Vožd u inspekciji

IDEJU za osnivanje Visoke škole dao je poznati austrofil Ivan Jugović, koji je došao iz Sremskih Karlovaca, smatran za ondašnjeg najobrazovanijeg Srbina. Mladi pisar Sovjeta Vuk Karadžić, kao učenik, bio mu je veoma privržen. On je opisao koliko je taj smenjeni sekretar Praviteljstvujuščeg sovjeta žestoko mrzeo Dositeja kao voždovog poverljivog čoveka i tada odanog rusofila da ga je grdeći nazivao "spletkarom, dodvornikom, intrigantom" i "vagabundom". Pisao je čak pogrdne stihove - paskvile protiv Dositeja, ali se on na to nije obazirao trudeći se da što pre u Beogradu otvori Veliku školu u kojoj bi učili sinovi srpskih starešina a onda ostali smrtnici, poput već prestarelog za nju Vuka, koji je, upravo, o njoj ostavio najvredniji zapis.
Podržan od vožda Karađorđa na dan 12. septembra 1808. godine Dositej je na prigodnoj svečanosti u prizemnoj, dvorišnoj kući "trošne građe" u Gospodar-Jevremovoj ulici broj 22, koja i danas postoji skrivena jednom zidom od pogleda prolaznika, pozvao sve viđene Srbe na svečanost.
NAJPRE je mitropolit svetom vodicom uz molitvu osvetio jedinu učionicu Velike škole smeštene u "najvećoj sobi" a potom je vožd Karađorđe održao pozdravno slovo da bi potom, po zapisima hroničara, besedom "O dostojnom počitaniju k naukama" Dositej i zvanično otvorio ovu prvu najznačajniju kulturnu ustanovu Srbije, preteču kasnijeg Liceja i Univerziteta. U toj kraćoj besedi Dositej je, posebno, istakao da posle sužanjstva turskog, "valja da se staramo da izbavimo dušu našu od sužanjstva duševnog, to jest od neznanja i slepote uma".
Inače, kako je Karađorđe stanovao u blizini Velike škole, po jednom zapisu, on bi je rado posećivao, posebno se raspitujući o učenju svog sina. "Zna se da vrlo često kada bi Karađorđe ujutru izlazio iz svoga dvorca, on bi pošao sa svima vojvodama, koji bi ga pratili u Narodno učilište od njega zavedeno, a uređeno od Dositeja. Tu bi se svojom kratkom rečju preporučivao učenoj mladeži da prilježno uči.
- Vidite li - govoraše Dositej - mi imamo dovoljno mišica za odbranu Srbije, ali nedovoljno veštih ljudi za upravljanje... Da mi znamo državu voditi onako kako znamo vojsku, drukčije bi sada stajali... Slušajte vaše učitelje i poštujte ih; ja njih ne odlikujem od mojih vojvoda..."
Od uglednih gostiju pri otvaranju Velike škole Vuk navodi, pored vožda Karađorđa, da su bili prisutni gospodar Mladen Milovanović "sa svojim sovjetnicima" i ostali ugledni građani sa sinovima čija imena pominje: najpre Aleksu Karađorđevog, onda Milenkove - Milana i Ivana, kao i njegovog pastorka Nikolču, Mladenovog sestrića Jovicu, sina "sovjetnika Nahije ćuprijske" Milosava, zatim se ređaju imena Stefana Novakovića iz Smedereva, Miloja Božića iz Čumića, Maksima Rankovića i Radovana Doljanca iz Ostrušnice, budućeg istoričara Lazara Arsenijevića Batalake i kasnije znamenitog Vuka Karadžića koji opisuje izgled i rad u jedinoj sobi učionici:
"Klupa u školi nije bilo, nego su đaci unaokolo sjedili na slamnijem stolicama. Jugović ispočetka nije predavao ništa drugo osim istorije i računa. Istoriju je iz svojega rukopisa kazivao đacima te su je pisali, pa im je poslije tumačio..."
Posle godinu dana rada Velika škola bila je premeštena preko puta, u Gospodar Jevremovu broj 21, u solidnije građenoj jednospratnici tipičnog balkanskog stila, koja je od 1809. do 1883. godine radila pod nazivom Dositejev Licej, dok je u njoj danas smešten Muzej Vuka i Dositeja (valjda bi trebalo obratno pomenuti ta dva srpska velika imena?), označen kao kulturna ustanova memorijalno-istorijskog značaja.
Istoričar dr Branko Vujović u svom delu "Beograd kulturna riznica", tvrdi da "od Dositejevih ličnih stvari ništa nije sačuvano, tako da zbirke posvećene njemu, pored portreta i skulptura, čine isključivo arhivska građa, prva izdanja njegovih dela, kao i knjige njegovih prethodnika..."



NEMAČKI - OBAVEZAN

U SVOM istorijskom delu "praviteljstvujušči sovjet serbski" (Beč, 1860), Vuk navodi da su u novoj Velikoj školi, odnosno Dositejevom liceju, posle Jugovićevog odlaska u Bukurešt bili: Miljko Radonjić, Lazar Vojinović i Simo Milutinović, a od glavnih predmeta, pominje: "1) istorija sviju naroda od postanka svijeta do našeg vremena; 2) geografija cijelog svijeta i štatistika sviju država; 3) prava (čini mi se rimska); 4) nešto malo iz fizike; 5) kako se pišu pisma (svakojaka); 6) račun; 7) njemački jezik i 8) naravoučiteljna preprodavanija. Sve su ove nauke bile razdeljene u tri godine".
(Nastaviće se)