Žene našle demona!

Piše: Ljubomir Tešić
U DOUŠNIŠTVO su se masovno uključile i članice Afežea Starog grada. One svoju prijavu počinju sa "Smrt fašizmu - Sloboda narodu", ali je tim pozravom i završavaju.
Ovako (patetično) pišu:
"U Beogradu, u Ulici Kulina bana broj 20, živi Hitlerov agent i član Gestapa - Dušanka Jačević, narodni neprijatelj i najveći zlikovac - demon u čovečjem obliku! Za tri i po godine srpske golgote, ona ne samo da nije bila običan zlikovac, nego se može nazvati prema groznim delima i jedan od grobara srpskog naroda. - Zato je pravedno da se izvede pred Narodni sud..."
U istom (patetičnom) tonu, nastavljaju žene Afežea starog grada:
"Ona je ta koja je došla u Nedićevo ministarstvo finansija po direktivi Gestapa kao špijun za potkazivanje rodoljuba koji su radili za naš slavni i herojski NOP, u čemu je u potpunosti odigrala ova hitlerovka svoju ulogu i najistaknutije činovnike predala dželatima Gestapa. Na prvom mestu to je drug Veštica, i mnogi drugi, koji se nikada više nisu vratili svojim kućama.
POSLE kraćeg vremena, pošto je ovde završila svoju kobnu ulogu, fiktivno je dala ostavku i potpuno se dala na raspoloženje Gestapu i svoju novu ulogu prenela je na selo i, s čitavom pratnjom naoružanih bandita, žarila i palila po selima duž cele Srbije, pa kada je i tamo završila svoju kobnu ulogu, upisala se na nekakav švapski medicinski fakultet i prenela svoju filijalu u Grac i Beč i obratno - sve sa izgovorom da studira medicinu, radi čega je njena majka, inače Švabica, bila vrlo gorda i očekivala kada će doći taj srećni dan, da se svi, osim oca i brata, presele u švapsku zemlju, naime otac i brat kao Srbi nisu bili dostojni da pođu tamo odakle im je poreklo...
Koliko je samo puta ista ova demon-devojka, u našem prisustvu činovnika pljuvala na Srpstvo i gordo se prsila da je srećna što nije vlaške nego švapske krvi, i sa prezrenjem je govorila da je njen otac ciganin...
Danas, ista ova Dušanka obratno igra ulogu Ruskinje i prlja slovensko ime. Tome zločincu treba stati na put i izvesti je na sud, neumitni narodni sud, gde će svoje grehe okajati, pa zato apelujemo da se bez odlaganja uhapsi i izvede pred narodni sud. Treba javno da pokaže svoje delo na videlo, inače spram našeg naroda bio bi učinjen pravi zločin, ako se prećutno pređe preko ovih groznih nedela koje je ona počinila u toku tri i po godine naspram porobljenog srpskog naroda!"
NE zna se gde je i kako uhapšena Dušanka Jačević koju tako žestoko optužuju žene Afežea Starog grada. Pala je u ruke OZN-e. Dovedena je u Beograd i salušana 6. marta 1945. godine. U zapisniku stoji da je prispela u prostorije "po pozivu".
Evo njenih generalija: "Dušanka Jačević, student medicine, poznata po ličnoj karti Komande grada Beograda P. br. 67.668 od 2. marta 1945, rođena u Beogradu, 13. marta 1923. godine, od oca Dragoljuba i majke Živane, rođene Jovanović, vere pravoslavne, upitana o potrebnom, izjavi:
`Maturirala sam 1941. Roditelji su mi bili u teškim materijalnim prilikama, te sam morala da se zaposlim, kako bi nam se mesečni prihodi povećali. Pošto mi je otac radio u Ministarstvu finansija, on je učinio preko svojih poznanika, te sam se tamo zaposlila kao nadničar za 1.800 dinara mesečno. Na rad su me odredili u Odeljenju državnih dugova i državnih kredita. Šef mi je bio Dragiša Cvetković kao neposredni starešina, a šef celog odeljenja bio je Cvetko Lazarević.
U mojoj kancelariji su radili: gospođa Petrović, Branka Krga i Natalija Vujević. Pored njih, sa mnom su radili i Stevan Veštica i Boža Bogdanović. Njih dvojicu su jednog dana odveli u policiju, čini mi se, Vešticu iz stana, a Bogdanovića iz kancelarije. Pričalo se da su uhapšeni kao simpatizeri pokreta NOR. Ja sam o njihovom političkom stavu čula od oca, a sa njima nisam razgovarala, jer su od mene bili znatno stariji.
NA službi u Ministarstvu finansija ostala sam oko šest meseci. Ostavku sam dala jer mi se činovnička služba nije dopadala. Počela sam s trgovinom na taj način što sam po selima odnosila naše stvari, za dobijeni novac kupovala namirnice, jedan deo ostavljala za sebe, a drugi deo prodavala. Objave mi je izdavao Kvart, dok sam bila zaposlena u Ministarstvu, a kasnije sam objave dobijala od Železničkog komesarijata, od Stragarca, koji je te objave izdavao svima onima koji su mu se obratili.
Na put sam išla obično u Šabac i okolinu, Valjevo i okolinu, Požarevac i okolinu. Na put sam odlazila sama. Namirnice su mi Nemci nekoliko puta oduzimali, ali mi je namirnice oduzimala i naša policija.
Kada je sa objavama išlo teško i kada su namirnice sve više počeli da oduzimaju, ja sam sa ovim poslom prestala...`
U drugom delu svoga iskaza Dušanka Jačević kaže:
`Oktobra meseca 1943. godine bila sam odlučila da odem u Beč radi studiranja. U to vreme se uveliko po Beogradu pričalo o mobilizaciji devojaka za nemački front. O radu po nemačkim bolnicama. Ja sam se ovoga uplašila i mislila sam da je bolje da odem u Beč. Javila sam se u Berzu rada kao što su to činili i ostali i u Mariboru sam se od radničkog transporta odvojila i narednim brzim vozom otišla u Beč.
U Beču sam se javila Klari Kocijan koju mi je preporučila Miroslava Smejkal. Klara mi je stan našla i tako sam pokušala da se upišem na fakultet u Beču, ali su me odbili.
Jedno vreme u Beču nisam ništa radila i izdržavala sam se od ušteđevine i namirnica koje sam ponela iz Srbije. Jednom sam iz Beča dolazila u Beograd. Rektor Bečkog univerziteta dao mi je dozvolu za put, jer su mi bila potrebna još neka dokumenta koja su se nalazila u Beogradu.`

NISMO IZ OZN-e
- NISMO nas trojica, sa fotografije koju objavljujete u naslovu feljtona "Beograd u mreži OZN-e", agenti OZN-e, nego oficiri Prve proleterske NOU brigade - kaže Tripo Vučinić, pukovnik JNA u penziji, iz Beograda, naš čitalac od prvog broja "Novosti". Snimak je načinjen pet dana po oslobođenju Beograda, na Trgu republike.
Na fotografiji su, sleva, Tripo Vučinić, tada poručnik, Milenko Petrović, potporučnik i Jovan - Jovče Ćamilović, kapetan. Ratni vihor trojicu mladih oficira iz oslobođenog Beograda vodio je na Sremski front.
(Nastaviće se)