Greh Jule Bukvić

Piše: Miodrag Mija Ilić
ZA vreme okupacije, u Niš je došao veliki broj izbeglih glumaca iz Skoplja, Banjaluke i Novog Sada. Nikada pre, ni posle rata, niško Narodno pozorište nije imalo veći i bolji ansambl, sastavljen od majstora scene, kakav je recimo bio kvartet prvaka - Miodrag Kovačević, Dragutin Todić, Siniša i Ljubica Ravasi.

S njima, rame uz rame, išao je streljani Dragoslav Kandić (1899-1944), glumac i reditelj, umetnik-intelektualac širokog obrazovanja, o kome Borivoje Stojković piše da je “tumačio karakterne, dramske, pretežno herojske partije na koje su ga upućivali visok rast, vrlo bujna priroda i snažni duboki glas prijatne boje”. Ostao je dugo upamćen po ulogama hajduk-Veljka, hajduk-Stanka, Mitketa u “Koštani”, Ignjata u “Gospodi Glembajevima”, Fjodora u dramatizaciji romana “Braća Karamazovi”…
Primetno je da postoji razlika između onoga što se desilo u Beogradu i onoga što je snašlo pozorišne ljude u Nišu. Niški glumci nisu platili životom, proganjanjem i ponižavanjem svoje profesionalno angažovanje u pozorištu, oni nisu učestvovali u humorističkim i kabaretskim programima, nisu se sa scene podsmevali narodnooslobodilačkoj borbi i saveznicima. Njihov greh su bile neposredne veze u maloj sredini ne toliko sa Nemcima, koliko sa četnicima, ljotićevcima i nedićevcima. REDITELJ Gradimir Mirković je zabeležio da je talentovana, lepa i mlada glumica Julijana - Jula Bukvić kažnjena smrću samo zato što je za vreme rata živela sa jednim četničkim oficirom.
Dugogodišnji pozorišni fotograf Živojin Stanković potvrdio je da je druga glumica Kaja Đorđević bila u intimnim odnosima sa jednim gestapovcem. Ali, nije okrenula leđa svom narodu. Spasavala je i štitila ljude. Zaslužna je što je, preko svog gestapovca, oslobodila Niš zloglasnog krvoloka, agenta Specijalne policije Pekareka. Taj Pekarek imao je običaj da ucenjuje porodice uhapšenih rodoljuba i da iznuđuje novac, ne bi li osumnjičene pustio na slobodu. Bio je strah i trepet celog grada.

Glumica Kaja Đorđević pripremila mu je klopku i uz pomoć jedne ucenjene žene, taman kad je ucenjivač brojao novac, udesila da upadne Gestapo i da ga uhvati na delu. Pekarek je potom bio obešen pred hotelom “Union”. Kaja Đorđević je uspela da pobegne iz Niša na vreme. Nestala je zauvek bez traga i glasa.
POTPUNO je nejasno šta je novoj vlasti skrivio niški glumac Živojin Vučković (1896-1944), koji je igrao u Braninom "Orfeumu" posle Prvog svetskog rata, vodio svoju putujuću trupu od 1929. do 1933. godine i ušao u Narodno pozorište Moravske banovine 1934. Bio je ozbiljan i studiozan karakterni glumac i komičar, dobar pevač i violinist. Sa uspehom se predstavio u ulogama Grge (“Graničari” Frajdenrajha), Pinterovića (“Hasanaginica” Ogrizovića), Kurjaka (“Ivkova slava” Sremca), Hadži-Zamfira (“Zona Zamfirova” Sremca) i mnogim drugim.
Gradimir Mirković je ostavio i zapis o tome da je Salko Repak, glumac, prvoborac i član Kazališta narodnog oslobođenja, upravnik niškog pozorišta posle rata, negde krajem 1945. prijavio Ozni Vanderovića, pošto ga je video u zgradi. Vanderović je odveden nekamo zauvek. Streljan je i glumac Žika Ristić, zato što je organizovao priredbe za četnike vojvode Ćirkovića. Najzad, poznati niški glumac Svetozar - Toza Cvetković, koji je za vreme rata bio upravnih pozorišta u Zaječaru, uhvaćen je i streljan pod nenapisanom optužbom da je sarađivao sa okupatorom. U čemu se mogla sastojati ta saradnja? Kakve to usluge - vojne, političke, obaveštajne, propagandne - mogu činiti glumci, makar bili i upravnici pozorišta, u manjim gradovima? Pogotovu što su provincijska pozorišta, a naročito niško, igrala nacionalno-romantičarski repertoar, koji su činile predstave “Rastko Nemanjić” ili “Kaplar Miloje” Branislava Nušića.

Otpuštena iz Narodnog pozorišta, posle tamnovanja, najslavnija glumica u istoriji srpskog pozorišta, Žanka Stokić bila je najzad izvedena pred sud. U “Politici” je 4. februara 1945. objavljen izveštaj sa suđenja pod naslovom “Glumica Žanka Stokić osuđena je na osam godina gubitka srpske nacionalne časti”, i sa nadnaslovom “Narod sudi onima koji su se ogrešili o njega u najtežim danima”. Anonimni izveštač je napisao između ostalog: