Dražin grob odnela voda

 Piše: Marko Lopušina
U VOJNIM i policijskim arhivskim dokumentima, koja sam proučavao deset godina, nisam našao zapisnik sa izvršenja sudske kazne streljanjem, a ni službenu umrlicu Draže Mihailovića. Mislim da ta službena dokumenta nisu pisana i da zato i ne postoje - kaže Dušan Stupar, autor doktorske disertacije "Partriotizam ili izdaja - ravnogorsko četništvo 1941-1945".
Stuparu vredi verovati, jer je svojevremeno bio visoki funkcioner Službe državne bezbednosti, pomoćnik načelnika SDB dr Obrena Đorđevića i jer je, kao istoričar, od 1979. do 1989. izučavao četnički pokret. Radeći potom svoju doktorsku disertaciju Dušan Stupar je proučio 36 originalnih dokumenata Vojnog arhiva i Arhiva Jugoslavije, strane arhive, kao i neregistrovanu građu Arhiva RSUP Srbije, odnosno Službe državne bezbednosti.
- Dokumenta četničkog pokreta Draže Mihailovića, oko 100.000 primeraka, nalaze se najvećim delom u Vojnom arhivu u Beogradu. Reč je o originalnim dokumentima vojne, političke, propagandne, vojnoobaveštajne i druge prirode. Ima tu i dokumenata nemačkog rajha, Kraljevine Italije, Velike Britanije SAD i NDH. Međutim, ideološko-političke manipulacije, ignorisanje dokumentacije u pristupu genezi i biću Ravnogorskog pokreta u publikacijama emigracije, ali i u domaćoj publicistici, stvorile su mnogobrojne mitske predstave o Draži Mihailoviću. On je, prema njima, navodno prvi gerilac Drugog svetskog rata u Evropi, strateg četničkog ratovanja, apostol spasa i vaskrsa srpskog nacionalnog bića.

Slike istorije

* Šta je svrha takvih manipulacija?
- Svrha je da se prevrednuju istinska istorijska događanja, kako bi Draža Mihailović i njegovi sledbenici mogli da se rehabilituju. To znači da partizanski pokret treba da se izvrgne neargumentovanoj kritici i stavi pod sud kvislinške istine. Poplava takvih publikacija je našu naučnu istoriografiju dovela u ozbiljnu, tešku i duboku krizu.
* Ministarstvo pravde Srbije je na predlog emigracije krenulo u akciju utvrđivanja sudbine, odnosno groba Draže Mihailovića?
- Mi kao narod ne poštujemo svoju istoriju, jer zbog politike izvrćemo činjenice i prekrajamo istoriju. Pričom da država traga za grobom Dragoljuba Mihailovića čini se pokušaj da se ovaj četnički komandant rehabilituje i predstavi kao oslobodilac i demokrata. Poslao sam svim našim poslanicima moju knjigu, da vide šta je Draža radio, koga je sve ubijao, kako su četnici klali ljude, ali mi niko od poslanika nije odgovorio. - Kao istoričar smatram da nema razloga da se Draža Mihailović rehabilituje tako što će mu neko naći grob i podići spomenik. Šta će na to reći potomci 1,5 miliona ljudi poginulih za slobodu.
* Objasnite nam kako su delovale vojne formacije četnika Draže Mihailovića i koliko su zla nanele srpskom narodu?
- Četnički pokret nije bio jedinstvena vojna formacija već skup jedinica četničkih vojvoda i komandanata, koji su imali neograničenu vlast na svojim teritorijama. Nikola Kalabić je, na primer, vladao u Mionici i jednom prilikom je naredio svom dželatu Čerčilu da ubije jednog podoficira, jer ga je ogovarao da se švaleriše po selima. Četnici nisu bili posvećeni borbi protiv fašista, već protiv komunista, odnosno svih pripadnika NOP. A to znači da su u toj borbi koristili sva sredstva, pa čak i klanja simpatizera NOP. U toj borbi protiv komunista i članova NOP, četnički pokret je ušao u saradnju sa okupatorima, Nemcima, Italijanima i ustašama.
* Kakav je autoritet kod četnika imao Draža Mihailović kao komandant?
- Iako je uzdizan kao vrhunski vojskovođa, Dragoljub Mihailović to nije pokazao, jer su četnici imali slab borbeni moral i jer četnički komandanti nisu slušali svoje operativne oficire. Rat četnika protiv Nemaca nije bio pravi, jer je imao samo pokazni karakter. Inspirisan je od britanskih i američkih oficira i izvođen je pred članovima njihovih misija. Zato u tim borbama četnici nisu imali uspeha. Takve greške su izolovale Dražu Mihailovića od četnika u BiH i Crnoj Gori, i on je, da ne bi bio zarobljen u bosanskim gudurama, napravio još veću grešku. Odlučio je da izvede proboj u Srbiju, što je izazvalo stradanje desetak hiljada srpskih mladića, silom mobilisanih u četnike i na kraju hapšenje Dragoljuba Mihailovića.

