Tačka na triler

 JOŠ od smrti Elvisa Prislija, ubistva Džona Lenona i pogibije princeze Dajane, nijedna priča nije šokirala svet kao vest da je umro kralj pop muzike Majkl Džekson (50). Poput nekontrolisanog požara vest o smrti najpoznatijeg muzičara obišla je planetu. Čak je i Internet kolabirao zbog nje.
Od 13. jula 2009. do 6. marta 2010. Džekson je planirao da održi 50 povratničkih koncerata (rasprodati za samo četiri sata) u londonskoj O2 areni, prvih posle 12 godina pauze. Za vreme pres konferencije, kralj popa najavio je moguće penzionisanje. Smrt ga je pretekla.
Za čoveka koji će zacementirati rupu između crne soul i bele pop muzike, tada jedanaestogodišnjaka, svet je prvi put čuo kada je zajedno sa braćom Džekijem, Titom, Marlonom i Džeremajnom uveliko pevao u porodičnoj grupi „Džekson 5“. Čuveni „Roling stoun“ magazin opisao je mladog Majkla kao čudo sa ogromnim muzičkim darom. Iako je pevao dečjim piskavim glasom, plesao je kao da je odrastao i pevao sa ritam i bluz i gospel kraljevima kao što su Sem Kuk, Džejms Braun, Rej Čarls i Stivi Vonder.
Ali, život u Geriju (Indijana) nije bio bezbrižan za Majkla Džozefa Džeksona. Na insistiranje majke Ketrin, odgajan je kao Jehovin svedok, dok ga je otac Džozef fizički i mentalno zlostavljao tokom dugotrajnih neprekidnih muzičkih proba, batinanjem i davanjem pogrdnih imena. Ovo maltretiranje kao deteta ostaviće posledice na Džeksona tokom odrastanja. Jednom prilikom, dok je spavao, Majklov otac je ušao u njegovu sobu kroz prozor, sa zastrašujućom maskom na licu, vrišteći na sav glas. Obrazložio je to rečima da je tako hteo da nauči decu da ne ostavljaju otvoren prozor kada žele da spavaju. Godinama kasnije, Džekson je imao košmare u kojima ga kidnapuju iz njegove sobe.
Mnogo je tuge bilo u mom detinjstvu. Otac me je tukao. Mnogo je teško kada vas prebiju a onda morate na pozornicu. Bio sam usamljen. Često sam plakao zbog toga. Gadilo bi mi se kada bih ugledao svog oca. Bio je vrlo zahtevan, krut i strog. Sećam se kako je sedeo u svojoj fotelji, s kaišem u rukama, u iščekivanju da nas udari kad god bismo pogrešili na probi - ispričao je Džekson prvi put javno kod Opre Vinfri 1993. godine.
Iako je sa „Džekson 5“ nizao uspehe, 1979. objavio je album „Off The Njall“ koji je zajednički producirao sa Kvinsijem Džonsom. Uprkos velikom komercijalnom uspehu (prodat u 27 miliona primeraka) i nagradama za naj soul i ritam i bluz album i crnog izvođača, Majkl nije bio zadovoljan - smatrao je da je album trebalo da ima mnogo veći uticaj i bio rešen da to ispravi sa sledećim. U jednom intervjuu rekao je da je bio inspirisan da stvori album gde je „svaka pesma ubica“. Samo tri godine kasnije, dogodio se „Thriller“, koji će sa 109 miliona kopija postati najprodavaniji (i dalje je) album svih vremena u istoriji šou biznisa. Na „Bilbordovoj“ listi 200 najboljih albuma, proveo je 80 nedelja uzastopno, od kojih je 37 bio na vrhu. To je bio prvi album koji je lansirao čak sedam top 10 singlova, među kojima i „Billie Jean“ i „Beat It“, čiji su spotovi redovno prikazivani na MTV, rušeći rasne barijere. Osvojio je rekordnih sedam „Gremi“ nagrada. Mediji su Džeksona nazivali kraljem ploča, radija, i spotova, čovekom koji sam spasava muzčki biznis, tekstopiscem koji stvara hitove za dekadu, plesačem sa najelegantnijim stopalom na ulici (uvek u belim čarapama i crnim cipelama), pevačem koji pomera sve granice ukusa, stila i boja.
„Njujork tajms“ ga je nazvao muzičkim fenomenom, ističući da „u svetu pop muzike, tu je Majkl Džekson i tu su svi ostali.“ Ovaj album čuva se u američkoj Kongresnoj biblioteci.

UZROK SMRTI JOŠ NEPOZNAT
Posle preliminarne obdukcije, predstavnik za štampu patologa u Los Anđelesu izjavio je da nije otkriven nikakav spoljni uzrok smrti Majkla Džeksona, nikakva rana , niti „prljava igra“. Zatražene su dalje pretrage i toksikološki nalazi za koje će trebati najmanje četiri nedelje. Džeksonov dugogodišnji lekar Tom Tom juče je demantovao tvrdnje kako je pevaču dao injekciju leka koji je mogao da izazove smrt:
To nisam bio ja, nisam bio u njegovoj kući kada se to dogodilo. Ja sam njegov menadžer, vodio sam mu sve poslove i bio njegov prijatelj.
Policija je raspisala poternicu za doktorom Konradom Robertom Marejem, koji je bio sa Džeksonom u trenutku kada mu je otkazalo srce. Pokušao je da ga reanimira, a pretpostavlja se da mu je on dao fatalnu injekciju „demerola“, sintetičkog leka protiv bolova, sličnog morfijumu, koji je Džekson godinama uzimao i od kojeg je po rečima članova njegove porodice bio zavistan.
Nastaviće se