Rasuti po svetu

 ELGINOVA “mašta” nije prestajala da radi. Već je imao nove ideje, a lordova palata u Škotskoj je u njegovim fantazijama trebalo da dobije još neke bitne elemente, naravno sa Akropolja. Tako je nova ideja ovog Škotlanđanina bila da na poseban način dekoriše svoju buduću balsku dvoranu, a tome bi najbolje poslužio mermerni podni mozaik Partenona! Planirao je da ga ugradi na takav način kako bi se pod slagao sa stubovima koji su već bili planirani uz zidove, i sa tremom koji bi podupirale, ni manje ni više nego karijatide! One su takođe bile bitan deo Elginovog plana. Kakav apsurd! Na kraju je uspeo da uzme jednu karijatidu sa Erehtejona, kao i jedan stub. Zatim je na njihovo mesto morao da stavi gomilu kamenja. Da to nije uradio građevina bi se srušila, jer bi izgubila važnu potporu.
Tako je izgledalo uništavanje Partenona - poslednja helenska tragedija koja traje!
Ovo blago je danas u svetu umetnosti poznato pod nazivom “Elginovi mermeri” ili “Mermeri sa Partenona”. To su oni delovi skulpturalne dekoracije koji se danas nalaze u Britanskom muzeju. Ako je verovati “Istoriji umetnosti” H. V. Jansona, oni su, kako on kaže, “najveće blago Britanskog muzeja”. Da, svakako! Mermeri sa Partenona (Elginovi!) sigurno bi bili “najveće blago” svakoga muzeja u svetu, svakog naroda u svetu, ali pod jednim tako jasnim prirodnim uslovom, kada bi tome narodu, njegovoj istoriji i stvaralaštvu, zaista i pripadali.
Elginovi radnici su odneli i uništili još mnogo delova sa drugih antičkih građevina na koje su nailazili na Akropolju, ali i iz obližnjih mesta. Odneti su i arhitektonski i skulpturalni fragmenti Propileja, hrama Atene Nike i Erehtejona, sa koga je skinuta karijatida, arhitravi i jedan stub. Privatnu kolekciju su dopunili i umetnički predmeti sa ostrva, iz Male Azije, kao i iz same unutrašnjosti Grčke.
Partenon, odnosno neki njegovi delovi, danas privlače pažnju i drugih muzeja širom Evrope. Svima su bili dobrodošli i svako je imao razlog da deo ovog hrama izloži posetiocima kao vrhunski istorijsko-umetnički eksponat. Tako danas delovi ovog zdanja krase muzeje u Beču, Kopenhagenu, Parizu, Palermu, Vatikanu, Varzburgu, Karlsrueu, Minhenu... Trebalo bi naglasiti da nijedan od ovih eksponata koji su izloženi u navedenim muzejima nije uzet sa samog spomenika. Oni su već bili fizički odvojeni od samog hrama i najčešće su to komadi skupljeni posle mletačkog bombardovanja. Samo je kolekcija koja se nalazi u Britanskom muzeju nastala nasilnim skidanjem sa samog Partenona!
Kada se svede precizan bilans, od reljefnog friza je do danas sačuvano 96 originalnih blokova, od ukupno 111. U Britanskom muzeju se sada nalazi 56 blokova! Ostalih 40 i sada je u Atini. Od ukupno 92 metope sačuvane su samo 64. U Atini se nalaze 42, dok je 15 stiglo do Britanskog muzeja. Na zabatima je bilo 37 originalnih statua, a sačuvano ih je 28, i to tako što su raspoređene i u Atini i Londonu. U Grčkoj se nalazi 11 skulptura, dok je Elgin uspeo da u Englesku dopremi čak 17!

NA DVE STRANE
ZNALCI, poput dr Elene Korke, danas posebno upozoravaju i na to da ima slučajeva da se delovi jedne iste skulpture nalaze i u Atini i u Londonu. A važno je shvatiti da je skulpturalna dekoracija Partenona istovremeno strukturni element hrama, pošto ukrašava spoljni izgled nekih arhitektonskih celina i tako čini integralni deo vrhunskog estetskog simbola grada-države Atine i grčkog duha.
(Nastaviće se)