Ne kači se sa mnom, mala

 NEUKROTIVI i jezičavi venecuelanski predsednik Ugo Čaves godinama sve više odvlači gnev Vašingtona sa Fidela Kastra na sebe, mada to kubanskom lideru, koji je pod američkom blokadom punih 47 godina, neće mnogo pomoći, a malo je verovatno da će i Amerikancima biti od koristi.
U jednom nastupu u svojoj televizijskoij emisiji “Alo, predsedniče”, Čaves je u leto 2007. godine poručio Bušovoj administraciji da uludo ne troše pare na svoje pristalice u Venecueli, jer neće uspeti u namerama da ga destabilizuju, ili eventualno obore.
Da bi valjda u tome bio uverljiviji, Čaves je podsetio Amerikance na neuspeli državni udar protiv njega, iz aprila 2002. godine, kada su pučisti propali za svega dva dana, uprkos podršci američke ambasade u Karakasu i agencije CIA, što je par godina posle tog pokušaja puča pouzdano utvrđeno od strane venecuelanskih obaveštajnih službi.
Povod za te “pozdrave” Čavesa Vašingtonu bio je istup šefa američkog Stejt departmenta Kondolize Rajs, koja je oštro napala venecuelanskog predsednika kao “diktatora” i pozvala njegove pritivnike u zemlji na formiranje “jedinstvenog fronta” protiv Čavesa.

Igranje vatrom

To je bio poziv, ne samo Čavesovoj političkoj opoziciji, nego i predstavnicima krupnog kapitala, a takođe i sindikatima transportnih radnika koji su započeli štrajk protiv vlade. “Ostavi me na miru, Kondoliza. Ne kači se sa mnom, mala,” poručio je Čaves, u pravom latino-američkom mačo stilu, ondašnjoj šefici američke diplomatije, šaljući joj preko ekrana pozdrave i “leteće poljupce”.
“Venecuela jeste mala zemlja, ali budite sigurni da šta god pokušate, da ćete doživeti neuspeh”, naglasio je kočeperni venecuelanski predsednik, koga u Americi i Latinskoj Americi, odavna zovu “mali Fidel”, sa aluzijom na Fidela Kastra koji Vašingtonu zagorčava život punih pet decenija, ali još opstaje, uprkos onih 638 pokušaja atentata.
Čaves se, svakako, ne oslanja samo na Kastra i odnedavno na Eva Moralesa, bolivijskog predsednika, predstavnika levice, koji je takođe najavio da će izvući svoju zemlju iz američke tutorske senke. Glavno njegovo uporište su bogati izvori nafte. Venecuela je četvrti po redu snabdevač Amerike petrolejom, članica je OPEK-a, njena nalazišta su ogromna, a na blizu su ogromnog američkog tržišta.
Svestan te činjenice, Čaves se u toj “petrolejskoj diplomatiji” i drži tako drsko i, reklo bi se, neustrašivo, što opet Bušovu administraciju iritira do te mere da je ondašnji američki šef Pentagona Donald Ramsfeld u jednom javnom nastupu uporedio Čavesa sa Hitlerom. Desilo se to onda kada su ga novinari zapitali zašto toliko Vašington kritikuje venecuelanskog predsednika koji je na tu funkciju demokratski izabran i to uverljivom većinom glasova.
“Pa i za Hitlera su glasali masovno i birali ga demokratski”, odbrusio je iznervirani Ramsfeld.
To je Čavesu bio samo još jedan povod da Amerikancima poruči da se ne igraju vatre sa njime i sa Venecuelom.
Takav svoj ratoboran i samouveren stav, Čaves gradi i na činjenici da je u dva navrata, na redovnim izborima, ubedljivo izabran za predsednika Venecuele. Izabran je još jednom, kada je u međuvremenu donet novi ustav. I ako se budu pitali Venecuelanci, a valjda hoće, još dugo će sedeti u predsedničkoj palati “Miraflores”.
“Ako bog da, a hoće, poručio je Čaves Kondolizi Rajs i Džordžu Bušu, biću predsednik i posle vas, pobediću i 2013. i 2019. godine. A možda i još koji put.”
Nije nemoguće. Čavesu su tek 44 godine. Ispratio je Klintona i Buša, i sa ovim poslednjim je vodio takav verbalni rat, kakav se ne pamti u odnosima bilo kojeg šefa države iz Latinske Amerike i stanara Bele kuće.
“Đavo je bio juče ovde”, rekao je Čaves sa govornice Generalne skupštine UN, u septembru 2006. godine i svi su znali da se te reči odnose na Buša, jer je venecuelanski predsednik i pre toga govorio da je njegov kolega iz Bele kuće “demon”, “mister opasnost”, “alkoholičar”, pa čak i “lažov”.

Đavo iz Bele kuće

Neka se gospodin Buš ne skandalizuje zbog ovih mojih reči. Pa i on je mene nazivao svakakvim imenima - despotom, diktatorom, pa čak i narkotrafikantom”.
Antiamerikanizam je konstanta u Čavesovim političkim nastupima. To inače uvek dobro prolazi u javnosti južno od reke Rio Grande.
Neko je lepo primetio: za Amerikance je opasnija “revolucija” koju Čaves vodi na nafti, nego što je bilo “gerilsko žarište” Če Gevare. Čeovu gerilu je bilo moguće likvidirati, a Kastra izolovati, ali ovo šta se danas dešava u Latinskoj Americi sa Čavesom, Moralesom, Koreom, Ortegom i drugima, neće biti lako zaustaviti, mada će Vašington sa time teško moći da se pomiri. Čak ni od Obame ne stižu ohrabrujući nagoveštaji, a Čaves se u njega bio ponadao.
“Ne može on ništa ozbiljno da promeni”, rekao je Čaves rezignirano četiri meseca pošto je Obama zaseo u Beloj kući.

U BOŽJIM RUKAMA
Na Čavesove žestoke pogrde na račun ondašnjeg stanara Bele kuće Džordža Buša, iz Vašingtona su venecuelanskom predsedniku upućena ozbiljna upozorenja, sa neskrivenim pretećim tonovima.
Čaves je odgovorio, opet preko svog programa “Alo, predsedniče”. “Vidim on (Buš) se očigledno skandalizovao, pa se sad u svojim đavolštinama i razgoropadio. Preti mi i smrću, ali ja se ne plašim. Uopšte ne strahujem za svoj život. Ja sam u božjim, a ne u đavoljim rukama...”
Fidel Kastro, izgleda ne deli takvu Čavesovu samouverenost i poručio mu je sa bolesničke postelje u Havani da bude oprezan, da se ne igra “ruskog ruleta”.

KAO DŽON VEJN
U “đavolijama” Uga Čavesa, najgore je prolazio Džordž Buš, sa kojim je “ratovao” punih osam godina. U tome nije birao reči:
“Pogledajte ga samo kako hoda, rekao je jednom. Baš kao Džon Vejn...”
A onda je dodao i nešto što izlazi iz domena tih njegovih verbalnih đavolija: “Mi smo spremni da preusmerimo tok naše nafte od američkog tržišta prema Kini i Japanu. “
To nije za potcenjivanje, mada američki analitičari primećuju da od svega toga šta Čaves govori, “pola treba baciti u vodu”.
Postoje, međutim, i brojke. Sada Venecuela isporučuje SAD 1,5 milion barela nafte dnevno. Prema ugovorima koje je Čaves na početku 2009. godine potpisao u Tokiju i Pekingu, već u idućoj godini isporuke nafte tim dvema zemljama iznosiće milion barela dnevno!
(Nastaviće se)