Gatanjem do krune

Kada je pitanje "Ko treba da nasledi presto imperatora Valensa", postavljeno proročištu, zlatni prsten je lagano, lebdeći od slova do slova, poređanih na ploči, nad kojom se obešen klatio, ispisao "T--H-E-O-D". Pošto je saznao za to, Valens, brat rimskog cara Valentinijana i, kome je dato da upravlja Istočnim rimskim carstvom tokom III veka, zaključio je da neko želi da ga ubije.
Ovako pišu antički istoričari pominjući koliko je prstenje onog doba bilo čudotvorno. A njihovom mišljenju pridružili su se i oni savremeniji, poput Britanca Edvarda Gibona (1737-1794). On u svojoj knjizi "Opadanje i propast Rimskog carstva", krivi hrišćanstvo, između ostalog, i za činjenicu da je čovečanstvo izgubilo sve moćno prstenje i veru u čudotvorstva koja su se njima mogla postići.
Gibon dakle, nastavlja priču o proročkom prstenu i kaže da je jedna moćna grupa plemića strahovala da Valens nije ni dovoljno snažan, ni dovoljno mudar da dugo ostane na vlasti.
ZABRINUTI za sopstvenu, i sudbinu Carstva, rešili su da se tajno posavetuju s proročištem i za to su koristili uobičajeni metod daktilomantiju, ili "gatanje prstenom".
"Ovaj oblik predskazivanja se obavljao pomoću kruga iscrtanog na podu hrama. Na toj su kružnici bila ispisana slova alfabeta, a jedan zlatan prsten bio je okačen na tavanici hrama na dugačkoj niti, neposredno iznad središta kruga."
Kad bi ga lagano, dahom zanjihali, proroci su pratili i zapisivali slovo po slovo, nad kojim bi prsten malo zastao. Sve dok se ne bi umirio. Potom su iz "pokazanih" slova, pokušali da sastave reči ili rečenice.
Međutim, prilikom gatanja koje je organizovalo rimsko plemstvo, prsten je "odgovorio" kratko i jasno "Theod".
Svi koji su posmatrali proročanstvo verovali su da ovo može da znači samo Teodorus - Božje dete - čovek plemenitog porekla, koji se isticao dobrim osobinama i uživao veliku popularnost. Niko nije ni pomišljao da je u pitanju ime čoveka. Ali...
Uhoda među plemićima, odmah je preneo odgovor iz proročišta Valensu, i on je zaključio da mu zaveru sprema neko ko se zove Teodorus. Prolio je mnogo krvi ubijajući svakoga na koga je posumnjao da se krije iza tog imena, a preti njegovoj stolici. Ali sudbina je bila jača. "U skladu s predskazanjem prstena, 378. godine", piše Gibon "anonimni rimski vojnik, je iste godine prigrabio vlast nad Carstvom, krunisan je u Konstantinopolju i postao je slavni imperator Teodosije".
Te godine je dakle izbila velika pobuna divljih vizigotskih plemena. Varvari su prešli Dunav i zapretili osvajanjem i samog Rima. Carska vojska im se hrabro oduprla u krvavoj bici kod Adrijanopolja ali, mnogobrojno nadjačana i pod lošim zapovedništvom, poražena je od Vizigota. I, imperator Valens je ubijen.
U carstvu je nastao haos koji je pod kontrolu stavio nemilosrdni general, poreklom iz hrišćanske porodice. Zvao se baš kako je prsten predskazao Teodosije.
Danas se njegovo ime može naći u svakoj enciklopediji s prefiksom veliki, i podacima da je rođen 347. a umro 395. godine pre naše ere, da je kao car Istočnog carstva (379-392 p. n. e.) prvi dobio veliku borbu između paganstva i hrišćanstva, zbog čega je i danas poštovani svetac i kod rimokatolika i kod pravoslavaca.
Kraj