Firer u spavaćoj sobi

     Piše: Ljubomir Tešić
     KADA je plakat Državne komisije osvanuo na zidovima razorenog i kuršumima i gelerima izrešetanog Beograda gde se građani pozivaju na saradnju (i cinkarenje, doušništvo) i prijavljivanje svih onih koji su bilo "sarađivali" sa okupatorskim vlastima i "kvislingom Nedićem", prema zgradi OZN-e za grad Beograd (Ulica Zmaj Jovina 21) krenule su mnoge tajne i javne, usmene ili napisane prijave.
     U prijavi, grupa od 14 građana iz Bulevara Crvene armije (odmah, po kratkom postupku, od novih vlasti, ulica dobila to ime) javlja OZN-i sledeće:
     "U Bulevaru Crvene armije 17 stanuje porodica ubijenog Raše Arsenijevića, bivšeg četnika vojvode od Rtnja i agenta zloglasnog Gestapoa. Pretpostavljamo da su zločini ubijenog Raše Arsenijevića poznati Državnoj komisiji zbog kojih je i platio glavom, te se na njemu nećemo zadržavati, pišu komšije, "već smatramo za dužnost da prikažemo njegovu porodicu: ženu Desanku i kćer Ljiljanu".
     "Za vreme okupacije stan 'domaćice' Desanke bio je zborište za doček i zabavu gestapovaca. Prostorije za stanovanje bile su isuviše male u te svrhe, te je silom Gestapo naredio da se iz stana iseli pokojni Svetislav Jovanović i da se njegov stan ustupi porodici Arsenijević. No, ubijeni Raša nije dočekao da se useli u ovaj stan, pošto je u međuvremenu likvidiran, ali Desanka je pomoću Gestapoa ipak uspela da pređe u stan poč. Jovanovića, što znači da je odnos sa Gestapoom održavan posle ubistva njenog muža.
     DESANKA Arsenijević, posle ubistva svog muža, uživala je milost gestapovaca, primala ih u svoju kuću, a uživala i novčanu potporu, jer se dobro zna da je Gestapo pomagao samo onima koji su mu bili odani i koji su ga pomagali u zločinačkom radu.
     Koliko je Arsenijevićeva bila pristalica i obožavalac najvećeg zlotvora čovečanstva Hitlera, dokaz je što je i posle oslobođenja zadržala u spavaćoj sobi njegovu sliku.
     Kći 'uzorne' porodice Arsenijević, Ljiljana, nije mogla da dozvoli da ostane u pozadini već je postala ljubavnica gestapovaca. Celom našom narodu bilo je jasno da su Nemci, a naročito gestapovci, mogli da se zabavljaju samo sa ženama koje su im odane. A kolika je čast bila ove jadne Srpkinje neka posluže suze koje je Ljiljana prolila prilikom rastanka i odlaska svojih ljubavnika..."
     Četrnaest pomenutih građana iz Bulevara Crvene armije dalje pišu i ovo u svojoj prijavi:
     "Za sve ovakve zasluge narodu i Desanka i Ljiljana brisane su iz biračkih spiskova.
     Ali, u poslednje vreme, primenjuju se izvesne stvari, u vezi sa ovom porodicom, koje nam nikako nisu jasne:
     1) Arsenijevićeva, pa i njene dve kćeri, od oslobođenja, pa do danas ne rade ništa a lepo i raskošno žive. Ovo nam daje povoda da verujemo da Arsenijevićeva živi od veće sume novca koju joj je muž ostavio, a koju je napljačkao od naroda. Stan Arsenijevićeve luksuzno je opremljen nameštajem koji je otet od Jevreja. O tome nema spora. To svi znaju.
     2) Kod Arsenijevićeve vrlo često navraćaju uniformisana lica, pa i oficiri NOJ, a pre nekoliko dana su joj vojnim kamionom dostavili i drva. Kako mi nismo u mogućnosti da saznamo imena ovih lica molimo OZN-u da o ovome sasluša samu Arsenijevićevu.
     3) Arsenijevićeva se sada hvali po komšiluku da joj niko ništa ne može, pošto na položajima u novoj vlasti ima prijatelja svoga muža.
     4) Arsenijevićeva se, dalje, hvali po komšiluku da joj niko ništa ne može i zbog toga što je zaslužna za NOB, jer je dala svoga pastorka u partizane.
     Poznato je, međutim, da je njen pastorak, grozeći se i stideći rada svoga oca i maćehe, pobegao od kuće i pristupio partizanima rešen da sam kazni svoga oca i maćehu. Ali, ovu svoju želju i nameru nije mogao da sprovede u delo, jer je poginuo od neprijatelja...
     ... Stanovnici zgrade 17 ne mogu ravnodušno da posmatraju ovakvo držanje i činjenje usluga ovoj porodici i smatraju za dužnost da sve ovo dostave nadležnim vlastima, a mi smo ubeđeni da je Arsenijevićeva, posle ubistva muža, pa sve do oslobođenja, sarađivala sa Gestapoom, na osnovu čega treba da bude oglašena za ratnog krivca..."
     Po ovoj prijavi, OZN-a je odmah postupila. U zapisniku stoji da je saslušana 12. februara 1946. godine, a generalije su ove: "Pozvana Desanka Arsenijević, domaćica iz Beograda, rođena 1904. godine u Jagodini, od oca Zdravka Petkovića i majke Živane, rođene Nikolić, nastanjena u Beogradu, Bulevar Crvene armije broj 17."
     Ona je na saslušanju dala ovaj iskaz:
     "Dok je bio živ moj pokojni muž Radomir Arsenijević, zubni lekar, naša porodica preselila se iz Zaječara u Beograd i nastanila se u istoj zgradi gde i danas stanujem sa dve ćerke, u dve sobe i jednoj kuhinji na prvom spratu. To je bilo u aprilu 1943. godine. U istoj kući, u stanu gde i sada stanujem, tada je stanovao Svetislav Jovanović, penzioner.
     Kako je Jovanovićev stan bio veći, a on je živeo sam u stanu, moj pokojni muž je tražio od Jovanovića da izvršimo zamenu sa stanovima na šta je Jovanović i pristao. Međutim, uskoro je moj muž ubijen od "dražinovaca" kod Jagodine. Napominjem da je moj muž na početku 1941. godine kao četnik Koste Pećanca bio uhapšen od Nedićeve policije i zadržan u logoru 'Banjica' do decembra 1941. godine, a onda pušten na slobodu. U oktobru 1943. godine, posle smrti moga muža, ja sam sa Jovanovićem izvršila ugovorenu zamenu stanova.
(Nastaviće se)