davno obećanom' drugom knjigom 'Seoba'. Druga knjiga je davno gotova, samo imam muke oko prepisa, a pravo da Vam kažem, još mi se i ne štampa. Pošto Krstić kaže da prva knjiga NE ide dobro, mislim da će najbolje biti da odložimo izdanje druge knjige.
     Što se tiče moje posete u Beogradu, oko tog se toliko brblja i intrigira, da mi je stvar postala ogavna. I znani, i neznani, pišu mi i dolaze, pa pitaju kad ću doći, da li ću doći. A što je najlepše, kažu: kažite samo meni, da znam, a ja nikom reći neću. Zar to nije komedija?
     Ja sam na takvo pitanje, pre neki dan, odgovorio Žiki Todoroviću u 'Politici' od reči do reči ovo: Ja sam obećao Mladenoviću da ću doći, on je zaslužan što se 'Konak' prikazuje, a da li ću doći aprila, juna, ili septembra, to je zaista nevažno sada. To zavisi od mnogih sitnica, koje su krupne. Za to je nadležan ovdašnji moj prijatelj, ambasador, pa je krajnje vreme da ne bude toliki broj babica."
(Nastaviće se)