Sirhan čuva tajnu u zatvoru

 KAD su joj u zoru 6. juna 1968. godine javili da je ubijen i njen drugi sin Robert, Rouz Kenedi, kojoj je tada bilo 78 godina, je zanemela, a onda je, sasvim tiho, sebi u bradu izgovorila: „Ostao mi je Tedi...“
Zanemela je i cela Amerika. Šta se to dešava sa nama, pitali su se ljudi, koji nisu mogli da shvate kakvo je to prokletstvo palo na porodicu Kenedi, a i na samu zemlju. U svega pet godina ubijena su dvojica Kenedija, a samo nekoliko meseci pre ubistva Roberta Kenedija, u atentatu je likvidiran i harizmatični crnački lider Martin Luter King. Nemoguće je da se to dešava slučajno.
Robert Kenedi je tih junskih dana 1968. godine bio u punom zaletu prema Beloj kući. Nešto ranije napustio je državnu administraciju i zadržao samo mesto senatora. U martu te godine objavio je svoju predsedničku kandidaturu. Imao je ozbiljne konkurente i u Demokratskoj stranci, ali iza njega je bila još moćna i slavna porodica Kenedi, progresivna Amerika i njegov neodoljivi šarm.
Za njegovu kandidaturu od izuzetnog značaja su bili preliminarni izbori u najvećoj američkoj državi Kaliforniji. Tu se odlučivalo da li će on biti kandidat Demokratske stranke na novembarskim izborima te godine. Kenedi je te izbore, održane 5. juna, dobio. Negde pred ponoć, kada su saopšteni prvi rezultati, izašao je pred svoje pristalice, u jednoj od velikih sala hotela „Ambasador“ u Los Anđelesu da saopšti svoju pobedu.
POSLE održanog govora, trebalo je da izađe iz hotela i da se obrati masi sveta koja ga je čekala na drugom kraju tog zdanja. Neposredno posle ponoći on je i krenuo u tom pravcu, ali su mu pomoćnici rekli da ga na drugom kraju hotela čekaju novinari i da se prvo njima mora obratiti. Zato su ga poveli „prekim putem“, kroz hotelsku kuhinju. Bila je to kobna odluka. Tek što je zakoračio u kuhinjske odaje, u kojima su se tiskale njegove pristalice i osoblje, iz mase se, kao da je iznikao iz zemlje, pojavio crnpurast mladić i sasuo nekoliko metaka iz pištolja u njega.
Kenedi je pao, a napadača su savladali. Teško ranjen, ali pri svesti, Robert je imao snage da zapita: „Jesu li svi dobro...“
Bilo je još petoro ranjenih, ali je samo on bio u samrtnom ropcu. Jedan metak ga je pogodio u glavu, iza levog uha, drugi u vrat, a treći u rame. Onaj hitac u glavu, bio je smrtonosan. Kako će te noći saopštiti iz lokalne bolnice, lekari su iz Kenedijevog mozga izvadili kuršum i parčad kostiju, saopštivši da je „situacija krajnje kritična.“
Dvadeset četiri časa kasnije, Kenedi je izdahnuo da bi nekoliko dana kasnije bio sahranjen na nacionalnom groblju Arlington, u Vašingtonu, na ledini pored svog, takođe ubijenog brata Džona.
Ko je bio atentator, zašto je pucao u Kenedija? Kao i u slučaju njegovog starijeg brata, na ta pitanje preciznih i jasnih odgovora nema do današnjeg dana. Ubica se zvao Sirhan Bisara Sirhan, palestinski emigrant nastanjen u SAD, star svega 24 godine. Kada su ga savladali i poveli u policiju, ponavljao je kao pokvareni gramofon: „Ubiti Kenedija, ubiti Kenedija...“
ISTRAŽITELjI su kasnije pronašli i njegov dnevnik, u kojem su zapisane te iste reči i još ovo „Moja odluka je da eliminišem RFK (Robert F. Kenedi), RFK mora umreti. On mora biti ubijen pre 5. juna 1968. godine...“
Kao i u slučaju starijeg Kenedija, zvanična istraga je utvrdila da je Sirhan delovao sam za sebe, da nema dokaza o zaveri. Niko, ni onda, a ni danas u to ne veruje. A evo zašto. Smrtonosni metak, onaj u glavu Kenedija, ispaljen je, kako su utvrdili balističari, sa odstojanja od svega tri santimetra, i to otpozadi, ili u najgorem slučaju iskosa sa strane, a Sirhan se nalazio direktno ispred Kenedija, i pucao je sa odstojanja koje je bilo više od jednog metra.
I još jedan od hitaca koji su pogodili Kenedija, došao je otpozadi.
Prva istraga je potvrdila da je za vreme atentata ispaljeno najmanje deset metaka, da bi kasnije bilo utvrđeno da ih je bilo ukupno 13. A u pištolj Sirhana moglo je da stane samo osam metaka?! Sve ukazuje na to, i to bez trunke dileme, da su bila bar dva atentatora.
Drugi nikada nije pronađen. Američka televizija i nezavisni istraživači su utvrdili da Sirhan sigurno nije delovao sam, pa kao moguće nalogodavce i saučesnike pominju mafiju i bivše agente iz redova CIA, koji su bili umešani i u slučaju atentata na Kenedija starijeg.
U novembru 2006. godine, Bi-Bi-Si je objavio rezultate jedne nezavisne istrage, po kojima su u noći kada je ubijen Robert, na licu mesta viđena trojica bivših agenata CIA i to upravo oni agenti koji su u vreme ubistva starijeg Kenedija radili na Floridi u odeljenju CIA, koje je tesno sarađivalo sa antikubanskom emigracijom i tamošnjom mafijom, kojoj su Kenedijevi bili kost u grlu baš zato što su propustili priliku invazije u Zalivu svinja da se obori Kastro. Jedan od tih agenata, izvesni David Morales, očigledno kubanskog porekla, izjavio je u jednom intervjuu: „Bio sam u Dalasu kada smo skinuli onog kučkinog sina, a bio sam i u Los Anđelesu kada je likvidirano ono kopile...“
I tako, priča nema kraja ni odgovora. Pored Džona i Roberta, na Arlingtonu, ove jeseni je sahranjen njihov treći brat Edvard, koji je imao sreću da umre u krevetu.
A onaj mutni Sirhan, koji je dugo verglao očigledno naučenu kobnu frazu - „ubiti Kenedija“, i danas leži u zatvoru Korkoran, u Kaliforniji, gde izdržava kaznu doživotne robije.
(Nastaviće se)