Triput sa Josipom Brozom

Piše Vuk Drašković
OPTUŽENI Mihailoviću, juče ste saslušali optužnicu javnog tužioca. Jeste li razumeli optužnicu?
- Ne.
- Šta niste razumeli?
- Ne mogu se razumeti izmišljotine.
- Osećate li se krivim?
- Ne.
- Dakle, konkretno: Jeste li osnovali četničku organizaciju, kojoj ste dali naziv Jugoslovenska vojska u Otadžbini?
- Četnik je naziv koji je došao od samog naroda. Vojska koja ostane bez fronta obrazuje četničke odrede.
- Kada ste imali prvi razgovor, prvi kontakt sa partizanima?
- Tek kad je Sovjetski Savez ušao u rat.
- Kada je to bilo?
- Pa, negde u leto. Moguće i pre.
- Da li ste imali kontakt sa partizanima u martu ili februaru četrdeset i prve? Vi se morate sećati meseca vašeg prvog susreta sa njima.
- Ne znam tačno da li je to bilo u martu ili kasnije. Znam da partizana nije bilo sve dok Hitler nije udario na Rusiju.
- Jeste li sa partizanima vodili kakve pregovore?
- Jesam, i to vrlo duge razgovore o svemu i svačemu. Ja sam ih opominjao da ne pljačkaju po selima i upozoravao...
- Detalji nisu važni. Jeste li se sporazumeli o tome da se uzajamno ne napadate?
- Ne. Nije mi ni na kraj pameti bilo.
- Znači da se niste sporazumeli o uzajamnom nenapadanju?
- Apsolutno da. Tačno. Sporazumeli smo se da pomažemo jedan drugoga.

Sve razumeo

DA zaključim: postignut je sporazum o međusobnom nenapadanju?
- Nije bilo reči o tome.
- Kako nije bilo reči?
- Zašto bi se napadali? Ja sam njih primio rado kad su se odmetnuli u šumu i rešili da tuku okupatora.
- Ja ću vas podsetiti na iskaz dat u istrazi.
- Ne morate. Da mi se oprosti što se ne sećam, iako sam izjavio što sam najbolje mogao.
- Kakav je postupak bio prema vama prilikom davanja iskaza?
- Vrlo dobar.
- Postupak je, znači, bio korektan?
- Nikako.
- Da li ste bili u zatvoru maltretirani? Da ili ne?
- Apsolutno da. Postupak je bio vrlo dobar.
- Da li vam je neki iskaz iznuđen?
- Nije.
- Znate li za ponudu izvesnih američkih advokata da vas brane?
- Odbio sam.
- Dragovoljno ili prinudno?
- Nisam želeo van zemlje da tražim odbranu.
- Drugarice Vera, pišite. Optuženi je u potpunosti razumeo optužnicu, postupak prema njemu u istražnom zatvoru bio je veoma korektan, nije bilo nikakvog maltretiranja ni iznuđivanja iskaza, a potpuno dragovoljno odbio je ponudu američkih advokata da ga brane, jer ima puno poverenje u sud u svojoj zemlji...
Da li ste vi, u avgustu, napali jednu četu valjevskog partizanskog odreda u selu Planinici? I jeste li vi lično predvodili napadače?
- Jesam.
- Pa kako to: ratujete protiv okupatora, a ubijate partizane zbog toga što su digli i poveli ustanak protiv okupatora?
- Ja sam to objasnio vama u zatvoru.
- Meni? To ste vi objašnjavali istražnim organima.
- Vi ste to bili. I tužilac Minić. I Penezić. Dobro znate da niko nije poginuo i da su svi zarobljeni partizani pušteni.
- Jeste li ili niste napali partizane u selu Planinici?
- Svakako.
- Zbog čega?
- Čuvao sam sela od pljačke. Zbog toga me je narod i prihvatio. Ja bih, u tom cilju, napao i moje ljude.
- Znači da su vaši ljudi pljačkali, pa biste ih zbog toga napali?
- Ti u Planinici bili su obični lopovi. Jajare. Iz istih razloga, napao sam još ranije i jednu Pećančevu četu.
- Zašto? Kosta Pećanac je bio četnički vojvoda.
- Pljačkali su.
- Zar je Pećanac pljačkaš?
- On nije, nego ta njegova četa.
- Prema tome, Pećanac i njegovi ljudi bili su pljačkaši.
- Sigurno.
- Da li se u to vreme bio rasplamsao ustanak u Srbiji?
- Ja tačnog vremena i vezivanja događaja ne mogu da se setim.
- Vi ste smatrali da je ustanak preuranjen?
- Ne znam zašto na tome insistirate. Pojam preuranjen može imati razna značenja. Kad neprijatelj ima slabe snage, nije preuranjeno. Ja sam lično napadao Gornji Milanovac, Stragare, Rudnik, Požegu. Napadao sam i...
- Kada? Hoću tačan datum.
- Ne mogu da se setim. Kod mene je bilo mnogo događaja, tako da sam istrošen.
- Kako istrošen?
- Fizički i duhovno. Pretrpeo sam jezive muke...
- Kad ste zauzeli od Nemaca Čačak i Požegu?
- Ne sećam se.
- Je li to bilo u aprilu 1941?
- Ne znam.

