Pruski baron - srpski general

Piše: Srđan Cvetković
- SUĐENJE je počelo u 8 časova, 1. avgusta 1946, a na optuženičkoj klupi našli smo se nas četvorica. Prvi je na listi bio Ljubo Babić. Njegovo pravo ime je bilo Adolf Šindler Frajher fon Klojstenburg - kazuje Dragi Stojanović.

B. Pekić: - Je li on bio baron?
- Da, on je bio plemić i njegova istorija je vrlo interesantna. Nju je objavio, u drugoj knjizi o Milanu Nediću, Stanislav Krakov na osnovu mog kazivanja. Ja sam mu, jedanput, u Parizu u pero izdiktirao celo to suđenje i u isto vreme interesantan slučaj o poreklu Ljube Babića, našeg generala, inače pruskog plemića. Ja sam bio drugi do njega, a pored mene levo je sedeo Damnjan Kovačević. On je svojevremeno svršio Filozofski fakultet, francuski jezik i književnost, neko vreme ga predavao, pa se posle prebacio na zubarstvo, postao zubni lekar, jer mu se to izgleda više isplaćivalo nego da bude profesor.
B. Pekić: - A kakvu je funkciju imao za vreme okupacije?"

- Za vreme rata nije imao nikakav naročiti položaj, radio je kao zubni lekar, ali je istovremeno pisao članke koje je objavljivao uglavnom u "Obnovi" ili nekom drugom listu. Zalagao se za saradnju sa Nemcima, što smo mi izbegavali, naročito u člancima i komentarima. Poslednji među nama na klupi je sedeo Ilija Paranos, čiji je imenjak i prezimenjak Ilija Paranos bio u policiji, a ovaj je radio u opštini. Zato se uvek govorilo Ilija Paranos iz opštine ili Ilija Paranos iz policije.
B. Pekić: - Da li on ima neke veze sa "Prizadom"?
- Sa "Prizadom" ne, nego sa DIRIS-om. To je bila Direkcija za ishranu, ona se starala o snabdevanju Beograda, uglavnom hlebom. Međutim to je slabo funkcionisalo. Retko kad se dobijao hleb, inače ništa drugo, poneki put malo krompira ili neke repe. Uopšte ishrana Beograda putem DIRIS-a je bila očajna. Beograd je gladovao, i ne bi uopšte izdržao okupaciju, da nije bilo crne berze. Neko je vrlo duhovito kazao, da treba crnoberzijancima podići spomenik zahvalnosti, jer oni su održali Beograd, odnosno Beograđane, u životu, a ne da se progone.
Dakle, tada pred Vojnim sudom u Beogradu, sa predsednikom, pukovnikom, Milonjom Stijovićem, nije bilo uobičajeno, uopšte nije se praktikovalo da pretresi budu javni ili da optuženi imaju branioce. To je bio prvi slučaj da su se pojavili advokati na takvom pretresu. Pored predsedavajućeg Milonje Stijovića i dvojice presuditelja, od kojih je jedan bio kapetan, aktivni borac, a s druge strane levo od predsedavajućeg bio je jedan vojnik, običan. Imena se ne sećam više ni jednoga, ni drugoga. Vojnik je bio iz Bosne, kao i drugi presuditelj, međutim uopšte se nisu mešali za sve vreme procesa, niti jednu reč izgovorili. Zapisničar je bio kapetan Lakić, koji se vrlo korektno držao i savesno u izvodu pratio proces. Tužilac je bio poručnik Momčilo Božinović.
KADA smo se našli u sali mi smo molili preko naših advokata, određenih od suda, da se dozvoli prisustvo našoj najbližoj rodbini, koja je bila tu u zgradi. Predsedavajući je posle kraćeg razmišljanja doneo odluku da najuža porodica može prisustvovati suđenju. Na taj način, Ljubi Babiću bila su prisutne njegova žena i ćerka njegove svastike. S moje strane, bile su obe moje sestre Nada Glišić i Radmila Pećić, kao i moja svastika Capa Pantelić. Damnjanu Kovačeviću niko nije bio prisutan, pošto su njegova žena i sin ostali u Austriji, a Paranosu bila je njegova sestra. Dakle, prema tome bilo je tu i nešto malo publike.
B. Pekić: - Da li je bilo islednika tu?

- To ne znam, pošto naši islednici nisu prisustvovali, ali je bilo tu dosta uniformisanih predstavnika vlasti, pretpostavljam policije, tako da je u sali bilo jedno desetak ili petnaest nekih drugih lica, za koja nisam znao ko su. Oni su pratili pretres, verovatno po zvaničnoj dužnosti. Bili su prisutni i fotoreporteri, fotografi, kojima je bilo dozvoljeno da nas slikaju dok smo mi sedeli na optuženičkoj klupi, pre početka pretresa.
B. P.: - Imena advokata?

- Imena advokata se ne sećam svih sem moga, dr Jovana Zdravkovića. On je bio od suda određen, kao i ostala trojica, a znao sam po imenu i po čuvenju Paranosovog branioca, Batu Popovića. Onu drugu dvojicu nisam poznavao, sem možda po imenu onoga koji je branio Damnjana Kovačevića, a branioca Ljube Babića nisam poznavao, niti sam ranije čuo za njega.
(Nastaviće se)