Spasioci s Terazija

Piše: Pero Simić
PRVA redovna skupština Srpskog kulturnog kluba nije održana ”za petnaest dana”, kako je 16. januara 1937. najavio Dragiša Vasić, već se to desilo dvadeset dana posle njegovog susreta sa novinarima iz Beogrda, Zagreba i Ljubljane.
Tog dana, 4. februara 1937, prema pisanju beogradskih dnevnih novina, vazdušni pritisak u Beogradu skočio je na 1.020 milibara. U osam časova temperatura je iznosila minus dva, a oko podneva jedva se dokotrljala do tri stepena. Česma Sime Roksandića na Kalemegdanu se zaledila, pa je bronzani Herkul uzalud davio ukočenu zmiju iz koje nije mogla izaći nijedna kap vode.
Oko 9.30, neposredno pred skupštinsko zasedanje, sa staklene krovne konstrukcije Narodne skupštine Jugoslavije na stenografski sto i govornicu ispred ministarskih klupa u glavnoj skupštinskoj dvorani iznenada pada nekoliko komada debelog stakla. Unezvereni stenografi i nekolicina poslanika jedva spasavaju žive glave.
TOG prohladnog dana dr Milan Stojadinović, burno pozdravljen, govori na sednici Finansijskog odbora Narodne skupštine, koja se održava u maloj dvorani jugoslovenskog parlamenta.
Kaže da se ”spremamo za rat”, ali da „naša spoljna politika ostaje potpuno miroljubiva”. Musolini je Jugoslaviji, ”pružio ruku pomirenja”, veli Stojadinović, i ”nijedna vlada u našoj zemlji ne bi smela da ne primi tu pruženu ruku pomirenja.”
Činilo mu se da Jugoslavija može izbeći konfrontaciju i sa Hitlerovom Nemačkom: ”Mi smo vrlo dobri sa Nemačkom.”
Hvalio je i pakt o ”večnom prijateljstvu” sa Bugarskom: ”Time smo učinili jedno od najvećih dela koje naša generacija može da doprinese delu mira na Balkanu.”
Bio je više nego samouveren: ”Mi imamo vojsku koja će sutra brojati jedan i po milion najboljih vojnika u Evropi, spremnih da u potpunosti odgovore svojoj dužnosti.”
U prvi sumrak tog četvrtog februara, u palati beogradske "Izvozne banke" na Terazijama broj 5, održava se prva redovna skupština Srpskog kulturnog kluba. Među prisutnima je najviše profesora Beogradskog univerziteta, a tu su i vodeći akademici Srpske kraljevske akademije, poznati pisci, advokati, arhitekti, bankari, industrijalci, trgovci i novinari. Skupu prisustvuje i nekoliko penzionisanih generala, bivših ministara i najviših sudskih zvaničnika, uključujući i nekoliko sudija Kasacionog suda, najvišeg suda u zemlji. Ukratko, srpska intelektualna i poslovna elita.
TO odabrano društvo, koje je ove večeri okupila jedna te ista ideja, čine ljudi najrazličitijih političkih ubeđenja i estetskih kriterijuma. Među njima ima i republikanaca i monarhista, i čvrstorukaša i demokrata, i unitarista i federalista, i tradicionalista i modernista, i lokalpatriota i masona, nacionalnih dušebrižnika i individualista. Neki su se deklarisali kao anglofili, neki kao frankofili; neki su propagirali slovenstvo, a neki srpstvo. Među okupljenima je i poneki zagriženi Jugosloven, a još više je onih koji su se uveliko otreznili od jugoslovenstva.
Te večeri u palati "Izvozne banke" su se našli i Stanoje Stanojević i Lujo Bakotić, i Veselin Čajkanović i Bogdan Popović, i Tihomir Đorđević i Dragiša Vasić, i Vladimir Ćorović i Pavle Popović, i Dragoslav Jovanović i Vaso Čubrilović, i Stevan Jakovljević i Mihailo Konstantinović i general Ljubomir Pokorni. I ”srpski Volter” Slobodan Jovanović, prvi Srbin kojem je otac dao ime po slobodi, i bečki doktor i bosanskohecegovački intelektualac Nikola Stojanović, čovek za kojeg se s razlogom govorilo da je ”uzidao sebe u temelje Jugoslavije”: tokom Prvog svetskog rata s hrvatskim političarem Antom Trumbićem bio je jedan od glavnih partnera Vlade Srbije za stvaranje prve zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca.
Sve sama elita.
OD sedamdesetoro prisutnih trećina su, njih 23, profesori Beogradskog univerziteta, 13 je visokih industrijalaca i krupnih trgovaca, šest doskorašnjih ministara i visokih državnih činovnika, pet advokata, troje arhitekti, dvoje pisaca, dvoje inženjera, dva vajara, dva bankara, dva novinara, dva penzionisana generala, dvojica sudija, jedan profesor gimnazije, jedan učiteljske škole i upravnik Univerzitetske biblioteke u Beogradu.
Među osnivačima nove nacionalne institucije našlo se čak petoro rektora Beogradskog univerziteta, niz akademika Srpske kraljevske akademije, ali i predsednik Okružnog suda u Beogradu i predsednici Apelacionog i Kasacionog suda.
Sve ove ličnosti na Terazije je te večeri dovelo jedno te isto osećanje: da nesložni srpski političari i heterogene srpske stranke nisu u stanju da u ovim teškim okolnostima definišu i zaštite srpske nacionalne interese u državi. I da je krajnje vreme da oni pokušaju nešto da učine.
(Nastavlja se)