Magija i pesnice

RASPUĆIN je u to vreme viđao „mnoge važne dame, koje su na njega gledale kao na pravednika“. Jedna od takvih uticajnih dama bila je i Olga Lohćina, žena državnog savetnika Vladimira Mihajloviča, neizlečivo bolesna od stomačne neurastenije. Olga Lohćina je o okolnostima njenog upoznavanja sa Raspućinom svedočila pred Specijalnom državnom komisijom:
„Prvi put sam srela Raspućina 3. novembra 1905. godine. Tada sam već bila razočarana društvenim životom i prolazila sam kroz duhovne promene. U to vreme sam bila i veoma bolesna od crevne neurastenije, što me je u potpunosti vezalo za krevet. Mogla sam se kretati jedino ukoliko sam se pridržavala za zid... Sveštenik, otac Medvedev se sažalio na moju patnju i doveo Raspućina... Od trenutka kada se otac Grigorij pojavio u mom domu, osećala sam se potpuno oporavljena i od tada sam oslobođena moje bolesti...“
Raspućin je potpuno potčinio peterburšku lepoticu i doselio se u njenu kuću, mnogo komotniju i raskošniju od Teofanovog crkvenog stana. Ova porodica je više koristila Raspućinovim planovima, između ostalog i zato što je bila veoma bliska dvoru. Muž Olge Lohćine bio je inženjer zadužen za popravku puteva u Carskom selu i u njihovu kuću su stizale i najskrivenije tajne carskog dvora, između ostalih i tajna o carevićevoj bolesti. Zanimljiva su svedočenja ove dame, koju će Raspućin za nekoliko godina potpuno upropastiti.
„Govorio je veoma zanimljivo o svom skitalačkom životu i tokom tih razgovora, pogađao je grehe svojih slušalaca i primoravao njihove savesti da progovore...“
SAMO nekoliko dana pošto ga je upoznala, Lohćina je pošla sa Raspućinom do njegovog rodnog sela, Pokrovskog. Inženjer Lohćin je ženu rado pustio na taj put, u nadi da će se ona potpuno oporaviti na sibirskom svežem vazduhu, u prisustvu čudotvornog iscelitelja. Sama Olga Lohćina, Raspućinova fanatična sledbenica, o tom putu kaže sledeće:
„Na njegov poziv, posetila sam ga u Pokrovskom, gde sam ostala od 15. novembra do 8. decembra, 1905. godine. Putovati sa Raspućinom bilo je veliko zadovoljstvo, zato što je on imao duha. Tokom puta on je predviđao štrajkove i zastoje, stalno govoreći: „Samo da stignemo pre toga." Tek što smo stigli štrajkovi su počeli.
Tih dana u Rusiji, ni najmanje nije bilo teško predvideti neki štrajk, ali za nervno labilnu Raspućinovu prijateljicu, sve što on učini izgledalo je kao neverovatno čudo. Pomodna peterburška dama je provodila nedelje u seljačkoj kući, gde je živela jednostavnim seljačkim životom i slušala Raspućinove duhovne pouke.

LOHĆININA svedočenja pred Specijalnom komisijom, međutim, bacaju senku na pobožnu nevinost njenog i Raspućinovog odnosa.
„Da, imali smo običaj da se poljubimo kad bismo se sreli, čak i da se zagrlimo, ali to je sablažnjivo samo ljudima sa prljavim mislima... Isto tako je tačno da sam se, tokom jedne od mojih poseta Pokrovskom, kupala sa Raspućinom i njegovom porodicom, odnosno sa njegovom ženom i njegovim ćerkama, ali to nikom od nas nije delovalo ni čudno, ni nepristojno. Zbog toga što me je izlečio, kao i zbog njegovih predviđanja, koja su se obistinila, bila sam uverena da je on starac.“
Odnos između Raspućina i Lohćine zanimljiv je zbog još jednog detalja. Kada je 1911. godine, Raspućinov izdavač i prijatelj Filipov došao u njegov stan, zatekao je bolnu scenu. Raspućin je ogorčeno tukao Olgu Lohćinu, sada potpuno propalu i neugledno obučenu ženu. Dok ju je udarao, Lohćina je govorila Raspućinu: „Ti si Bog... Ja sam tvoja Eva, a ti si moj Hrist.“ Iako se Raspućin još više žestio posle ovih reči, iz njih su upadljivo provejavale ideje hlista, sekte zbog koje je Raspućin više puta bio predmet crkvene istrage.

Nastavlja se