Pramen Čeove kose

NOVAC, ili neki drugi tajnoviti porivi, nije dao mira Gustavu Viljoldu, Amerikancu kubanskog porekla, da svoje staračke dane i zarađenu penziju u službi CIA potroši u svom udobnom stanu u Majamiju, gde je nastanjen od pre pola veka.

Viljoldu je 71 godina. Pobegao je sa Kube kada mu je bilo 22. Pobegao je, jer je pripadao onim slojevima kubanskog društva zbog kojih je Kastro krenuo u revoluciju.

Na Floridi je, kao i mnogi drugi kubanski politički emigranti, bio aktivan na zavereničkim pripremama za rušenje Kastrovog režima, računajući pri tom na simpatije i punu podršku američkih vlada koje su se smenjivale, nadajući se da će sa kubanskog ostrva ukloniti "crvenog diktatora".

Aktivan i proveren, Viljoldo je rano ušao u redove agencije CIA, i to u onaj njen ogranak koji se bavio Latinskom Amerikom, a to će reći, pre svega, sprečavanjem otvaranja revolucionarnih žarišta na kontinentu, čime se Kastro u ono vreme zanosio.

Tako se u proleće 1967. godine Viljoldo našao u Boliviji na specijalnom zadatku da, zajedno sa grupom agenata CIA, američkim vojnim savetnicima i lokalnim režimom, zaustavi i eleminiše revolucionarno žarište koje je u džungli Bolivije "zapalio" Ernesto Če Gevara, Kastrov prvi saradnik.


STARAČKI ZANOS


AMERIČKA specijalna operacija je, kao što je poznato, uspešno okončana, pa je Viljoldo, kao i grupa njegovih drugova iz CIA, dobio posebnu nagradu i vanredno unapređenje za svoj poduhvat.

To je bilo pre četrdeset godina. Ali, Viljoldo se sada opet probudio i sa staračkim zanosom krenuo u novu ofanzivu, u čijem je središtu opet Če Gevara, ali ovog puta i dolari kojih bi mogao da se domogne.

Viljoldo je nedavno okupio američke novinare da im saopšti "bombu", da poseduje pramen odsečene kose Če Gevare i da namerava da 25. i 26. oktobra u teksaškom gradu Dalas organizuje aukciju za prodaju jedinstvene relikvije, koju nema niko osim njega.

Otkud mu ideja da odseče Čeove vlasi - pitali su novinari.

"Kao što je i danas, Če je i onda bio svetska revolucionarna figura. Meni je teško da objasnim otkuda mi ta ideja, ali mislim da sam psihološki bio uveren da radim dobru stvar, da odsecam jedan od simbola revolucije, jer svi su oni bili `babudosi`, dugih vlasi, i u kubanskoj revoluciji, i u Boliviji..."

Viljoldo je ispričao i kada je odsekao pramenove Čeove kose. On nije bio u selu La Igera, gde je donet ranjeni Če i gde je pogubljen. Nalazio se na drugom kraju fronta. U La Igeri je, pored ranjenog Čea, bio drugi agent CIA Feliks Ramos, koji se posle hvalio da ima kod sebe Čeov ručni časovnik i neke njegove zabeleške.

"Čim sam čuo za vest", priča Viljoldo, "požurio sam u Valje Grande, jer je bio dogovor da se Gevara, živ ili mrtav, prenese tamo, gde su bili novinari i sedište lokalnog štaba. Stigao sam u Valje Grande dva časa pre nego što su helikopterom doneli telo Če Gavare, koji je u međuvremenu bio pogubljen..."


GLAVNI OPERATIVAC


KAKO su pokazala kasnija istraživanja, a to potvrđuju i svedoci očevici, Viljoldo je u bolnici "Senjor od Malte", gde je Čeov leš bio izložen na platou ispred perionice, bio glavni operativac za sprovođenje operacije prikazivanja, obdukcije i sahranjivanja leša Če Gevare. On je u toj gužvi i pometnji, koju je izazvala svetska vest, davao naređenja šta da se operativno radi, on je bio na vezi sa štabom CIA u Vašingtonu i šefom bolivijske obaveštajne vojne službe pukovnikom Kantiniljasom.

Viljoldo sada tvrdi da je napravio par "interesantnih fotografija" leša Če Gevare, a da je u noći između 9. i 10. oktobra, kada su Čeu odsečene ruke, uzeti otisci prstiju i napravljena posmrtna maska lica, odsekao pramen Čeove kose koja je još bila mokra od vode i krvi. Niko to nije primetio. Kao i u La Igeri, te noći su i drugi, u bolnici "Senjor od Malte", pokušavali da se domognu nekog "suvenira" među stvarima koje su pripadale čuvenom gerilcu. Upravnik bolnice je tako uzeo njegov ranac, neko je odneo kaiš, a Viljoldo je odsekao pramen kose.

"I kako ćete dokazati da je to Čeova kosa?", pitali su ga novinari.

"Nije to problem", odgovorio je on. "Če je ostavio za sobom petoro dece, pa neće biti teško utvrditi, uz pomoć DNK, da ova kosa pripada njemu."


MAPA KAO RARITET


PORED Čeove kose, Viljoldo misli da na aukciju iznese i jednu mapu, na kojoj je svojom rukom crtao pravce kretanja potere za Gevarom i njegovom trupom. Takođe će izneti na prodaju i neke fotografije mrtvog Čea.

"I, šta mislite", insistirali su novinari, "da li će vam neko za to dati novac?"

"Hoće, kako da neće", siguran je Viljoldo. "Če je svetska legenda, možda i najveći revolucionar 20. veka. Zar ne znate Amerikance? Pa, oni daju pare za sve šta je retko, čuveno i u trendu..."

"I, koliko očekujete?"

"Moguće je, sasvim je moguće, da će na aukciji dogurati do cifre od sedam miliona dolara", odgovara bivši agent CIA, koji, očigledno, svoju poteru za Če Gavarom još nije okončao.

Tom Slater, direktor aukcijske agencije u Dalasu, potvrdio je da će aukcija biti održana 25. i 26. oktobra ove godine, ali nije uveren da će se na njoj sliti toliki milioni dolara. "Ono šta bi moglo da bude realno", kaže on, "to je da će pramen Čeove kose dostići cenu od stotinu hiljada dolara, a možda i nešto više. U tim stvarima čovek nikada ne može biti siguran. Če je ikona 20. veka i svakim danom sve više dobija na slavi, a to će reći i na ceni..."

OPTUŽBE NOVINARA

KUBANSKE vlasti su sa prezirom i nipodaštavanjem reagovale na nameru Gustava Viljolda da na aukciju iznese pramen Čeove kose, kvalifikujući to kao lešinarenje od strane bivšeg agenta CIA.

"Sudbina je nemilosrdna", napisao je povodom tog slučaja kubanski novinar Rikardo Ronkiljo. "Viljoldo sada pokušava da održi u javnosti svoje ime uz priznanje da to zavisi od slave onog kojeg je tako kukavički likvidirao i osakatio. Ali, Čeov leš se pretvorio u ikonu. I sada taj bednik pokušava da proda nešto što je pripadalo žrtvi.

"Šta je bilo? Zar su ga njegove gazde plaćale tako loše, da sada pokušava da izvuče još koji dolar?"
(Nastaviće se)