Opet spremaju noževe

NA koji način je Leonid Brežnjev uspeo da preobrati Tita i da ga u vreme hrvatskog maspoka izvuče iz nacionalističkih voda?

Kada sam ovo pitanje postavio Stanetu Dolancu, on me je najpre ozbiljno i ispitivački pogledao, a onda rekao:

- Aco, ti opet tražiš đavola! - Ti kao da zaboravljaš ko je Tito. Nemoj da nas đavo odnese obojicu. Sipaj mi čašu vina da se malo povratim. Ne krijem da si me svojim pitanjima uplašio.

Otpivši gutljaj vina, on je rekao:

- Brežnjev je učinio veliki pritisak na Tita. U tom pritisku bilo je i drugarskih i prijateljskih molbi, ali i pretnje silom. Ti znaš kakvi su bili njihovi odnosi. Njih dvojica bili su veliki prijatelji, što im nije smetalo da svaki od njih gleda svoje interese i svoju politiku. Mislim da se 1971. Brežnjev više služio pretnjom nego molbom. Nekoliko meseci pre sednice u Karađorđevu Brežnjev je posetio Jugoslaviju i sa Titom vodio višečasovni razgovor u četiri oka.

- Dolazak Brežnjeva u našu zemlju - nastavio je Dolanc - u listu "Pravda" bio je propraćen velikim člankom na naslovnoj strani. Njegovu sadržinu dobro sam zapamtio. U njemu se kaže: "Nacionalističke strasti u Hrvatskoj dobile su neviđene razmere. Reč je o pokretu koji pod vidom socijalističke demokratije želi da razbije Jugoslaviju. Imperijalisti čekaju da se Jugoslavija raskomada pa da svako prigrabi po deo plena. Zbog njenog vojno-političkog položaja i značaja pitanje opstanka Jugoslavije nije više samo unutrašnje pitanje te zemlje. Njen raspad imao bi vrlo tragične posledice na odnose na Balkanu, Evropi, pa i celom svetu. Sovjetski Savez to neće nemo posmatrati i čekati skrštenih ruku da stvari dobiju nepovoljan tok."

- Zar posle ovog članka u "Pravdi" treba pretpostavljati o čemu su i kako razgovarali Tito i Brežnjev u četiri oka - zaključio je Dolanc. Posle ovog sastanka, prilikom jednog Titovog razgovora sa partijskim rukovodstvom Hrvatske, Tita je telefonom pozvao Brežnjev. Posle razgovora Tito je ušao u salu i glasno rekao: "Brežnjev mi nudi vojnu pomoć za borbu protiv hrvatskih nacionalista!"

- Da li je to bila zvanična najava intervencije trupa
Varšavskog pakta? - upitao sam Dolanca.

- Zvaničnih najava nije bilo, međutim, u dva navrata
Čaušesku nas je obavestio o pripremama trupa Varšavskog pakta za invaziju na Jugoslaviju kao sprovođenje Brežnjevljeve doktrine o "ograničenom suverenitetu". Jednom sam ja umesto Tita na poziv Čaušeskua išao u Rumuniju i tada mi je on rekao da su trupe već spremne i da se očekuje samo naredba za početak invazije. Drugi put je Čaušesku lično doleteo avionom i sastao se sa Titom ukazujući mu na svu ozbiljnost koja preti Jugoslaviji od invazije.

BRIGA ZA SRBE

ZAMOLIO sam Dolanca da mi kaže kako on vidi Jovankinu ulogu u "hrvatskom proleću", pošto tvrdi da je ona osvestila Tita i raskrstila sa hrvatskim nacionalistima.

- Moram biti stvarno objektivan - odgovorio je Dolanc - i reći ono što sam čuo i u šta sam se lično uverio. A čuo sam da je Jovanka dobila veliki broj usmenih i pismenih podataka iz srpskih krajeva u Hrvatskoj, a naročito iz Like. Isto tako čuo sam da je na razgovor primala neke penzionisane generale. Ne znam, međutim, ni za jedan njen javni nastup u štampi u smislu osude hrvatskih nacionalista, odnosno odbrane srpskog življa u Hrvatskoj.

Ali se sećam jednog događaja iz oktobra 1971. godine. Došao sam u Karađorđevo da Titu referišem o situaciji u Hrvatskoj. Tito me je zadržao na ručku. Iako je tog dana bio Jovankin rođendan, oni su celo pre podne proveli u svađi. Tito mi je rekao da ostanem da bi on mogao makar mirno da ruča. U toku ručka Jovanka je pričala o hrvatskom nacionalizmu i sudbini koja očekuje Srbe. Rekla je: "Ako armija ne interveniše, provešće se kao 1941. godine. Nadam se da ovoga puta Srbi neće biti naivni i lakomisleni i ići kao ovce na klanje." Dok je to govorila uporno je gledala u Tita. Tito je sve vreme
ćutao. Nije pokušavao ni da ospori ni da odobri Jovankine reči.

Razgovor s Dolancom završio sam rečima:

- Hvala ti, Stane, sada mi je Jovankina uloga u "hrvatskom proleću" potpuno jasna. Njene reči nisu bez osnova. Ona je sigurno uticala na Tita, ali verovatno bez većeg efekta. Zasluge Brežnjeva u razbijanju hrvatskih nacionalista ona je sebi pripisala.