Vezan za kolac

* Znamo da je na sudskom procesu u Beogradu general Mihailović osuđen na smrt. Šta ste našli u dokumentima o izvršenju te sudske presude?
- Našao sam svedočenje jednog od učesnika streljanja Draže Mihailovića u kome piše: "U tri sata ujutro 17. jula oficiri Ozne su ušli u njegovu ćeliju. Flaša rakije je bila prazna. Dva oficira Ozne su ga povela u kola, kojima su otišli do broda sa kojim su se zajedno prevezli do rečnog ostrva. Pedesetak metara od obale bila je iskopana raka. Dva oficira Ozne su ga spustila u raku. Još jednom je pročitana presuda i odluka Prezidijuma od 16. jula, posle čega je izvršena kazna u prisustvu zakonom predviđenih lica. Posle izvršenja kazne, bačen je živi kreč, raka je zatrpana.
* Priča se da Mihailović nije streljan sam već sa još sedmoricom osuđenika?
- U arhivama sam pronašao svedočenja koja govore da je Dragoljub Mihailović bio sam u raki, vezan za kolac sve do trenutka izvršenja kazne. Moguće je da su oficiri Ozne posle streljanja na Dražin leš nabacali tela drugih streljanih osuđenika i zatrpali ih.
* Da li na osnovu tih svedočenja i dokumenata može da se zna gde je grob Draže Mihailovića?
- Posle nekoliko godina, lica koja su prisustvovala streljanju generala, zbog čestih poplava na Adi ciganiliji, nisu mogla da se orijentišu i prepoznaju gde je mesto streljanja i sahrane Dragoljuba Mihailovića. Grob Draže Mihailovića ne postoji, jer pretpostavljam da ga je reka Sava potopila i odnela.
* Ima ljudi koji danas tvrde da su oni streljali Dražu. Da li ste u arhivama našli imena oficira iz streljačkog stroja?
- Znam da su Oznini oficiri Raša Nešovanović i Radenko Mandić zarobili Dragoljuba Mihailovića. Postoji i njihova fotografija, ali ne znam ko je pucao u Dražu.
Imena ljudi koji su streljali Dražu Mihailovića su državna tajna. Lista sa imenima ljudi iz voda ne postoji i svako pominjanje nekih ljudi je obična manipulacija.

TRAŽIO JE POMILOVANJE
* Ima indicija da je Draža verovao da će mu Broz pokloniti život, ako on podrži Titovu državu?
- Da je takav dogovor postojao pokazuje i tekst Dražine molbe za pomilovanje, u kome obećava da će da pomaže "novoj državi", odnosno Titovoj vlasti. Draža Mihailović je bio svestan svojih nedela i to je indirektno priznao u ličnom zahtevu za pomilovanje, koji je poslao Prezidijumu FNRJ 15. jula 1946. godine. Napisao ga je penkalom sa zelenim mastilom. U njemu četnički komandant priznaje da oseća "iskreno pokajanje". Potpisao se sa "Učtiv Dragoljub - Draža Mihailović".
* Kako je Dragoljub Mihailović proveo poslednji dan života?
- Draži su 15. jula 1946. saopštili da je Prezidijum FNRJ odbio njegovu molbu za pomilovanje. Rečeno mu je da kaže poslednju želju. Da vidi decu. Rekao je da ne želi, jer su se Gordana i Branko njega odrekli. A da on tako nešto nikad ne bi uradio. Poslednja želja mu je bila da vidi ženu i brata u zatvoru u Đušinoj. Kad mu je rečeno da će da bude streljan ujutro, naručio je litar rakije. Popio je ceo litar. Zbog toga su ga faktički odneli na streljanje. Uhvatili su ga ispod ruku i nosili, tako da je Draža samo vrhovima prstiju dodirivao zemlju.
(Kraj)