Agent u suknji

Piše: Ljubomir Tešić
O SLEDEĆIM licima nemamo nikakve bliže podatke sem da su pobegli u neku do zapadnih zemalja. Moli se Ozna da krene u potragu za njima i njihovom bližom identifikacijom, jer se s razlogom veruje da će biti i ostati ljuti protivnici komunističkog režima:
Nenad Mirkov, Milosav Popović, Dragomir Ercegovčević, Slobodan Antić, Dragoslav Damnjanović, Milan Jevremović, Milan Pantić, Miloš Lazić, Vujka Lazić, Dušica Borisavljević, Ružica Borisavljević, Mirko Nedeljković, Veljko Ćorak, Branko Bulovan, Aleksandar Sremčević, Ilija Milutinović, Siniša Resanović, Dušan Mešanović, Miroslav Todorović, Milan Stajić, Milan Veselinović, Radmila Todorović, Milivoj Stanković, Mihailo Kojičinović, Aleksandar Petrović, Živorad Petrović, Miodrag Ivković, Spasoje Nikolić, Petar Živković, Avram Avramović, Aleksandar Đokić, Lazar Jovanović, Konstantin Krapinikov, Špiro Narandžić, Đorđe Stanojević, Petko Bojandžijević, Božo Dablinović, Ivica Rajković, Georg Sergejev, Svevold Vasiljev, Radomir Veličković i Borislav Trifunović.
Među dokumentima arhivske građe (DK 110) nisu sačuvani izveštaji Ozne o navedenim licima koje je tražila Državna komisija. Ili je izveštaja bilo, ali su zagubljeni. Nije baš uvek bilo onako kako se nekada pevušilo: "Ozna - sve dozna!" Pesmicu je za jedan jubilej napisao komunistički književnik Oskar Davičo i ona se svuda recitovala; da se progonjeni zastraše i malodušnim učine...
ALI, Ozna je svuda, pa i u inostranstvu, formirala svoje doušničko-špijunske filijale. Jedna je, na primer, postojala u Beču u koju su se slivale razne informacije o kretanju osumnjičenih i za zločine suđenih i osuđenih, nad kojima se, trenutno, nije mogla izvršiti sudska egzekucija (smrtna kazna).
U ovim akcijama posebno su bili aktivni agenti i špijuni "terenci". O tome su u Beograd slati posebni, poverljivi izveštaji. Obično ih je potpisivao "predsednik komisije za utvrđivanje ratnih zločina u Beču" pukovnik Andrija Milić. O svemu je obavezno morao biti obavešten prof. dr Dušan Nedeljković, predsednik Državne komisije, najviše istance za utvrđivanje zločina.
U obaveštavanju i dojavljivanju iz inostranstva najaktivnija je bila Jelena Mukajetović, koja je po Austriji špijunirala, sa punim torbama fotografija lica koja su "gonile i lovile" Ozne i Komisije za ratne zločine.
Tako, na primer, Jelena 29. decembra 1945. godine iz Beča javlja preko pukovnika Andrije Milića, koji je tamo prerušen boravio po istom zadatku.
"DRUGARICA Jelena je ušla u trag i sledećim ratnim zločincima iz Beograda", javlja dalje pukovnik Andrija Milić iz Beča. "To su:
Tasa Dinić, ministar unutrašnjih poslova u vladi Milana Nedića. Stanuje negde u blizini Salcburga. A baš gde stanuje - krije i od svojih najboljih prijatelja i drugova. Saznala sam da živi pod svojim pravim imenom, tako da bi ga naši ljudi mogli pronaći preko policije. Kreće se slobodno po Salcburgu, gde sam ga i sama srela. Čula sam da je vrlo obazriv prema svakome. Do sada nije saslušavan ni od koga od saveznika.
Jovan Popović, bivši upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, živi u Badgajstenu sa ženom i dvoje dece u hotelu "Šilerhoft". Kreće se slobodno i često putuje u Salcburg. U dobrim je odnosima sa predsednikom Nacionalnog komiteta Trivuncem, koji mu je i kum. Živi pod pravim imenom i hotel leži na zgodnom mestu za likvidaciju ili kidnapovanje.
ĐOKA Anđelković, Nedićev generalštabni oficir i osnivač Nacionalnog komiteta u Salcburgu. Živi u samom gradu, u dobro obezbeđenom stanu, odnosno, stoji u telesnoj vezi sa engleskom policijom i ima napismeno od engleskih vlasti da ga niko ne sme uznemiravati dok ne izvesti englesku ili američku policiju i ista ne pošalje svoga agenta u stan. Ima masu dokumenata koje je doneo iz Beograda ili ih je dobio od uglednih američkih i engleskih policajaca kao i od samog generala Klarka, u kojima se kaže da je on veliki borac za demokratiju i prijatelj američkog naroda i mole se sve vlasti da mu izlaze u susret. Ne znajući ko sam, ova dokumenta mi je on lično pokazivao. On je, takođe, veza između Nacionalnog komiteta i kralja Petra. On je putovao u Osnabrik kada je u njemu boravio kralj Petar. Lično mi je rekao da ima nameru da krajem decembra ode u Badgeštajn i tamo provede jedan mesec, gde želi da stanuje kod Amerikanaca. Kreće se slobodno po Salcburgu, putuje za Badgeštajn, Salfelden itd.
Ovde su i Brana Ivanović, podsekretar u Nedićevoj vladi i njegov zet. Saznala sam da živi u Lel am Si. Živi pod pravim imenom, kreće se slobodno i stanuje u centru grada, u američkoj zoni.
Saznala sam i za Milana Nedića. Živi u Mosburgu, u američkoj zoni, u nekom SS lageru. Takođe sam saznala da živi pod vrlo lošim okolnostima i u velikom strahu da ga saveznici ne izruče komunističkim vlastima u Beogradu. Zna za poternice koje su poslate za njim."

INSTRUKCIJE
U PROPRATNOM pismu koje Državna komisija šalje Ozni za grad Beograd stoji i ova napomena: "Smatrajući da će vaši organi to najbrže i najsigurnije izvršiti, molimo da naloge i uputstva za svako lice pažljivo ispitate: da li su se vratili kućama u zemlju i kada: kakav je bio njihov stav prema Nediću; kakav prema okupatoru, a kakav prema komunizmu i NOP-u. Ako u konkretnom slučaju nađete i najmanja ogrešenja pojedinaca, da za ta ogrešenja budu primerno kažnjeni.
Sledi, zatim spisak."
(Nastaviće se)