Poziv iz Trsta

Piše: Kosta Dimitrijević


DOSITEJ je rođen u Čakovu, 1739. ili 1742. godine srpsko-rumunskom mestu u Banatu, ostavši po biografima rano bez roditelja. Posle završene osnovne škole u zavičaju i kraćeg šegrtovanja u Temišvaru, gde ga je poslao tetak-staratelj Nikola Parčanin, odan hrišćanskoj veri odlazi u fruškogorski manastir Hopovo, gde ga je rukopoložio za đakona mitropolit Pavle Nenadović. Ali, iako nadahnut podvižništvom svetovnih knjiga, ali razočaran kaluđerskim životom, Dositej u potrazi za pravim saznanjima, često menja mesta boravka, što je verno opisao u ispovesti "Život i pirključenija".
Preko Slavonije, stiže u Zagreb, gde uči latinski, zatim je tri godine učitelj u Kninskom Polju, ali umesto da nastavi školovanje, kao što je želeo, u čuvenoj kijevskoj Duhovnoj akademiji, on početkom 1764. godine stiže u Kotor zadržavajući se izvesno vreme u manastiru Stanjevići u Malinama iznad Budve, gde postaje jeromonah.
POSLE kraće bolesti, Dositej je jedno vreme učitelj u selu Golubići kod Knina, da bi tri godine predavao deci u Dalmaciji, gde ostavlja u rukopisu svoju "Bukvicu", spis na narodnom jeziku. U želji za daljim saznanjima, preko Trogira i Splita, 1767. boravi u Grčkoj, upoznavši helenensku kulturu na Krfu, zatim se obrao u Svetoj gori, u manastiru Hilandaru, drevnoj srpskoj slavi i veličini, napajajući se svetosavskim duhom. Potom, u Smirni, tri godine uči čuvene prosvetiteljske škole Jeroteja Dendrina, naučivši klasični i moderni grčki jezik i stekavši osnovna saznanja iz filozofije i književnosti.
Napuštajući Tursku, preko Albanije i Venecije vratio se u severnu Dalmaciju, gde je seoski učitelj, da bi se kao "večiti putnik", željan novih saznanja, konačno okrenuo Zapadu i šest godina proveo u Beču, dajući časove grčkog jezika dok je tamo savladao nemački i francuski jezik. Kraće vreme u Modri kod Bratislave prati predavanja u tamošnjoj gimnaziji, odakle prelazi u Sremske Karlovce - "srpski Hajdelberg", gde se druži sa Gerasimom Zelićem i Petrom Vitkovićem, poznatim jelenistom, a veruje se da je tada upoznao i Zaharija Orfelina. Potom je u Požunskom evangelističkom liceju, da bi se s jeseni 1779. opet obreo u Trstu kao učitelj dece tamošnjih trgovaca, a onda 1781. sa ruskim arhimandritom Varlaamom upoznao je "neopisive krasote" Venecije, Bolonje, Firence, Pize...
OPET je na Hiosu u školi Nikolasa Argentiosa kao učitelj talijanskog jezika da bi, potom, stigao do Carigrada, Jaša u Moldaviji, Lajpciga, i u Hale, gde pohađa predavanja čuvčenog profesora Jovana Ebharda nadahnjujući se za svoje buduće knjige "Sovjeti zdravog razuma" i "Život i priključenija", koje je, potom, objavio u Lajpcigu koristeći ćirilska slova u tamošnjoj Brajtkopofovoj štampariji.
Dalji Dositejevi boravci u stranim gradovima obuhvatili bi obimnu studiju, pa zato u okviru ovog feljtona spomenućemo još samo one važne za njegov život i delo: Pariz, London, Keninsberg, da bi, odazivajući se pozivu zemljaka - ruskog generala Zorića, čuvenog ljubavnika carice Katarine, boravio na njegovom imanju u Školovu, nadajući se da će ispuniti obećanje u vezi sa štampanjem, što se nije obistnilo. Sledi povratak u Beč, gde daje časove i proučava antičke pisce, naročito Plutarhove spise "Moralia" i "Vitae paralellae", gde u velikom nadahnuću, posle pada Beograda, štampa "Pjesnu o izbavljeniju Serbije".
Nalazeći se posle smrti cara Josifa II stalno pod prismotrom policije, obradovao ga je poziv srpske kolonije trgovaca u Trstu, gde se preselio boraveći kao domaći učitelj od 1802. do 1806. godine. Proveo je četiri godine u gostoljubivom domu bogatog "velikokupca" Teodora Mikše i njegovog zeta - brodovlasnika Todorovića, s platom od 2.000 forinti godišnje, okružen prijateljima i poštovaocima, među kojima se nalazila i mlada Draga, supruga njegovog dobrotvora, kojoj pre odlaska u rodnu grudu, piše: "Zašto sam svaki dan vas i sve što je vami milo i ljubazno viditi i gledati želio? Za koji li bi uzrok svakog praznika volio i ružno vreme da bude, da nikud iz kuće izljesti ne možete ili ako čitati volje ne bi imali... A meni bi tako milo bilo s vama... Koliko se više od vas udaljavam, toliko mi više s vami srce priteže"...

(NASTAVIĆE SE)