Bosanski jadac

PRVA CSAR operacija (traganje i spasavanje) na našim prostorima bilo je izvlačenje oborenog američkog pilota Skota O’Grejdija u Bosni, juna 1995. godine, čiji je avion F-16C oborila protivvazdušna odbrana Vojske Republike Srpske. Posle otkrivanja signala pilotskog radio-fara, na let u dubinu srpske teritorije uputile su se dva teška transportna helikoptera CH-53E Sea Staillon i dva prateća borbena helikoptera AH-1Nj Super Cobra, iz sastava marinaca, koji su poleteli sa amfibijskog broda “Kirsardž” u Jadranu.
U helikoptere je ukrcano četrdesetak marinaca, specijalno obučenih za operacije “taktičko spasavanje aviona i ljudstva” - TRAP. Prvi kontakt sa oborenim pilotom ostvario je jedan lovac F-16, u noći 8. juna 1995. oko 2.00.
Planiranje i priprema operacije otegli su se do svitanja, tako da su helikopteri poleteli u 5.00, iako je po američkim shvatanjima, noć mnogo pogodnija za spasilačke misije. U vazduhu se nalazila i grupa za podršku, sastavljena od aviona za elektronsko izviđanje EA-6B Pronjler i jurišnika F/A-18C sa zadatkom da neutrališu radare. Četiri jurišna aviona AV-8B Sea Harrier bila su određena za pružanje neposredne vazdušne podrške.
U analizi operacije, marinci su, kasnije, ukazali na brojne greške i nedostatke, što je moglo da dovede do potpune propasti čitave akcije. Na primer, tek posle poletanja utvrđeno je da se uređaj za satelitsku komunikaciju nalazi na pogrešnom helikopteru, a ne na onom u kojem se nalazio vođa operacije.
Veoma brzo, ukazala se nova potreba za spasavanjem pilota. Radilo se o dvojici francuskih pilota, čiji je avion “Miraž 2000” oborila PVO VRS 30. avgusta 1995. godine. Zarobljavanjem ovih pilota, srpska vojska došla je u posed odašiljača signala (“bipera”) i povremeno ga je uključivala.
NATO avioni, koji su špartali nebom iznad Bosne, primili su ove signale i Francuzi - koji nisu znali da su piloti bili zarobljeni, već su mislili da se negde kriju - “zagrizli” su mamac.
Operacija spasavanja je organizovana 6. septembra 1995, kada su sa francuskog nosača aviona u Jadranu, poletela tri helikoptera sa francuskim specijalcima, odnosno “reskju” timom. Jedan helikopter je trebalo da sleti i pokupi pilote, a dva su planirana za vatrenu podršku i zaštitu iz vazduha. Doleteli su u rejon romanijske visoravni, odakle su primljeni signali odašiljača, a potom su iznenada odustali: navodno, zbog loših meteoroloških uslova.
Verovatno po pristizanju u zonu akcije nisu uspeli da uspostave radio vezu sa traženim pilotima, zbog čega su posumnjali u mogućnost zasede. Akcija je, ipak, ponovljena sutradan, 7. septembra u popodnevnim satima. Ovog puta, učestvovali su i američki specijalci, najverovatnije iz 16. Vazduhoplovnog puka za specijalne operacije. U operaciji je bilo angažovano pet helikoptera, ali je ishod bio isti kao i prethodnog dana: “loši meteo-uslovi”.
Pokušaj, treći po redu, usledio je istog dana, posle podne. Obezbeđena je i podrška aviona iz vazduha u zoni operacije. Dva helikoptera - jedan sa francuskim, drugi sa američkim komandosima - spustila su se na lokalitet romanijske visoravni, sa koga su primani signali odašiljača.
Umesto oborenih pilota, međutim, na zemlji ih je dočekala zaseda srpskih vojnika. Pošto je na njih otvorena jaka vatra, spasioci su se povukli ka helikopterima koji su, potom, uzleteli i pobegli. U kratkom okršaju, ranjena su dvojica mitraljezaca na američkim helikopterima. Sve je trajalo tako kratko da vatrena podrška iz helikoptera i aviona uopšte nije ni dejstvovala po ciljevima na zemlji.
(Nastaviće se)