Pogled ispod feredže

Piše: Karmen bin Laden
DECEMBRA 1973. odleteli smo u Sjedinjene Države da se upišemo na koledž. Amerika je zaista izgledala kao zemlja otvorenih mogućnosti, ne samo za studije. Jeslamu i meni je bilo sasvim jasno da nam ta izuzetno otvorena zemlja nudi i poslovne mogućnosti...
Na časove engleskog dolazio je i jedan Saudijac po imenu Abdelatif. Iznenadilo ga je kada je saznao da sam verena za Jeslama bin Ladena. Prišao mi je jednoga dana posle predavanja i krajnje formalno saopštio da je Jeslamovog oca, koji je umro 1967. godine, poznavao. Kazao mi je da je njegov otac u Džedi radio za šeika Mohameda, Jeslamovog oca. Svi su u Džedi radili za njega, dodao je. Abdelatif mi je takođe rekao da se Jeslamov otac rodio kao siromašan čovek, ali da je zahvaljujući svom radu uspeo da izgradi jednu od najmoćnijih građevinskih kompanija na Bliskom istoku. Šeik Mohamed je uglavnom radio na obnovi kraljevskih i prinčevskih palata, kao i islamskih svetilišta.
... Tih bezbrižnih dana u Americi, Saudijska Arabija mi je izgledala veoma daleko. Jeslam je kao veoma mlad napustio zemlju. Imao je svega šest godina kada ga je šeik Mohamed poslao u internat, prvo u Liban, a kasnije u Englesku i Švedsku. Kasnije je samo letnje raspuste provodio kod kuće. Nisam planirala da živim u toj dalekoj Saudijskoj Arabiji, a i uostalom bili smo jako srećni u Americi.
MOJA majka je počela da vrši pritisak da odredimo datum venčanja. Volela je Jeslama, i bila ubeđena da je on u stanju da obuzda moj plahovit karakter. Na kraju smo se dogovorili da po završetku semestra ja otputujem u Ženevu, a on u Saudijsku Arabiju, gde će ugovoriti naše venčanje pre kraja leta. Saudijci se mogu venčati sa strancem jedino ako to kralj lično odobri. To je i bio razlog zašto je Jeslam morao da otputuje u Saudijsku Arabiju i pribavi dozvolu.
Ja sam, naravno, htela da se venčamo u Ženevi, u prisustvu moje porodice i prijatelja. Smatrala sam da Bin Ladenovi imaju dovoljno novca da plate jedan takav put. Ali kada se Jeslam konačno vratio sa dozvolom od kralja, rekao mi je da kralj zahteva da se venčamo u Džedi, odnosno u Jeslamovoj rodnoj kući. To će, kako je kazao, biti i dokaz da je kralj zvanično odobrio Jeslamu da se oženi strankinjom. Takođe mi je rekao da ako se venčamo u inostranstvu, to može da bude razlog da me ostali ne uvažavaju na pravi način.
PRVIH dana u kući Ladenovih živeli smo u hipnotičnoj inertnosti. I kasnije, kad sam odlazila u druge kuće, uvek sam izazivala iznenađenje žena kad bih se njihovoj posluzi zahvaljivala. Taj prezir prema posluzi bio je dokaz više da je Saudijska Arabija jedna od poslednjih država u svetu koja je ukinula ropstvo. Sve do 1962. godine za velike porodice je bilo normalno da drže robove. Vlasti su tek mnogo kasnije donele odluku da se robovima dodeli sloboda. Dvanaest godina posle zvaničnog ukidanja ropstva, kada sam ja stigla u Saudijsku Arabiju, posluga se i dalje smatrala nižim bićima, bez prava na zahvalnost.
Džedu sam otkrila na dnevnoj svetlosti tek kada smo prvi put otišli u švajcarsku ambasadu da prijavimo naše venčanje, trećeg dana boravka u toj zemlji. (Da nisam tada prijavila da želim da zadržim nacionalnost, izgubila bih pravo na švajcarski pasoš. Taj sam dan, kasnije, bezbroj puta slavila) Ujedno, to je bio i moj prvi izlazak iz kuće. Vazduh je bio užasno težak, da sam ispod debelog vela jedva disala. Jeslam me je podsetio da dok vozi moram da sedim pozadi u kolima, pokrivena od glave do pete.

(Nastaviće se)