Imao dva topa

OptuŽnica vas tereti da su vaši ljudi, Glišić i Ignjatović, napali partizane u Požegi.
- Pa kako to? Ja sam bio ubeđen da smo mi oslobodili Požegu. Lično sam predvodio napad na Švabe. Koliko se sećam, partizani su napali moje ljude i zarobili Glišića. Hteli su da ga streljaju, pa sam ja poslao Titu pismo u Užice i molio...
Kad ste se i gde sastajali sa maršalom Titom?
- Nikada i nigde.
- U istrazi ste izjavili drugačije. Uostalom, cela Srbija zna za te sastanke.
- On tada, koliko se sećam, nije bio maršal i, uopšte, u vojničkom smislu bio je...
- Optuženi Mihailoviću! Kad ste se sastajali sa maršalom Titom? Koliko puta?
- Tri puta.
- Gde?
- Jednom u kući vojvode Mišića, a dva puta u selu Brajićima.
- Jeste li sa maršalom Titom, 26. oktobra 1941, sklopili sporazum o zajedničkoj borbi četnika i partizana protiv okupatora?
- Njemu je bilo lako sve da potpiše, jer ni dana nije držao dogovor. Mi potpiši, a on odmah...
- Da li ste 26. oktobra preuzeli obavezu o zajedničkim akcijama protiv okupatora?
- Valjda jesam. Datuma se ne sećam.
- A da li vam je poznato da je Boža Javorac, u noći između prvog i drugog novembra, napao partizane u Ivanjici?
- On nije bio moj. On je bio divlji.
- U istrazi ste izjavili da ste naredili da se skine opsada Kraljeva. Sigurno se sećate da su vaše snage napale partizanske tenkovske jedinice i artiljeriju i da su tom prilikom poubijale posadu?
- Partizanske tenkovske jedinice?! Pa to je smešno. Toga nije ni bilo... Nemam pojma.
- A jesu li napali artiljeriju?
- Ja sam imao dva topa, a partizani dva, koja sam im ja dao. Njima je upravljao jedan moj oficir, ali mu se ne sećam imena.
- Ničega što je po vas optužujuće vi se, izgleda, ne sećate. U kom cilju je izvršeno pomeranje Račića prema jugu?
- Deroko. To je bio on.
- Ne razumem?
- Moj kapetan Jovan Deroko je komandovao onim topovima koje su partizani dobili od mene. Oni su ubili Deroka na Ljubiću.
- To je gnusna izmišljotina! - prodera se tužilac.
- U kom cilju je izvršeno pomeranje Račića prema jugu? - povisi glas sudija Đorđević.
- U cilju kretanja prema jugu.

"NOĆ ĐENERALA"
U nastavku feljtona u kojem "Novosti" nastoje da otkriju grob Dragoljuba - Draže Mihailovića, načelnika Glavnog štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini, objavljujemo najinteresantnije delove iz romana "Noć đenerala", Vuka Draškovića.
Knjiga štampana 1994. godine, izazvala je izuzetno interesovanje javnosti.
(Nastaviće se)