Alke moći i bogatstva

Piše: Jasna Jojić
NA većini prstenja srpskih srednjovekovnih bogataša, koji se danas čuvaju u muzejima, “vratovi” su ukrašeni vinjetama a vrhovi pločicama s raznim simbolima za pridobijanje moći - likovima jakih životinja, zmija ili ptica. Najvredniji među njima imaju i ugraviran tekst s porukama lične prirode ili molbama Bogu i drugim silama, da gospodara prstena sačuva od zla.
Po zapisima arheologa Svetozara Jovanovića, na osnovu ovog nakita zaključuje se da je od 11. veka, rasla potreba srpske vlastele za prstenjem koje neće biti samo ukras već i prenosnik duhovnih poruka. Amajlija, koja će vlasniku doneti moć i bogatstvo.
To se može videti i po zainteresovanosti svetskih kolekcionara koji, da bi se dočepali nekog od tih nosilaca moći (poput ručno rađenog nakita s ornamentima orla raširenih krila, ili narukvice koje se završavaju zmijskom glavom, nakita iskopanog u nekropoli Slog u Ravni), nude mnogo novca divljim arheolozima. Na sreću, većina najvrednijih dela srednjovekovnih srpskih zlatara i kovača, već je pohranjena u sigurne depoe muzeja.
U NARODNOM muzeju u Beogradu nalazi se već zbirka koja ima više stotina raznih uzoraka od čega su najreprezentativniji 259 prstenova. Veliki broj njih napravljen je od zlata, a mnogo ih je više izlivenih od običnog metala. Ali, kako piše kustos Branka Ivanić, specijalista za srednjovekovni nakit, njihova draž je u vremenu koje ih je prekrilo, u maštovitosti tadašnjih "dizajnera" livaca i u porukama koje prstenje nosi.
Jer, na većini od tih krupnih alki čiji su vratovi ukrašeni vinjetama a vrhovi pločicama raznih oblika, nalaze se simboli kojima su ljudi hteli da pridobiju razne moći. To su likovi lavova, rogovi bivola, jelena, i kao najupečatljiviji, lik beloglavog supa za kojeg se i danas veruje da je magična ptica koja može da predvidi oluju, rastera oblake, i da predoseti i upozori ljude na nesreću i smrt.
POJEDINI među njima imaju i ugraviran tekst sa neobičnim porukama kojima će se istorija tek pozabaviti. Među njima prednjači prsten na čijoj je glavi predstavljen carski par, likovi svetih Konstantina i Jelene. Njih dvoje na srebrnom prstenu razdvaja ugraviran krst, a na niskom "vratu" je urezan tekst "Pijte i jedite ništa". U svojoj knjizi, Branka Ivanić kaže da se pretpostavlja da je taj prsten napravljen u cilju da bude posvećen bračnim parovima. Ali, još niko nije protumačio čudnu poruku istrgnutu iz Jevanđela po Mateju. Zato ima i onih koji sumnjaju da prsten uopšte nije kovan s dobrom namerom za čuveni srpski carski par. Baš kao što je to i poruka "Zemlja jesi čoeče Noje", koja u sebi, kaže kustos Ivanićeva, očigledno nosi "grobnu asocijativnost u stilu popularne srednjovekovne filozofije, o prolaznosti života".
BEZ duhovne poruke nije ni prsten koji je u beogradski Muzej stigao s arheološkog nalazišta kod Gnjilana. On po obliku rozeta i lozica podseća na prsten kraljice Teodore, ali je na "glavi" ugravirana životinja koja podseća na telo lava, ali mu je rep zmajolik, tročlani. Pod nogama lava je zvezda koja neminovno ukazuje na prisustvo hermetizma i tajnih znanja preuzetih od staroegipatskih i mudraca antičke Grčke.
Među retkim prstenjem s ljubavnom porukom je onaj koji je naručio kralj Radosav III, stariji sin Stefana Prvovenčanog. On je u Narodni muzej u Beogradu dospeo slučajno, kad je šezdesetih godina prošlog veka na njega naišao naš akademik Dejan Medaković, na aukciji organizovanoj u Minhenu. Tadašnja SFRJ je odmah otkupila ovaj "zavet" koji je kralj Radosav Treći (vladao je od 1223. do 1234), poklonio svojoj ženi Ani. Na njemu su stihovi lepanskog mitropolita Jovana Apokavka, koji prevedeni na srpski kažu: "Ovo je verenički prsten Stefana, izdanka loze Duka, te stoga, Ana iz roda Komnina, u ruke ga primi".

(Nastaviće se)