Harem u mašti

SVAKA priča o prevari u ljubavnoj vezi bila bi nepotpuna ako se ne bi pomenulo i relevantno pitanje o tome da li žene svoje muževe pre varaju sa oženjenim muškarcima ili slobodnim i kako stoje stvari u tom smislu sa muškarcima.
Ovo u prvom redu zavisi od toga da li prevarant, da ga tako nazovemo, ima ozbiljne namere da sklopi novu ozbiljnu vezu ili ne. Međutim, neka istraživanja pokazuju da žene pre vole da varaju sa slobodnim muškarcima, koji nemaju obaveza, koji su razvedeni ili neoženjeni. To im daje veći izgled za zasnivanje druge trajne veze. Žene u vezi, čak u avanturi, vide zametak trajnosti, naročito bračne. Čiste avanture ih manje zanimaju no što danas profeministički hoće da kažu. Muškarci više varaju žene sa već udatim ženama, jer računaju na diskreciju. Žene su u vezi uvek dugoprugaši, maratonci i one, i kad to otvoreno ne kažu, potajno računaju na brak. Zato im treba slobodan muškarac. Žene, i ako je muškarac već u braku, pre predlažu i svoj i partnerov razvod i predlažu svoje venčanje. Ili bar predlažu da oboje izađu iz brakova i žive zajedno. Žene su češće za zajednicu no muškarci, ali to je u prirodi ženske psihologije i seksualnosti.
MNOGE žene pristaju da njihovi muževi imaju ljubavnice, jer ne žele da se razvedu, naročito ako su materijalno zavisne, izgovaraju se decom, mada je za decu mnogo bolji dobar razvod no loš brak roditelja. Naravno, ima i neurotiče zavisnosti, i neverstvo se trpi, jer ima sadista, odnosno mazohista. S druge strane, ima žena koje prepuštaju svog muža drugoj ženi i jedino se plaše da s njom ne dobije dete i poremeti joj obligacije. Istraživanja pokazuju da se danas žene lakše odlučuju na razvod, jer su samosvesnije, nezavisnije i neće da trpe to poniženje.
Ima autora koji decidno tvrde da za prevaru postoje i biološki razlozi, protiv kojih svaki moral malo šta može reći, ili ništa.
Aleksandar Dima Sin svojevremeno je tvrdio da je jedna žena malo za jedan muškarčev život. Potreba za još nekim partnerom je u našoj krvi, odnosno, ona je, da ponovimo, u poligamnoj ljudskoj seksualnosti, što znači da ljudi imaju urođen takozvani haremski sindrom. Koja žena ne mašta da ima harem muškaraca. Imala ih je Mesalina, pa egipatska kraljica Kleopatra, francuske grofice i kontese, ruska carica Katarina Velika itd. Mnogi muškarci su imali hareme, kako je to bio slučaj u doba Džingis Kana, u drugim kitajskim kulturama, orijentalnim pa i u jevrejskom carstvu.
LJUBAV, ipak, dolazi iz socijalne čovekove sfere, a mnogo manje iz čisto seksualne, jer čovek je biće kojem treba - drugi, kao mera njegovog egoizma, ali i kao cilj transcendentiranja. Nije seks ono što tako snažno vezuje ljude već emocionalnost koja proizlazi iz nagona za pripadanjem. Ako se seks uzima za uporište trajnosti veze, tada je izvesno da ta veza neće biti ni stabilna ni dugovečna.
Dakle, u braku ili kojoj drugoj trajnoj vezi nešto bitno nedostaje i zato dolazi do iskoračenja u prevaru. Šta nedostaje?
Kratko i jasno rečeno: u braku nedostaje ono što mu je prethodilo. U prvom redu, to je pravilan izbor i svestrana komunikacija u toku zabavljanja. Ovaj period nam služi da nekog stvarno upoznamo, da vidimo njegovu mentalnu i emotivnu mapu, i kako se ponaša u nekim situacijama. Ponašanje je osnovna stvar, jer nas ono oduševljava kod nekog, privlači ili odbija.
(Nastaviće se)