Cirkon spasao Papu

Piše: Jasna JOJIĆ
MNOGI slavni ljudi naše civilizacije u svoje biografije “upisuju” i priču o prstenu koji im je služio kao amajlija i donosio sreću. Ali su ti ukrasi tokom istorije, imali i mnogo značajniju ulogu - zbog njih su se vodili ratovi, ubijani su vladari, a ono je bilo presudno čak i za pobedu nauke nad verom.
Otkako je još u gvozdenom dobu, čovek napravio prvo prstenje, pripisivao im je neverovatne duhovne moći i pleo oko njih misterije koje ni danas nisu opovrgnute.
Verovanja u njihove moći množila su se, a vrhunac je bio u srednjem veku, kad se kao revolt hrišćanstvu, posebno Rimokatoličkoj crkvi i inkvizicijama, odupreo mali broj onih koji su želeli da proniknu u suštinu prirode i razvoj nauke.
Tada je Crkva pokušala da ovaj predmet proglasi đavoljim delom. Inkvizicija je bezmalo trista godina u simbolu prstena videla najveću pretnju svom simbolu krsta. Ali nije im uspelo da ga istisnu. U 11. veku, sveštenstvo je shvatilo da se paganska vera u prsten ne može iskoreniti, pa je rešilo da ga prisvoji. Tako se među rimokatoličkim relikvijama, prvo našla burma kojom su monahinje “venčavane s Hristom”, pa alka kao simbol vernosti i braka građana. Potom je izlivena forma keltskog krsta, gde su prsten i krst sjedinjeni u jedan simbol. Prsten je postao i obeležje poglavara Crkve - biskupa, kardinala i samog pape.
PAPIN prsten je od zlata, s ugraviranom slikom svetog Petra u čamcu koji baca mrežu, jedno je od sedam znamenja koje dobija svaki poglavar Vatikana od 13. veka. U pisanoj hronologiji Vatikana stoji da se papin prsten prvi put pominje 1265. godine u pismu pape Klementa IV njegovom nećaku. Tu Klement IV objašnjava da prsten na ruku novoizabranog pape stavlja a po smrti i skida, dekan kardinalskog zbora. On ga razbija čekićem, i taj čin označava i kraj pontifikata umrlog pape. Tako je bilo sve do 1981. godine. Te godine 13. maja, Papin je prsten uništen ali je tadašnji poglavar Jovan Pavle Drugi ostao živ. Papa, dakle, koji je rođen kao siromašni Poljak Karol Vojtila 1920, a umro kao demokratski reformator Rimokatoličke crkve 2005, ostaće poznat i po tome što je izbegao smrt zahvaljujući prstenu. Kad je počeo da smeta mnogima (jer je od postavljenja, 1978. godine modernizovao Katoličku crkvu, ukinuo sijaset dogmi, i umešao se i u politiku, doprinoseći rušenju Berlinskog zida i mirenju komunista i kapitalista), na njega je organizovan atentat.
ITALIJANSKA policija sumnja da je to organizovala KGB, tajna služba tadašnjeg SSSR. U papu je pucao Turčin Mehmet Ali Agdža, koji je izjavio da mu je Bugarin Sergej Antonov dao pištolj kojim je teško ranio papu na Trgu svetog Petra u Vatikanu. Ni danas, 26 godina kasnije, ne zna se šta se desilo. Ali je činjenica da je Agdža ciljao direktno u srce i da je poglavara od smrti spasao samo sekund “u kome je podigao ruku na grudi, pa je papin prsten zadržao ubitačno olovo, a njegovo je telo povredila spoljna eksplozija metka”. To je potvrdio i papin sekretar, biskup Stanislav Dzivic, koji je 2001. objavio knjigu s pojedinostima o atentatu. On je dodao i da je Jovan Pavle Drugi svoje spasenje od sigurne smrti pripisao Božjoj volji i čudesnom prstenu.

(Nastaviće se)