Đeneralov brat izdajnik!

Piše: Ljubomir Tešić


U Beogradu nisam smela dugo da ostanem, jer sam se bojala da me policija ne prijavi Nemcima, a ovi, kao sabotera, uhapse - kaže Dušanka Jačević. U Beč sam se vratila na isti način kao što sam i otišla: javila sam se u Berzu i sa radničkim transportom došla do Maribora i tu izašla iz voza i drugim otišla u Beč. Posle Božića 1944. iz Beča sam otišla u Grac i tamo sam nekako uspela da se upišem na tamošnji medicinski fakultet. Počela sam da učim jezik i čitala sam stručne stvari, a predavanja sam pratila ukoliko sam jezik mogla razumeti.
Ja sam i pre odlaska u Beč pokušavala da odem na studije legalnim putem, jer sam se prijavila naučnom nemačkom institutu, profesorima doktorima Šmausu i Medenici, ali su me tamo odbili, pa sam pribegla onome što sam ispričala..."
Među dokumentima, u fascikli 4 - 286 ne postoje bilo kakvi tragovi o daljoj sudibni Dušanke Jačević; kako je Komisija postupila prema njenom slučaju - da li ju je oslobodila optužbi ili je predala na dalju nadležnost drugim sudskim istancama (Vojni sud, Sud nacionalne časti, Javno tužilaštvo i dr). Ali ovde, konačno, OZN-a nije stavila tačku na Dosije Dušanke Jačević.
Međutim, znatno kasnije, kada je "predmet Dušanke Jačević već bio kompletiran" za "dalju nadležnost" u prostorije Državne komisije na Obilićevom vencu došla je da svedoči i Petrojka Milosavljević, domaćica, sa stanom u Ulici kulina Bana 22, udata, majka troje dece, rođena 1913. godine u selu Laništu kod Jagodine:
Petrojka je izjavila:
"Ja sam čuvar kuće u Kulina Bana 22, gde stanuje i Dušanka Jačević. Još od 1941. godine Dušanka je uspostavila prisne odnose sa Nemcima. Kod njih u stan Nemci su često svraćali. Primetila sam da su tu obično bili na ručku ili večeri. Jeli su i pili skupocena pića. Kod njih je u kući za sve vreme okupacije bilo svega i svačega: šunke, slanine, konzervi i drugog, jer je sve to Dušanka pomoću Nemaca nabavljala. Kamionima su Nemci dolazili i za njih namirnice dovozili. Tim kamionima sam viđala i Dušanku kako sa Nemcima odlazi i dolazi.
Kod njih su Nemci dolazili i u 12 sati noću. Ja sam otvarala vrata i oni bi uvek tražili Dušanku. Kod njih su Nemci i noćivali. Ja sam se sve vreme okupacije Jačevića jako plašila, jer su sa Nemcima održavali prijateljske veze, a moj je muž hapšen i izvođen na streljanje.
Dušanka mi je sama pričala da je propusnice za odlazak po selima dobijala od Nemaca, a njena maka mi je pričala kako Dušanka dobija konzerve, koliko želi, od Nemaca. Svi iz naše ulice su zapazili to Dušankino veliko prijateljstvo sa Nemcima. Ona se toga nije stidela, niti je to prikrivala...
Dušanka je kod mene govorila kako su Nemci kulturni i u ljubavi vrlo nežni. Još je govorila: `Ja ću se udati za nemačkog oficira.`
Kada sam se iz izbeglištva sa sela vratila u Beograd, odmah sam primetila da je Dušanka u prijateljskim odnosima sa ruskim vojnicima. Brzo se prerušila. Kada sam stigla iz sela, već prvog dana sam primetila da ruski vojnici sve češće, pojedinačno i u grupama, dolaze u Jačevićev stan. Primetila sam da i sa njima Dušanka odlazi u kamionima. Deca su mi rekla da je pre neki dan došao kamion sa ruskim vojnicima i da su kod Dušanke istovarili veću količinu platna. Do pre nedelju dana stalno su dolazili ruski vojnici, a sada dolazi samo jedan šofer koji vozi prema Sofiji i Budimpešti.
Dušanka je nedavno doterala u stan jedan klavir. Meni je rekla da ga je platila 200.000 dinara, a pre nego što je klavir stigao rekla mi je da je koštao 110.000 dinara. A da li je ona ovaj klavir kupila ili joj je to neko poklonio - meni nije poznato..."
Brat "đenerala" Milana Nedića, Božidar Đ. Nedić u kratkom opisu i kvalifikaciji zločina proglašen je za "izdajnika naroda" i kažnjen najstrožom kaznom.
U kratkom opisu se još kaže: "Pomogao Nemcima u održavanju okupacije nad svojom zemljom i narodom putem propagande preko štampe."
A u rubrici "Odluke o zločinu" stoji ovo obrazloženje:
"Božidar Đ. Nedić, bivši direktor Beogradske štedionice, invalid iz Prvog svetskog rata i penzioner, bio je jedan od glavnih propagatora za prijateljstvo Srba i Nemaca, za nemački `novi poredak u Evropi` i veliki ideološki protivnik saveznika naših naroda: Engleske i SSSR.
U toku okupacije napisao je u `Novom vremenu` veliki broj članaka u kojima je klevetao saveznike i NOP.
U članku (12. novembar 1943) `Šta čekate vi Srbi po šumama` pozivao je iste da zajednički očiste `srpsko tle od internacionalnog šljama i komunističkog gada`. Za Društvo naroda u Ženevi kaže: `To je trgovačko preduzeće za sramne podvale narodu sveta.` Za članak (18. novembar 1943) `Metak u potiljak ili put za Sibir` kaže se, takođe, da je klevetao saveznike, a naročito druga maršala Tita. Partizane je, navodi se, u svojim člancima nazivao `šumskim ološem`. Pozivao je Srbe da se udruže sa Evropom a protiv međunarodnog `ološa`. Držao mnogobrojna predavanja po Beogradu i unutrašnjosti, i izdavao brošure u kojima kleveće saveznike, i NOP..."
Na kraju kvalifikacija Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača u optužnici piše:
"Na ovaj način Božidar Đ. Nedić ukazivao je veliku moralnu pomoć okupatoru i olakšao mu održavanje okupacije time što je ubijao otporni duh srpskog naroda i stalno ga pozivao da bude miran prema okupatoru, a da se bori protiv NOV svog naroda. Iako star, u godinama, sve vreme se bavio špijuniranjem i doušništvom Gestapu i Specijalnoj policiji."

(Nastaviće se)