Bugari - poraženi

 RUMUNIJA je 10. jula objavila rat Bugarskoj, njena vojska je prešla Dunav i skoro bez otpora započela napredovanje prema Sofiji. Tri dana kasnije Turci su prodrli u gotovo nebranjenu Trakiju i 22. jula povratili Jedrene. Na jugu, grčka vojska je napredovala dolinom Strume dok je konsolidovane bugarske snage nisu zaustavile i okružile u klancu Kresna. Pre nego što je došlo do odsudne bitke, 31. jula zaključeno je primirje.
Drugi balkanski rat završen je katastrofalno po Bugarsku. Po slovu mirovnog sporazuma potpisanog 10. avgusta u Bukureštu, Bugarska se odrekla svih spornih teritorija u korist Srbije i Grčke, Rumuniji je pripala Dobrudža a Otomanskoj imperiji je vraćeno Jedrene. Poniženoj i pobeđenoj bugarskoj vojsci preostalo je samo da čeka neku novu priliku da izravna račune sa nekadašnjim saveznicima.
Vazduhoplovna komanda je sa svojim tanušnim ljudskim, tehničkim i materijalnim resursima, uprkos velikim očekivanjima, odigrala tek simboličnu ulogu u balkanskim ratovima. Po završetku sukoba aeroplani i baloni su smešteni u magacine u Medoševcu, a osoblje u inžinjerijsku kasarnu u Nišu. Kako nisu nabavljeni novi baloni kojima bi se opremila tri odeljenja koliko je po formaciji trebalo da bude u sastavu Balonske čete, ona je ubrzo svedena na nivo odeljenja. Zalaganja majora Miletića da se izvrši reorganizacija komande i nabavi nova oprema nisu dobila podršku u ministarstvu vojnom. Štaviše, komandi nije dostavljeno ni gorivo za trenažne letove sa postojećim aeroplanima, pa su piloti sa ljudstvom sprovodili pešadijsku obuku.
Jedini događaj od značaja u tom periodu bio je iznenadni dolazak Žila Vedrina u Srbiju 1. decembra 1913. Stari srpski prijatelj i jedna od najvećih avijatičarskih ikona svog doba preleteo je 20. novembra iz Nansija u Prag, a odatle nekoliko dana kasnije u Beč.
Čuveni francuski avijatičar Žil Vedrin, koji je odneo prvu nagradu za preletanje Pirineja i obletanje britanskih ostrva, doleteo je u Beograd, direktno iz Beča. Oko dva časa po podne se nad Beogradom, a specijalno u pravcu od grada ka Paliluli, najedared začulo jako zvrktanje i Beograđani, za koje to zvrktanje nije više ništa neobično, odmah su znali da će to biti kakav aeroplan, pa su izleteli napolje i zaista ugledali jedan aeroplan. Aeroplan je leteo u visini od 800 metara te se otuda ne samo jako čulo zvrktanje njegovog propelera nego se i on sam potpuno razaznavao u svojim delovima, pa se jasno video čak i sam pilot u svome sedištu. Aparat je leteo tako pravo i ravno i tako se ocrtavao prema vedrom nebu da je podsećao na vodenog konjica kad leti nad vodom.
I dok se aeroplan postepeno ali veoma brzo smanjivao i gubio put Mirijeva, gledaoci su nagađali ko bi to mogao biti. Međutim dok su gledaoci u samoj varoši to nagađali, dotle su oni, što su se nalazili kod Đerma ili na uzvišenju kod Novog groblja videli ne samo aeroplan nego su videli kako se taj aeroplan najedared počeo spuštati i dosta naglo se izgubio tamo negde u bulbulderskom potoku iza Milišićeve ciglane...
...Tako se i u samoj varoši već nekoliko minuta posle prolaza aeroplana znalo i da se on spustio, ili možda i da je pao, negde tamo iza Bulbuldera. Naravno da se onda požurilo k tome mestu.
Kolima se moglo doći samo do Sedam kuća, ali dalje ne. Sa te visine videla se daleko tamo iza ciglana više potoka na jednom visu crna gomila ljudi. Jedno novinarska profesija, a drugo i lična radoznalost, pomešana sa neizvesnošću o onome šta se tamo daleko na visu događa, povedu čoveka niz brdo i uz brdo preko raznih oranja, strnjika i posečene šaše i korova, preko blata i gliba. Dobrih pola sata tako se gaca i sapliće i čovek već da padne u očajanje, kad naiđe na nekoliko bulbulderskih dama, koje se, vične onom terenu, već vraćaju veselo i lakonoge...
Nastaviće se