Antić ne čita novine

14. 1. 1996.

RAZGOVOR Slobodana Miloševića s Draganom Hadži Antićem oko spornog članka o Klintonovoj poseti Bosni, objavljenom u "Politici". Milošević je više nego besan, a pri tom se ne suzdržava ni od najgorih reči na račun njega i njegove redakcije.
Milošević: Jesi čitao "Politiku" danas?
Antić: Ne, nisam, zato što, ovo oko Tuzle nešto?
Milošević: Slušaj, bre, pa to je sramota! Ja znam da ti ne čitaš svoje novine, ali, bre, krupne stvari kao što je boravak američkog predsednika u regionu i tako dalje, ne možeš da pustiš da svaka šuša, bog te jebo, radi šta hoće! Što je najgore "Politika" se smatra zvaničnim mišljenjem Jugoslavije i tako dalje. Pa, zar tako da ispljujete Klintona, bog vas jebo?! Zašto da ga ispljujete? Prvo, nije zaslužio uopšte da bude ispljuvan, naprotiv - došao je u najboljoj nameri. Drugo, kako sme "Politika" to da napravi. Jeste vi normalni, bog vas jebo?! Oću ja da gradim (odnose sa Amerikom), a vi svi razgrađujete što god stignete, da pljujete po svemu i da šutirate?! A posle mi pričaš kako vi podržavate politiku mira. Jebete majku Klintonu koji je došao u region upravo zbog toga. Napravite komentar kako treba!
Antić: Evo sad, ja ću danas da napravim. Sad ću ja da napravim oko ove posete njegove. I to je sve što je bilo, vezano za ovo. Povodom ovoga oko Bosne i to sve, da je ovo bilo izuzetno pozitivno. Ja ću danas to da napravim.
Milošević: Znam, ali ne, sve je bilo izuzetno pozitivno, nego njegov dolazak demonstrira značaj koji Amerika daje miru na Balkanu. Uopšte prisustvo američkih trupa i njegov. On hoće da naglasi lični značaj i da je mir na Balkanu i prema tome mir u Evropi. I odgovornost jedine preostale super-sile za tu situaciju. I za mir. I drugo, prvi američki predsednik koji je, ovaj, on je izvanredan govor juče održao: vi ste u misiji mira, a ne u misiji rata, vi ste najbolji vojnici. Medalju im izmislio za misije mira, itd. To je ogromna promena.
Antić: Dobro.
Milošević: U njihovom prisustvu, svuda. I uopšte, čovek je došao, bre, on je glavu rizikovao da se zajebava po vukojebini bosanskoj, po Tuzli. Razumeš?
Antić: Jasno.
Milošević: Vi uzmete, pa ga ispljujete, ama znaš, onako. Nema nijedna dobre reč, samo psovke. I još on, u stvari, dolazi tu da se krevelji. Svaki političar sigurno misli i na to kako ima politički odjek njegov potez, ali on vodi politiku mira. I rekao vam je "ne ide u Zagreb" i nije išao ni u Zagreb, ni u Sarajevo, promenio je avion u Zagrebu. Sa C-17 prešao u "boing 747" za preko Atlantika. Jer je promenio avion tamo. Svuda u novinama, a ti na prvoj strani: "Optutovao za Zagreb". On nije otputovao za Zagreb, nego za Vašington preko Zagreba. I čekao ga Tuđman na aerodromu dok menja avion da se s njim pozdravi i porazgovara.
Antić: Jasno. Ja ću danas...
Milošević: ... Vidim po novinama... "Oslobođenje" sarajevsko: što nije došao u Sarajevo, pljuju ga Muslimani. I sad pljuju ga Muslimani, ali, naravno, šampion u pljuvanju Klintona u ovoj štampi je danas "Politika". Pročitaj, pa da vidiš to sranje kako je napisano. Sramota, stvarno sramota.

29. 11. 1997.
Razgovor Slobodana Miloševića i Mire Marković s Olgom i Milanom Milutinovićem u kojem komentarišu tok predizborne kampanje za predsednika Srbije. Posebno je zanimljiv deo u kome sagovornici komentarišu nastup Milutinovićevih protivkandidata, Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića na RTS. I dok su za Miru nih dvojica "najobičniji ološ", Milošević prenosi njene reči kako je "činjenica da postoje glasači, i to brojni, ove dvojice jedna nesumljiva manifestacija krajnje degradacije našeg naroda". "To je čisti triler, bre!" zaključuje u jednom trenutku Milutinović.
Olga: Jao, slušaj, koliko ljudi glasa za njih obojicu, toliko ima ludaka u ovoj državi. Bukva, to je bilo strašno! (smeje se)
Milošević: Gledali smo, gledali smo...
Olga: To je bilo tako podzemlje, da je moja mama posle 15 minuta okrenula i gledala tenis, kaže ne može više da sluša, a ja sam onako izdržala stoički do kraja.
Milošević: Najveći je štos što se prvih pola sata svađaju oko toga ko je iz kojeg sela iz Hercegovine.
Olga: Ma strašno, ali nije trebalo da ih RTS prekine, trebalo je da ih pusti.
Milošević: I ja mislim da je trebalo da ih pusti još.
Olga: Ja mislim da je trebalo da ih puste do balčaka. Do zore, ako treba!
Mira: Vuk, Šešelj nisu uopšte neki politički protivnici. Oni su, naprotiv - ološ! Celo vreme optužuju jedan drugog ko je šta ukrao, ko je šta falsifikovao, ko je koga zaklao, ko je šurovao sa Hrvatima i Muslimanima...
Olga: (smeje se) I da li s kašikom ili viljuškom.
Mira: Ko je rodom, odakle, kome je otac bio... Ja sad govorim ko Srpkinja... To je najobičniji ološ, a i taj ološ to su kandidati za predsednika Srbije.
Milošević: Mira jednostavno ko Srpkinja postavlja pitanje: "Kako je tako moguće da se naš narod do te mere degradira da može da podrži jednog od ta dva, jednog od te dvojice protuva, koji su običan ološ?" Znaš, prvih pola sata se svađaju ko je iz kojeg sela iz Hercegovine; ne znam, ko je iz Gacka, ko je iz Trebinja, u pi... materinu!
Milutinović: (smeje se)
Milošević: Da vade svaki iz unutrašnjih džepova da citiraju koliko ima Šešelja u Zagrebu, onaj viče koliko Draškovića ima u Zagrebu. Znaš, dokazuju onda da su Srbi.
Milutinović: Da, da. Ne, to je strašno!
Milošević: Ko je iz kojeg sela iz Hercegovine, a onda da li je koji od njih Srbin, a onda ko je klao tupom kašikom, a onda se pokazuje da su obojica išli kod tog Dolgorukog jedan za pare, jedan za ordenje. To je ološ jedan! Mislim, nema ništa smrdljivije od toga što je moglo da se vidi. Da ta dva ološa, razumeš, da upotrebim neki književni izraz, jer ološ je, kako bi rek'o, zbirna imenica, ali da ta dva ološa dospeju do polemika na televiziji o predsedničkoj funkciji u Srbiji? Pa, nek ide u pi... materinu!
Milutinović: Ako neko glasa za njih, onda ima mnogo ludaka u Srbiji, onda to...
Milošević: Ne, ludaka... Pa, jebo te bog, onda mi kao narod nemamo perspektivu!
(Nastaviće se)