Vezan za prirodu

TEK kada je dr Sava Petrović premešten u Beograd i stupio u redove vojnog saniteta počeo je da posvećuje deo slobodnog vremena carstvu biljaka. Osim lične volje da se bavi botanikom i ranije pomenuta porodična tragedija, koja ga je duboko pogodila, zatim saveti i podrška mentora, kolege i prijatelja dr Josifa Pančića, uputili sa ga da se ponovo čvrsto veže za svet prirode. Njegovo zanimanje za botaniku kretaće se u istim okvirima narednih nekoliko godina - od dvorišta, čiji je manji deo uredio i u kome je gajio i proučavao baštenske biljke, do terenskih maršruta.
Drugu njegovu želju - objavljivanje pisanih studija - podstakla su dva događaja. Prvi, osnivanje Srpskog lekarskog društva 1872. godine, a drugi, postavljenje za dvorskog i ličnog lekara vladara Milana Obrenovića.
Posle višemesečnih dogovora i priprema, grupa 15 viđenijih beogradskih lekara dogovorila se da osnuje esnafsko udruženje. Tako je 27. maja 1872. godine formirano Srpsko lekarsko društvo, a među prisutnim osnivačima bio je i 32-godišnji dr Sava Petrović. Jedna od važnih, dugoročnih odluka društva bila je da lekari širom zemlje počnu da vode zdravstvenu statistiku kako bi stekli strategijski uvid u narodno zdravlje. Kada je shvatio značaj zdravstvene statistike za stanje pripravnosti vojničke populacije, dr Petrović počinje i sam brižljivo da sakuplja i obrađuje podatke. Rezultat je objavljivanje serije stručnih, veoma vrednih medicinskih analiza od velikog strateškog značaja za preventivu i kurativu stajaće vojske.
U to doba, dr Sava Petrović je bio višestruko upućen na kolegu, malo mlađeg dr Vladana Đorđevića. Obojica su bili učenici Josifa Pančića i obojica dvorski lekari.
Pošto je dr Đorđević pokrenuo veliku periodičnu reviju „Otadžbina“ bila je zgoda da se i dr Sava javi u njoj. Publikovao je 1875. godine nekoliko vrednih tekstova, pored ostalog i revijalne članke „Kumis ili vino od mleka“ i „Kosmetici sa higijenskog gledišta“. Iste godine dr Sava štampa i delo „Pretvaranje i prikrivanje bolesti kod vojnika“. Nešto kasnije, 1880, publikuje i manju knjižicu „Predohrana od jektike“.
Studijom o pretvaranju i prikrivanju bolesti kod vojnika, dr Petrović se vraća i na staru temu, svoju doktorsku disertaciju o nostalgiji i eksplicitno preporučuje: „Ako lekar primeti da je nostalgija uzrok pretvaranja, treba da takvog vojnika na neko vreme kući otpusti, inače mogu se izroditi rđave posledice.“
LiČnost dr Save Petrovića krasila je beskrajna plemenitost. U srpsko-turskim ratovima i ratu sa Bugarskom učestvovao je kako po sili dužnosti glavnog vojnog lekara, tako, još i više - kao osvedočeni rodoljub i iskusan lekar. Međutim, dr Vladan Đorđević, kolega, vrlo agilan radnik ali prek i nadmen čovek, takođe starešina u vojnom sanitetu, prekoreo je dr Savu Petrovića, kao državnog komesara za privatnu pomoć u ratu protiv Turaka 1876. godine, što zbog mekog karaktera nije bio dovoljno energičan rukovodilac. „On je, umesto da kategorički zahteva da privatna pomoć uđe u okvir organizovane državne pomoći, da postane njen sastavni deo kojom će komandovati državni vojni sanitet - dopustio da svako strano društvo radi šta i gde ko hoće, dopustio da se rezervne bolnice u zemlji podele na srpske, ruske, ingleske...“ Dakle, po Đorđeviću, on nije ispoljio više čvrstine u raspoređivanju strane medicinske pomoći. Nije, jer vojnička robusnost nije bila deo Savinog preosetljivog, karaktera.

KRALJICA
DR Sava Petrović, kako tvrdi Vladan Đorđević, bio je veliki ljubimac kraljice Natalije. Koliko je bio vezan za nju pokazuje i podatak da se uporno zalagao da ramonda koju je 1879. godine našao u selu kod Niša - Jelašnici, bude nazvana Ramondia nathaliae, u čast Njenog veličanstva kraljice Natalije.
Nastaviće se