Bomba ispod krila

 PRVU vazdušnu borbu vodili su iznad Smedereva, 27. aprila 1915. godine, narednik Marsel Tiruen i njegov mehaničar-strelac, kaplar Viktor Žanio, razmenivši nekoliko puščanih metaka sa austrougarskim dvosedom, pri čemu je njihov avion pogođen jednim kuršumom u gornje krilo. Neprijateljska letelica prvi put je bila meta Francuza u toku večeri, kada su kapetan De Laranti-Tolozon i mehaničar-strelac kaplar Žan Kope bombardovali aerodrom u Zemunu.
Visok nivo aktivnosti eskadrila je imala 29. aprila kada je pored tri izviđanja, izvedeno šest borbenih letova tokom dana i dva u noćnim satima, prilikom kojih su bombardovani hangari na zemunskom aerodromu i monitori na Dunavu kod Zemuna, pri čemu je Koroš dobio direktan pogodak. Prilikom noćnog napada u sajle kod stajnog trapa na jednom aeroplanu zakačila se bomba. Nakon bezuspešnih pokušaja kapetana De Laranti-Tolozona da je se reši oštrim manevrima, izviđač kapetan Andre Mortire je izašao iz gondole, legao na krilo i krajnjim naporom otkačio bombu. Od sledećeg dana, meta napada postao je i aerodrom u Bavaništu. Do kraja aprila, francuski avijatičari su izvršili preko 40 borbenih letova, ali je već prvih dana maja intenzitet letenja donekle smanjen. Inače, od dolaska eskadrile, u zvaničnoj komunikaciji pojavilo se nekoliko različitih srpskih naziva za nju. Da bi se izbegle zabune, odlučeno je da zvaničan naziv jedinice na srpskom bude Francuska aeroplanska eskadrila.
Kako bi zona izviđanja eskadrile obuhvatila istočnu Slavoniju i Podrinje, 6. maja je pomoćno letelište kod Šapca snabdeveno gorivom i mazivom da bi moglo da bude upotrebljeno kao stanica za međusletanje; na ovo letelište prvi su sleteli 15. maja narednik Tiruen i kapetan Tilan.
Narednik Žozef Sere i njegov mehaničar-strelac, kaplar Gaston Miloš, su 8. maja dva puta bombardovali i zasuli strelicama neprijateljski balon koji je podizan iza Zemuna. Istog dana Vrhovna komanda je naredila da se zbog učestalih napada neprijateljske avijacije na luku Prahovo, preko koje je u Srbiju stizala opskrba iz Rusije, tamo detašira jedno odeljenje sa dva aviona. Zemaljski ešelon odeljenja ukrcan je istog dana u voz, a tri dana kasnije u Prahovo su preleteli Luj Polan sa mehaničarom Andreom Lestradeom i Žozef Sere sa Gastonom Milošem.
Nedugo po pojavi francuskih aeroplana, iz Černovica je otišla 4. letačka satnija koja je vršila napade na Prahovo, Kladovo i Kraljevac, te se početkom juna odeljenje vratilo na Banjicu. Zapravo, ulaskom Italije u Veliki rat na strani Antante, 23. maja, odloženi su planovi o novoj invaziji na Srbiju, a veliki broj austrougarskih jedinica, među njima i 2. i 4. letačka satnija, povučene su na italijansko ratište. Na frontu prema eskadrili MF.99S, u jednom trenutku ostala je samo 9. letačka satnija u Bavaništu. Tokom juna, iz Banata su počeli da sporadično dejstvuju nemački 66. letački odred i Nemačko-turski letački odred, snabdeven aeroplanima koji nisu mogli da budu prebačeni u Otomansku imperiju, a 21. juna u Novi Sad je stigla 15. letačka satnija. I pored ovih pojačanja, Francuska aeroplanska eskadrila se do polovine septembra sasvim ravnopravno nosila sa neprijateljskom avijaciom.
U međuvremenu su sa Banjice, kad su vremenske prilike to dozvoljavale, nastavljena izviđanja i snimanja Podrinja, istočne Slavonije, Srema i južnog Banata, čime je Vrhovnoj komandi omogućavano da stekne jasnu sliku o snazi i namerama neprijatelja. Tim izviđanjima je ustanovljeno da se dva austrougarska korpusa izvlače sa Srpskog fronta i da im kao zamena stižu nemačke trupe.
(Nastaviće se)