Bez tuđih obrazaca

Piše: Pero Simić
TE februarske večeri 1937, u 18 časova, okupljenim predstavnicima srpske intelektualne elite prvi se obratio akademik Pavle Popović. Pozdravljajući učesnike skupa on je za predsednika Skupštine Srpskog kulturnog kluba predložio akademika Slobodana Jovanovića, a za sekretara docenta Univerziteta Vasu Čubrilovića.
Popovićevi predlozi su aklamacijom prihvaćeni, pa vođenje Skupštine preuzima profesor Slobodan Jovanović, jedan od glavnih inicijatora za osnivanje Srpskog kulturnog kluba.
Zahvaljujući na izboru, on najpre kaže da Srpski kulturni klub "po zamisli svojih osnivača treba da bude mesto sastanka i razgovora za sve one koji se interesuju pitanjima srpske nacionalne kulture".
Uz taj opšti okvir ide i Jovanovićevo razjašnjenje koje pokazuje ambicije: ”Nacionalna kultura uzeta je u najširem smislu tako da obuhvata i duhovnu i materijalnu kulturu. Zato se u Srpskom kulturnom klubu vide udruženi intelektualci i privrednici.” I jedna od prvih poenti: ”Ovo je može biti prvi put da se čini pokušaj ovako prisne saradnje intelektualaca i privrednika.”
Pretenzije SKK su već na početku bile velike, objedinjavanje ljudi ”raznih stranaka i ideologija”, koji će preko SKK „izjednačiti poglede” na ”pitanja od opšteg nacionalnog značaja”.
OBJAŠNJAVAJUĆI tu zamisao Jovanović ključni stav svoga govora ovako formuliše: ”Osnivanje Srpskog kulturnog kluba je od ljudi koji se nisu isticali u partijsko-političkom životu. Time se htelo od početka obeležiti da se Srpski kulturni klub misli baviti pitanjem nacionalne kulture bez ikakve partijsko-političke tendencije. U isto vreme time se hoće da dâ mogućnost ljudima raznih stranaka i raznih ideologija da uzmu učešća na sastancima Srpskog kulturnog kluba. Izmena misli u jednoj ovako neutralnoj sredini, baš iako ne bi odmah dala vidljivih rezultata, biće korisna, u toku vremena i nesumnjivo korisna, jer će u pitanjima od opšteg nacionalnog značaja doprineti izjednačavanju pogleda.”
Među osnivačima SKK ”ima ljudi koji su jugoslovenskoj ideji posvetili svoje najbolje godine, neki od njih i stradali za tu ideju”, podseća Slobodan Jovanović i nastavlja: ”Za državnu celinu posebne kulturne organizacije srpstva, hrvatstva i slovenstva mogle bi biti opasne samo onda ako bi se zloupotrebile za raspaljivanje plemenske i verske mržnje. Srpski kulturni klub zacelo neće dopuštati da se u njegovoj sredini čini takva zloupotreba sa nacionalnom idejom. Njegova je želja naprotiv da se između srpskih, hrvatskih i slovenačkih kulturnih organizacija stvaraju veze i saradnja u svim pitanjima koja su od opšteg značaja.”
Definisan je i jedan od glavnih ciljeva: ”Radnja Srpskog kulturnog kluba može biti naročito korisna u onim graničnim oblastima koje su po svom geografskom položaju izložene tuđinskim uticajima, i u kojima je srpstvo najpouzdanija brana protiv tuđinskih nadiranja. Uspeh srpske kulture u tim oblastima bila bi dobit za celu državu.”
Uspostavljena je i veza između srpstva i kulture: ”Srpski kulturni klub želi da što tešnje spoji srpstvo i kulturu. U današnje vreme i država i nacija mogu napredovati samo kao kulturne snage. Srpski narod dao je dovoljno dokaza o svojim kulturnim sposobnostima i, što je naročito važno, on ne ide slepo za tuđinskim obrascima. U njemu se oseća neka tvoračka snaga i težnja za originalnim. Ali sposobnost i težnje nisu samo sobom dovoljne. Potrebna je i organizacija.”
STIGLO je i objašnjenje: ”U današnje vreme samo organizovana akcija, i to organizovana u velikim razmerama, upotrebom i velikih i malih sposobnosti, i sa pokretanjem velikog broja, samo takva akcija može imati izgleda na uspeh. Neophodno je potrebno oživeti lokalne centre srpske kulture, neophodno je potrebno u ceo naš kulturni rad uneti više jedinstva i sistema. Taj zadatak besumnje premaša moć Srpskog kulturnog kluba, ali mi i ne mislimo da radimo sami nego u saradnji sa kulturnim organizacijama koje već postoje.”
Posle Jovanovića oglasio se i Dragiša Vasić, koji je u ime privremenog, odnosno pripremnog odbora, rekao da su inicijatori za osnivanje SKK od Ministarstva unutrašnjih poslova ”umoljeni da kod tačke 3 naših pravila unesemo kao klupske ciljeve izraze sa ’strogim isključenjem dnevne i partijske politike’, koje smo izraze i uneli”. I taj ”dodatak ova skupština će imati da odobri”.
Osnivači SKK su izabrali i kandidacioni odbor, na čelu sa akademikom Pavlom Popovićem, koji je predložio sve članove Upravnog i Nadzornog odbora, što je skupština jednoglasno odobrila.
Posle izbora Slobodana Jovanovića za predsednika, Dragiše Vasića i Nikole Stojanovića za potpredsednike, a Vaso Čubrilović za sekretara SKK, Jovanović je apelovao na skupštinare ”da revnosno posećuju klupske sastanke jer se samo tako može održavati ona izmena misli koja je glavni cilj kluba.”
Iako su u svom zvaničnom dokumentu ”O zadacima Srpskog kulturnog kluba” govorili da su im uzori razna privatna udruženja, lige i klubovi ”u zemljama zapadno-evropske demokratije”, a da formiranje ”Saveza naših kulturnih društava treba da bude naš krajnji cilj”, već od ove večeri je bilo više nego jasno da su ”krajnji ciljevi” ove nacionalne ustanove mnogo ambiciozniji.
(Nastaviće se)