Snovi ”preko grane”

GUBIM volju za radom jer sam svestan da nam pomoći nema. Kada vidim šta se sve događa, kako se igrači maltretiraju, kako se osim rodbine oko njih “lepe” i menadžeri, i pravi i divlji, i prijatelji i neprijatelji, ni ja više ne znam odakle vetar duva...
Ove opore reči izgovorio je Nedeljko Kostić, direktor omladinske škole Partizana, po svemu - najbolje u Srbiji.
A vetar duva sa svih strana. Ima više razboja na kojima se radi kada su deca u pitanju. Ako se pojavi Mančester junajted, onda je jasno da će 18-godišnji Adem Ljajić, bez obzira na to što nije bio standardan ni u Partizanu dok se Englezi nisu javili, otići trčeći na “Old Traford”, što je nešto stariji Zoran Tošić već uradio. Pitanje je da li će, u stvari kada će, putem dvojice partizanovaca krenuti i doskorašnji zvezdaš, a sada igrač trećeligaša Radničkog iz Obrenovca Filip Đuričić, iako ima samo 17 leta...
VRATIĆEMO se, naravno, svim našim klincima koji su, iako fudbalske bebe, napustili Srbiju i krenuli grlom u jagode. Vratićemo se ne bismo li objasnili na čemu se još temelji ovaj globalni fenomen koji trese Evropu. Dakle, kada se javi prvak Evrope - sve je jasno. Ali, nije normalno da ta deca odlaze bez ikakvog plana, programa, reda ili dogovora. Roditelji često, u traženju dugoročne i sigurne egzistencije, pristaju da odu i na močvarno tle. A klubovi ne mogu da ih zadrže bez obzira na postojanje aktuelnog zakona. Naime, svaki dečak mora prvi profesionalni ugovor, kada napuni 18 godina, da potpiše za klub koji ga je iznedrio, ali se dve godine ranije obično potpisuju ugovori o stipendiranju koji bi trebalo da budu bar neka garancija vernosti.
- Ma, ni to nema veze. Mi u Partizanu smo potpisivali stipendijske ugovore i sa dečacima od 15 godina, kada bismo procenili da će biti prvotimci. Međutim, oni ne moraju da stave paraf ako neće - objašnjava Kostić. - Pa i ako potpišu, opet to ne znači da smo se zaštitili. Primer Miralema Sulejmanija to najbolje ilustruje. Dečak iz Partizanovog fudbalskog vrtića imao je ugovor o stipendiranju, priključen je prvom timu, zaigrao, a onda je iznenada prebačen u Teleoptik, u filijalu.
Sulejmani je iz “Zemunela” praktično pobegao u Herenven, Partizan je dobio 260.000 evra (toliko je na sporu odredila FIFA), da bi posle samo godinu dana sjajni napadač, sada već i mladi i A reprezentativac Srbije, prešao u Ajaks za astronomskih 16,5 miliona evra.
- To je stvar kluba, ne znam zašto je Sulejmani otišao, tada je trener prvog tima bio Miodrag Ješić, a klub su vodili Žarko Zečević i Nenad Bjeković - kaže Kostić.
A, uslov svih uslova je novac. Jer, da nije tako, da li bi Nikola Gulan, koji je nosio i dres reprezentacije sveta u svom uzrastu, kao omladinac napustio Humsku, kažu za 2,5 miliona evra i prešao u Fiorentinu. Vratio se zatim u Partizan na tromesečnu pozajmicu, ali tadašnji trener Partizana Miroslav Đukić nije hteo da ga sprema za Italijane... Talentovani vezista, koji sada praktično samo igra za mladu reprezentaciju ali ni tu standardno, vratio se u Firencu, a bio je malo i u Sampdoriji, takođe kao pozajmljen igrač. Ni u Đenovi nije igrao... Sada je pozajmljen nemačkom drugoligašu Minhenu 1860, ali je prvu utakmicu presedeo na klupi.
To je bio stvarno loš potez Partizana - ne krije direktor omladinske škole crno-belih. - Gulan je zaista izuzetan talenat. Valjda je klubu tada novac bio neophodan, mada zaista ne znam koliko je iznosio njegov transfer.
Zna se zato, mada nije zvanično potvrđeno, da transfer Adema Ljajića iznosi 10 miliona evra, naravno, kada za godinu dana bude otišao u Mančester. Mada, postoje priče da Englezi plaćaju Partizanu još milion evra, i to odmah, da bi supertalentovani igrač sredine terena bio stalno na terenu.
- Tvrdim da je neophodno da Ljajić naredne dve godine igra u Partizanu kako bi stasao i mogao da ostvari karijeru koju mu svi predviđaju. A ko će ga zadržati? Kako? - pita se Kostić.
- Pogledajte samo, nema tog koji je otišao tako mlad, a da je napravio karijeru. Pa kada nije, bar zasada, prošao jedan Stevan Jovetić, koji u Fiorentini uglavnom ulazi kao rezerva. Zato tvrdim: ti dečaci, koji u tim uđu sa 17 ili 18 godina, moraju da odigraju bar dve sezone u našoj ligi, ma kakva ona bila, da bi se navikli na seniorski način igre, žestinu i snagu starijih, pa i trikove iskusnih. Tek kada prođu to “čistilište” otići će u fudbalski raj, a ne u pakao. Međutim, da budem iskren, ja ne vidim izlaz iz tog mračnog tunela - zaključuje Nedeljko Kostić.

NESTALA GENERACIJA
KOLIKO je Kostić u pravu pokazuju i ostali primeri iz Humske. Čitava jedna generacija koja je obećavala - nestala je. Miloš Bosančić je bio u Boavisti, OFK Beogradu, sada je u Čukaričkom. Braća Marinković stalno traže novu sredinu i radije sanjaju o inostranstvu, iako ne mogu da se uklope ne samo u Partizan, nego ni u Iraklis, Čukarički, Banat... Ivan Radovanović kojeg mali broj šire publike uopšte zna, tek je u Smederevu, gde je bio na kaljenju, skrenuo pažnju na sebe, a onda je ekspresno otišao u Atalantu, koja ga je pozajmila Pizi, ali i tamo može samo da gleda Krivi toranj...
Najbolji strelac omladinskog EP pre četiri godine u Irskoj Borko Veselinović, nikada nije postigao gol za Partizan i završio je u južnokorejskom Inčonu. Pre godinu i po dana potpuno u senci prelaska Milana Smiljanića u Espanjol, otisnuo se preko granice i kapiten omladinaca crno-belih Miloš Đorđević, u nemački Volfsburg sa 17 godina...
(Nastaviće se)