Unija puka iluzija

JEDNA od Miloševićevih osobina kao političara je bila da iznenađuje druge velikim potezima koji će da preokrenu situaciju, izmame spoljnu pažnju i istaknu njegov kreativni potencijal. Jedan od takvih poteza je bila neočekivana i fantastična ideja o konfederaciji SRJ i Grčke, koju je Milošević u potaji pripremio za susret sa premijerom Georgom Papandreuom, u Atini, 18. decembra 1994. godine. On se za razgovore sa grčkim političarima nikad nije sa mnom konsultovao, toliko je na njih bio naviknut i bio uveren da sve zna o onome što će sa njima diskutovati.
Zbog toga me nije začudilo kada mi je, u malom avionu na putu za Atinu, dao da pročitam presavijenu stranicu sa iskucanim tekstom na jednoj polovini, gde se predlaže konfederacija SRJ i Grčke, sa Atinom kao glavnim gradom. Na tekstu je bilo nekoliko manjih intervencija hemijskom olovkom. Uzimajući gutljaj vina iz čaše, više trijumfalno nego radoznalo, zatražio je moje mišljenje.
Prikrivajući svoju zabezeknutost onim što sam pročitao, nevoljno sam pohvalio ideju kao sjajnu, koja odgovara neostvarenom snu o balkanskoj federaciji, ali sam obazrivo rekao da sada nije realno, s obzirom na vezanost Grčke za Evropsku uniju, kojoj je podredila svoju spoljnu politiku i bez čije saglasnosti ne može da učini nijedan samostalan korak. Izrazio sam uverenje da Grčka to neće moći da prihvati, zbog čega je bolje da se predlog zvanično ne iznosi.

NOVI BALKAN

MILOŠEVIĆ, međutim, je gestovima i rečima osporio moje rezerve i ispoljio takav optimizam da će se Grčkoj ideja dopasti, da sam počeo verovati da je teren za nju možda već sondiran i da, zbog neobaveštenosti, rizikujem da ispadnem smešan ako se budem dalje opirao. Povukao sam se, ne osporavajući i ne podržavajući ideju; prepustio sam Miloševiću da se njome ushićuje i zamišlja bitno poboljšavanje našeg položaja kao rezultat njenog prihvatanja i ostvarenja.
Razgovori sa ostarelim Papandreuom, na čijoj pojavi su se nazirali znaci skorog opraštanja od zemaljskog postojanja, pokrili su situaciju u BiH i SRJ, sankcije, poslednji samit Evropske unije u vezi sa ratom u BiH i spor Grčke sa Makedonijom, ali je razmena mišljenja o predlogu za konfederaciju zauzela centralno mesto.
Iznoseći predlog o konfederaciji, Milošević se pozvao na, meni nepoznatu, razmenu mišljenja o tome, i nadahnuto argumentisao u prilog njegovog načelnog prihvatanja. Založio se da obojica najave nameru da će preduzeti korake u pravcu stvaranja grčko-jugoslovenske konfederacije, koja će biti otvorena za druge zemlje regiona koje to žele. Uveren je da bi takva namera naišla na dobar odjek kod drugih balkanskih država, sem Turske, čiji stav bi bio negativan. Njena “zelena zmija” prolazi upravo preko Grčke i SRJ, a ujedinjavanjem Balkana ta opasnost bi bila otklonjena. Samo najavljivanje namere za stvaranje jugoslovensko-grčke konfederacije imalo bi korisne posledice. Obe zemlje dobile bi na značaju na Balkanu. Minimizirali bi se spoljni uticaji u Makedoniji, Albaniji i BiH. Apelovao je da tokom razgovora postignu saglasnost o predlogu.
Dok je Milošević izlagao, Grci su, na drugoj strani, razmenjivali zbunjene poglede, ne verujući svojim ušima ono što čuju. Vremešni Papandreu, i sam iznenađen uprkos velikom iskustvu i sposobnosti da prikriva svoje reakcije, prišao je temi sa taktom i rešenošću da svog gosta obeshrabri ne odbijajući ga. Nabrajajući unutrašnje i spoljne razloge koji stoje na putu izlaženju u susret svome gostu, kupovao je vreme i odlagao izjašnjavanje. Pošto je izneo da je dobra strana predloga što usamljuje Tursku i najavljuje postojanje jedne velike snage, zadržao se na njegovim slabostima.

MALA VRATA

JAVNO mnjenje Grčke, gde ideja o konfederaciji nikada nije bila ozbiljno pokretana ni u vladi ni u štampi, nije pripremljeno za takav predlog. S druge strane, Evropska unija, s kojom Grčka nema u ovom trenutku najbolje odnose, sigurno neće dati podršku. Ideja je vizionarska za Balkan, ali klima za nju nije pripremljena, pa ne vidi mogućnost za neki veliki korak. Ministar za spoljne poslove Papuljas ga je dopunio da Grčka ima pravne obaveze iz Sporazuma u Mastrihtu prema EU koje joj vezuju ruke. Konfederacija Balkana doći će na kraju procesa. Nastavljajući izlaganje, Papandreu je ponovio da je ideja dobra, da odgovara i Grčkoj i SRJ, ali da zahteva pripreme, s obzirom na članstvo Grčke u EU. Pošto izuče pravne aspekte koji iz toga proističu, saopštiće nam svoje mišljenje. Spazivši razočaranje na licu Miloševića, precizirao je da će im za proučavanje biti potrebno od deset do petnaest dana i da će nam, posle toga, dati odgovor.
Milošević se nije predavao, već je ponovo pledirao za prihvatanje predloga. Naglasio je da su argumenti koje je čuo u prilog tome da se ide napred, a da sve ostalo treba usput rešavati. Poslužio se retoričkom slikom da krupne ideje treba da uđu na velika, a ne na mala vrata. Što se tiče javnog mnjenja, uzvratio je da mi treba da ga formiramo. Ne sumnja u to da će ogromna većina Srba i Grka biti za konfederaciju. Ako posle atinskih razgovora obaveste javnost o zajedničkom razmišljanju i nameri da naprave korake u pravcu konfederacije, to EU neće uznemiriti, a cena Grčke u Evropi će porasti. Papandreu se uporno branio da ideju moraju prvo izučiti u smislu onoga što je već izneo. Ako bi sa takvom zajedničkom namerom odmah izašli u javnost, bio bi u teškoćama da zainteresovanim novinarima objasni pravnu stranu pitanja. Milošević ga je umirivao i ponovo navodio da odmah objave zajedničku nameru. Kad je osetio da je dodirnuo dno i da iz zamorenog Papandreua ne može više ništa iscediti, uručio mu je presavijenu stranicu koju mi je pokazao u avionu. Koliko mi je poznato, Grčka je stalno odlagala davanje odgovora, iako je rok od obećanih petnaest dana bio uveliko istekao. Računala je, svakako, s tim da ćemo se, čekajući odgovor, ohladiti i razumeti da Grčka nije u mogućnosti da se, kao članica Evropske unije, udružuje sa nekom drugom zemljom van Evropske unije. To se i desilo. U našim daljim kontaktima, kao i u kasnijim razgovorima sa grčkim političarima, Milošević se nije vraćao na svoje atinsko iskustvo.

NARUDŽBENICA
Knjiga „Rat koji se mogao izbeći“ može da se kupi u svim ”Nolitovim” knjižarama ili da se poruči na i-mail: kizalter@eunet.yu telefonom 011-308-72-78.
(Nastaviće se)