Na margini nauke

Piše: Vojislava Latković
KAO izuzetni stručnjak, Albert je položio pristupno predavanje i dobio mesto privatnog docenta na fakultetu u Bernu 1908. godine. Oduševljavao ga je rad sa studentima. Mileva mu je još više pomagala i podržavala ga u svemu.
Priželjkivala je da se vrate u Cirih, jer je taj grad osećala i doživljavala kao da se u njemu rodila.
Pre nego što će se sresti sa gradom svojih najlepših studentskih dana, Mileva je sa sinom dve-tri nedelje boravila u Novom Sadu, kod svojih.
U oktobru 1909. stižu Ajnštajnovi u Cirih. Albert je primljen za vanrednog profesora na Univerzitetu.
Kakav paradoks? Ajnštajn je profesor zajedno sa profesorom Veberom, na Politehnikumu. "Sve je moguće pa i to", govorio je Albert Milevi koja se njega nerado sećala i odgovarala suprugu: "Samo da ti ne pravi smetnje kao nekada."
Mileva je sa Albertom ponovo šetala kroz Platenštrase i osećala se divno, prepoznavajući svaki deo. Razgovarali su o Hansu Albertu koji je sledećeg proleća trebalo da pođe u školu. Već idućeg leta, u agustu, očekivali su prinovu.
PROŠLO je dosta vremena od one zlatne godine kad su se naučnici iznenadili pojavom mladog Alberta Ajnštajna. Specijalna teorija relativiteta je hvaljena i osporavana u isto vreme. Ime ovog darovitog pronalazača, postalo je pojam među fizičarima. Njegove hipoteze se nisu uklapale sa dotadašnjim ustaljenim gledištima. Žive debate su ga iscrpljivale. Dileme mučile, zabrinjavale.
Tek 1908. godine naučnici su eksperimentalno dokazali da su Albertove hipoteze tačne.
Dok je Albert bio na devetom nebu, oduševljen prihvatanjem važnog, grandioznog pronalaska, Mileva se oporavljala od porođaja. Dana 28. jula rodila je drugog sina Edvarda.
ŽIVELI su Ajnštajnovi u lepoj kući na uzvišici, odakle su imali divan pogled na ceo grad, jezera i planine. Sneg je rano zabeleo, pa im je ta zima bila prijatna. Mica zbog sina nije mogla da odlazi na skijanje sa suprugom i starijim dečakom, Bujom. Njeni poslovi i trud oko novorođenčeta su je iscrpljivali, ali i radovali.
Naučnici su se već sada otimali oko genija dvadesetog veka. Nemački univerzitet u Pragu po svaku cenu je smatrao prestižom i neminovnošću da dovede Alberta Ajnštajna i uvrsti ga u u red predavača teorijske fizike. Ta nastojanja su im uspela. Albert je prihvatio ponudu i sa porodicom stigao u Češku.
Početkom aprila 1911. godine, Albert, Mileva, Buja i Edvard stižu u Prag.
Pristojna profesorska plata od 8.672 krune, na godišnjem nivou, omogućila je porodici da dobro i ugodno živi. Držali su poslugu i priuštili sebi i neka druga zadovoljstva. Njihova kućna pomoćnica Franka im je bila privržena, odana, spretna i veoma vredna. Povremeni dolazak prijatelja iz Ciriha, posebno ih je radovao.
U Pragu su proveli nešto manje od šesnaest meseci, koliko se profesor zadržao zbog službe. Tri semestra rada na fakultetu, Alberta su uverila da tamo vlada teška birokratija. Četrdesetak redovnih profesora određivalo je kako da se izvodi nastava i kako da se osoblje vlada. Postojale su dve partije i dva tabora. Albert nije pripadao nijednoj strani u tadašnjoj neformalnoj podeli na prave Nemce i one koji to nisu bili. Kruta pravila su dosta otežavala rad u ovoj univerzitetskoj ustanovi.

(Nastaviće se)