Anri prva žrtva

VREME je bilo lepo. S mora je duvao topao vetar, dok se na planinama Albanije i oko aerodroma beleo sneg. Hladan vazduh sa planina i onaj s mora mešali su se na visini od preko 800 metara, koliko su stvarno bili visoki planinski lanci kojima je bio okružen aerodrom kod sela Barbaluši.
... Nad aerodromom, učiniv nekoliko krugova baš u momentu kada je došao u predočenu mu opasnu zonu, i kada su svi gledaoci uprli poglede u njega, onako kako je sedeo nevezan napred na aparatu Anri Farman, nagnut u kosom položaju, dobio je šok (udar) vetra odozdo i momentalno, sa visine od 1200 metara ispao iz aparata na opšte zaprepašćenje gledalaca.
U početku je padao zgrčen, onako kako je sedeo u aparatu, zatim se videlo kako se opruža i radi rukama u vazduhu kao da želi da se za nešto uhvati, a potom je dobio tako brzo horizontalno okretanje da više ni njegov pad nije bio vertikalan, već je, izgledalo je, padao više u vidu luka.
Zvuk od udara pri padu na zemlju bio je strašan, a jezoviti prizor neopisiv. Pao je nedaleko od aerodroma na pesak kod rukavca Drinjače i na mestu ostao mrtav.
Drugovi i gledaoci stigli su do njega posle jednog minuta. Lekari su, za utehu avijatičarima, konstatovali da je umro još u vazduhu. Aparat, čim je pilot ispao, u početku se ljuljao kao list hartije, potom se prevrnuo i polako pao na zemlju, nedaleko od svog pilota. Čudnovato je da na aparatu nije bilo nikakvog kvara. Skazaljka na satu, koji mu je bio na ruci i prestao da radi, pokazivala je 10 časova i 35 minuta, to je čas kada je pala prva žrtva naše vojne avijatike...
Petrovićev Anri Farman HF.20 je na visini oko 900 metara iznenada uleteo u snažnu turbulenciju koja ga je istumbala i tako snažno protresla da se, pod teretom za to doba veoma korpulentnog pilota, odvalio vijak kojim su spojeni postolje (na koje je montirano sedište) i remen. Mihailo Petrović je sahranjen istog dana u porti razrušene katoličke crkve u Barbalušiju. Aprila sledeće godine ekshumiran je i uz najviše vojne počasti sahranjen na Cetinju, da bi konačno 1931. bio prenesen u Beograd.
Petrovićeva pogibija snažno je potresla pripadnike odreda. Ipak, letenje je nastavljeno 22. marta kada je Živojin Stanković izvršio jedan kraći probni let. Stanković je i sledećeg dana bio u vazduhu i to dva puta, sa Miodragom Tomićem kao izviđačem, a 24. marta je izvršio četiri probna leta na Deperdisenu. Konačno u jutro 29. marta, poručnik Stanković kao pilot i narednik Tomić kao izviđač su uzleteli na Bleriou i izvršili prvi uspešan ratni zadatak Vazduhoplovne komande, osmatrajući turske položaje u Skadru.
Ponovo naređeno letenje nad Skadrom. Izvešten i Komandant primorskih trupa.
Leteo poručnik Stanković sa narednikom Tomićem nad Skadrom, i bavio se u vazduhu 45 minuta, najveća visina leta 2200 metara, pravac letenja Barbaluši aerodrom - Megluši - Ašta - Drim - Skadar - deo jezera Skadarskog - Vreka - Crnogorski logor sa severne strane Skadra - povratak, deo jezera, pored Torbaša - nad Brdicom, preko Bušata, spretno se spustio na aerodrom. Sa sviju telefonskih stanica dobijan izveštaj da su Turci sa sviju svojih pozicija otvorili jaku puščanu paljbu na aeroplan, no isti se vratio neoštećen. Piloti potpuno mirni, nisu ni čuli paljbu.
Po izveštaju izviđača narednika Tomića i samog pilota poručnika Stankovića, videli su lepo sve položaje i utvrđenja protivnika, koja su se ocrtavala kao linije, takođe su se videli logori za Brdicom i pojedina slagališta, no nikakvih detalja nisu mogli dati jer je visina velika 2200 metara, a durbin se na aeroplanu ne može koristiti, pored toga i brzina je velika 110 kilometara na čas, a koja se ne može umanjiti, jer je u tome pogledu aeroplan još nesavršen.
(Nastaviće se)