Karađorđevo 1. maja 1976. godine. "Predsednik Tito i ja šetamo jednom stazom. Fizički smo blizu, a u mislima ko zna koliko daleko. Ja razmišljam o kultivisanoj prirodi koja je meni lepša od divlje. Karađorđevo je nekad bilo salaš sa kaljavim putevima i stazama, jezerom obraslim u trsku i šašu. Sada je Karađorđevo divan park sa velikim zelenim površinama, kanalima koje premošćuju drveni i betonski mostovi, sa ribnjacima i bistrim jezerom. Sve je ovde urađeno sa puno ukusa i pažnje, tako da deluje skladno i funkcionalno."

Iz razmišljanja trgla me je predsednikova primedba:

- Dosta je, druže doktore, bilo prvomajskih parada. Evo, provešćemo jedan miran praznik rada. Te parade su skupe, a narod je već pomalo zamoren njima.

Osećam, međutim, da mu prvomajska parada ipak nedostaje. Stvorenih navika čovek se teško odvikava. Tito samo pokušava da sebe i mene ubedi da je doneo ispravnu odluku.

BITKA ZA NASLEDNIKA

JA potvrđujem ove njegove reči prisećajući se prvomajskih parada u kojima sam i sam učestvovao. Prolazili smo ispred svečane tribine noseći sve - od lopate do lokomotive. Nije se znalo ko je srećniji - mi koji prolazimo u defileu ili usrećitelj koji vidi svoje srećne podanike. Ali, kako je život čudan i pun iznenađenja. Evo, danas Tito i ja šetamo jedan pored drugoga, a nekada smo bili tako daleko.

- Da li će danas neko doći u posetu? - rekao sam tek nešto da kažem.

- Ne, odgovorio je Tito. - Danas za ručkom glavni i jedini gost bićete vi, druže doktore. To je predložila drugarica Jovanka.

- Ja vam se zaista zahvaljujem na pozivu i ukazanoj časti - rekao sam vrlo iznenađeno.

Ručak je bio poslužen na otvorenom prostoru, u ambijentu ukrašenom ukusnim cvetnim aranžmanom. Sve troje smo bili svečano odeveni, i svečarski raspoloženi. Jovanka je bila u elegantno skrojenom kompletu pastelnih boja, sa bogatom punđom i diskretnom šminkom. Uz dobro raspoloženje delovala je vrlo otmeno. Tito je bio u teget odelu koje se slagalo sa bojom njegove svilene kravate. Njegove duhovite dosetke održavale su naše dobro raspoloženje. Ono što me je posebno iznenadilo bili su komplimenti upućeni meni. Jovanka je rekla da je Tito mojim dolaskom mnogo dobio, jer su mu prethodni lekari ograničavali fizičke i intelektualne aktivnosti. Malo je trebalo, kazala je Jovanka, pa da Tito bude otpisan. Ove njene reči Tito je potvrdio klimanjem glave.

Pošto sam se zahvalio na ovim pohvalama, Jovanka je rekla:

- Vama je, druže doktore, poznato da je Tito po Ustavu doživotni predsednik. No, i pored toga, neki već sada neskriveno reflektuju na njegovo mesto.

Odgovorio sam da mi je, naravno, poznato da je drug Tito doživotni predsednik i zato me čude njene reči, pogotovo što je predsednik mentalno svežiji od svih svojih saboraca, a i od mnogih iz mlađe generacije. Ovo sam rekao zato što sam zaista tako mislio. Bio sam očigledno ubedljiv što je imalo povoljan efekat na oboje.

- Tako vi mislite, druže doktore - rekla je Jovanka prilično uzbuđeno. - Tako misle i oni koji Tita dobro poznaju i vole, ali tako ne misle oni kojima je vlast draža od Tita.

Tito je delovao pomalo nezainteresovano i odsutno, ili je takvo ponašanje glumio. Ja sam bio oprezan, jer, po svemu sudeći, morao sam da odgovorim na vrlo delikatna pitanja.
Naš razgovor bio je povremeno prekidan zbog prisustva posluge. Kad je doneto glavno jelo, Jovanka je rekla posluzi da od sada dolazi samo na poziv.

Znao sam da ona ima nešto važno da kaže, nešto što posluga ne bi smela da čuje.

- Druže doktore - rekla je - vi ste obrazovan čovek i dobar psiholog, a uz to i vrlo kritičan, zbog toga mislim da vam neće biti težak odgovor na moje pitanje a ono glasi: Šta mislite o Dolancu kao o čoveku, političaru i državniku?

Jovankino pitanje me je prilično iznenadilo. Tito se trgao nagnuvši se prema meni i sa znatiželjom očekivao moj odgovor.

DEOBA VLASTI FELJTON "Jovanka Broz Titova suvladarka" pripremljen je prema istoimenoj knjizi prof. dr Aleksandra Matunovića, Titovog ličnog lekara koji prvi put osvetljeva anatomiju dvorskog miljea Brozovih u kome mlada Ličanka, služeći se raznim sredstvima, uspeva da osvoji suvladarsku poziciju. Knjiga ima 270 stranica, autorsko je izdanje, a u prodaji (na kioscima) pojaviće se 30. marta. Knjigu štampa "Interpres", a njena cena biće 300 dinara. Podrobnije informacije na telefone: 011/311 9234 i 063/238 210.