Loptasta munja kao bomba

Piše: Miodrag - Mija Ilić
SISTEM HAARP delovao bi na klimu, blokirao globalne komunikacije eloktromagnetnim talasima, uticao na ljudske mentalne procese... Dok dr Nik Begič i velika grupa američkih naučnika optužuju vladu SAD za zloupotrebu jonosfere, za opasne igre sa univerzalnim poretkom, navodeći niz nedozvoljenih i nehumanih ciljeva koje sistem HAARP treba da ostvari, dotle neki istraživači, uglavnom u službi naučnih institucija pod kontrolom vlade, odbacuju ovakve optužbe i kažu da je posredi bezopasno eksperimentisanje radio-talasima i izučavanje polarne svetlosti...
U zabačenoj divljini Aljaske, severoistočno od grada Enkoridža, obezbeđeno od svakog iznenađenja, prostire se područje na kome je mreža od 180 džinovskih odašiljača, kao deo najvećeg ikada instaliranog sistema za emitovanje ogromne električne energije u jonosferu i njeno zagrevanje. Ovo je zapravo jedna od tačaka na Zemlji sa koje bi se komandovalo u najavljivanom “ratu zvezda”, odnosno na kojoj bi se upravljalo moćnim odbrambenim i strateškim sistemom HAARP. Taj sistem ima mnogostruku funkciju i, sudeći po mnogim autorima, daleko je više od izučavanja nekih prirodnih fenomena, kako tvrde istraživači Geofizičkog instituta Univerziteta na Aljasci i njihovi finansijeri u američkoj vojsci.
Za obične smrtnike reč “jonosfera” označava nešto veoma udaljeno od Zemlje, neki nebeski pojam o kome ne razmišljamo. Večna i zagonetna, međutim, jonosfera je od presudnog značaja za opstanak svega živog na našoj planeti. Visoko naelektrisani omotač, koji opasuje Zemlju na visini od 50 do 90 kilometara, odnosno neposredno iznad ozonskog sloja, veoma je dinamičan, u neprestanim “nelinearnim” procesima, pokretima i burama, tako da svaki eksperiment s njim ima nepredvidiv ishod. Zahvaljujući jonosferi mogućno je prostiranje radio-talasa, koji se - emitovani sa zemlje - odbijaju od ovog naelektrisanog sloja čestica kao od neke vrste džinovskog ogledala. Taj sloj je i nepropustiva zaštita od radioaktivnog dejstva Sunca.
AMERIČKI naučnici u službi vojnih stratega, ispituju mogućnost rastvaranja jonosfere putem zagrevanja (“kuvanja” - kako često kažu stručnjaci) iznad izabranih područja planete, s namerom da upravljaju odbijenim elektromagnetnim talasima. Šta u stvari žele da postignu, upuštajući se u riskantnu igru sa ustaljenim poretkom univerzuma? Armija SAD postavila je više ciljeva, od kojih izdvajamo: uništavanje neprijateljskih satelita, raspoznavanje vrsta projektila koji se približavaju američkoj teritoriji, zaštitu od neprijateljskih aviona i balističkih projektila, ometanje i onemogućavanje tuđih komunikacija i poboljšavanje sopstvenih, komuniciranje sa podmornicama na velikim dubinama, prodiranje u Zemljino tle i pretraživanje podzemnih skrovišta neprijatelja, programiranje klime na željenim delovima planete, kontrola ljudskog uma i volje, uticanje na zdravlje ljudi...!
Svemoćno oružje po zamisli stratega supersile začeto je pre više od 100 godina, u vizijama genijalnog Srbina u Americi, Nikole Tesle, koji je imao na umu sasvim drukčiju upotrebu svojih otkrića. Nipošto za rat, ubijanje i razaranje, već za mir, opšti napredak i dobrobit svih ljudi.
U noći između 7. i 8. januara 1943. godine, samo nekoliko časova posle Tesline smrti, u hotel "Njujorker", u kome je veliki izumitelj proveo poslednje dane, došao je jugoslovenski ambasador u egzilu Sava Kosanović, njegov rođak, u pratnji novinara radio-mreže RCA Džordža Klarka, i saradnika časopisa "Popularna mehanika" Keneta Svizija. U prisustvu trojice pomoćnika menadžera hotela ušli su u pokojnikovu sobu, s namerom da pronađu njegov testament. U izveštaju FBI od 11. januara, pod brojem 13818, zabeleženo je da je tad otvoren Teslin sef i da je Kosanović preuzeo neka dokumenta (Kakva je dalja sudbina tih dokumenata - nije poznato; po nekim izvorima, Kosanović ih je pod pritiskom predao američkim vlastima; po drugim izvorima, dragocena dokumentacija dospela je u ruke druge strane sile).
VEĆ sutradan, 9. januara, izvesni Goruh i Ficdžerald iz Kontrole stranog vlasništva, uzaptili su svu Teslinu imovinu, koja je odmah bila zapečaćena i u dva kamiona prenesena u slagalište jedne kompanije na Menhetnu, gde se čuva do danas. U tom stovarištu je još 1934. godine bilo smešteno 30 metalnih posuda i paketa sa Teslinim papirima i drugim ličnim predmetima. Isto tako, prema izjavi pomenutog Ficdžeralda, Tesla je 1932. ostavio neki značajan izum u svom sefu, u hotelu "Gaverner Klinton".
Blojs Ficdžerald, inače Teslin bliski prijatelj, bio je saslušavan u kancelarijama FBI. Njegova izjava da je srpsko-američki naučnik još tokom Prvog svetskog rata nudio vladi Velike Britanije nesavladivu zaštitu Ostrva od napada iz vazduha, i da je raspolagao tehničkim rešenjem za najmoćnije oružje, podstakla je stručnjake da se upuste u traganje za ovom tajnom Tesline laboratorije. Po nalogu Mornaričke obaveštajne službe, istraživači su prionuli na detaljno pregledanje Tesline zaostavštine.... Edgar Huver, direktor FBI, strahovao je od mogućnog kontakta Nikole Tesle i stranih obaveštajaca, jer mu je došlo do ruku obaveštenje da je Tesla održao govor na skupu Prijatelja sovjetske Rusije, 4. jula 1922. Osim toga, ispostavilo se da je sovjetska obaveštajna služba imala pristup Teslinim papirima još za njegovog života, preko izvesnog Ejba Španela, druga Blojsa Ficdžeralda i Teslinog povremenog posetioca, prosovjetski orijentisanog Amerikanca u čijem dosijeu stoji da je “definitivno komunista”...
Činjenica da postoji i Teslin dnevnik, vođen u Kolorado Springsu, sa oko 500 stranica, čiji se delovi odnose na “loptastu munju”, i na konstrukciju uređaja za emitovanje elektromagnetnih talasa velike snage ka jonosferi, čini Huverov strah opravdanim. Vojne stručnjake je posebno privukla trostruka upotrebljivost ovog projekta: mogućnost da proizvedene munje uništavaju avione, prilika da “loptasta munja” sa injekcijom litijuma dostigne snagu atomske bombe, i, najzad, da se pomoću elektro-gravitacione interakcije izgrade revolucionarne letelice velikih brzina...
U "Njujork tajmsu" od 22. septembra 1940. čitamo izjavu Tesle da je spreman da vladi SAD stavi na raspolaganje otkriće “telesile”, pomoću koje bi “avionski motori bili istopljeni na daljini od 250 milja, tako da bi nevidljivi kineski zid odbrane bio podignut oko zemlje”.

(Nastaviće se)