Krsna slava u zatvoru

 U FELjTONU objavljujemo najinteresantnije delove iz knjige "General Draža i opšta istorija četničkog pokreta", autora Miloslava Samardžića. U ovom izdanju, inače petom po redu tomu, koje uskoro izlazi iz štampe, Samardžić piše o stradanjima porodice Dragoljuba Mihailovića, kako tokom ratnih, tako i tokom burnih poratnih godina, o "deset Dražinih zapovesti" u gerilskom ratovanju, ali i o istini i lažima, o zlodelima i žrtvama četnika širom Srbije.

INDOKTRINACIJA komunističkom ideologijom nije bila toliko jaka da bi Branka odvela u partizanske redove, ili da bi ga naterala na neki nepromišljeni korak, ali mu nije dozvoljavala ni da bude dobar četnički oficir i borac. Mijalko Perišić nastavlja: “Naša brigada je ušla u sastav 5. jurišnog korpusa 4. grupe jurišnih korpusa, pod komandom majora Dragoslava Račića. To je bila najveća i najelitnija četnička jedinica. Jula 1944. pošli smo da se borimo protiv komunista prema Kopaoniku i Toplici. Pošto su borbe bile naporne, imali smo zamenu ljudstva. Odlazili su ranjeni i bolesni, a njihova mesta popunjavana su svežim borcima. Tada je Ajdačić vratio Branka Mihailovića. Nije bio ni ranjen, ni bolestan, nego se loše ponašao. Nije bio dobar borac. Od tada više nije nosio oružje.”
Jedinice 5. jurišnog korpusa ušle su u sastav 4. grupe jurišnih korpusa u drugoj polovini juna 1944, u oblasti Studenice. Tokom jula vodile su uspešne borbe protiv divizija komunističkog Glavnog štaba Srbije, na Kopaoniku, Jastrepcu i u Toplici, da bi u borbama od 6. do 9. avgusta bile poražene od strane Operativne grupe divizija, na Kopaoniku. Posle ovih borbi, u okviru priprema za kontraofanzivu, došlo je do zamene ljudstva, tako da se Branko ponovo našao u oblasti Kosjerića verovatno polovinom avgusta. Mnogo godina kasnije, on je izjavio: “Imao sam sreću da uopšte nisam učestvovao u građanskom ratu. Ja nisam ispalio nijedan metak ni na četnike ni na partizane.”
Prva tvrdnja je netačna, a istinitost druge možda nikada pouzdano neće biti utvrđena. Neverovatno zvuči da je pri onako velikim sudarima tokom jula i avgusta 1944. godine bilo moguće ne ispaliti nijedan metak. U svakom slučaju, kompletna percepcija minulih događaja kod Branka je bila pod uticajem šoka koji je uskoro usledio.
Jelica je puštena sa Banjice januara 1944. godine, na zahtev dr Hermana Nojbahera i Milana Nedića, a u okviru pokušaja da se Draža pridobije za saradnju sa Trećim rajhom, koji je želeo da iskoristi promenu britanske politike na Balkanu.
Ključar na Banjici Radovan Gudelj rekao je osuđenicima da je Jeličino puštanje ’’izdejstvovao Nedić preko nekog nemačkog diplomate koji je došao iz Berlina’’. U verziji ovog nedićevca, glavnu ulogu u puštanju imao je Nedić, a sporednu ’’neki diplomata’’, tj. Nojbaher - što nije tačno. Na pozive koji su došli preko obaveštajaca, Draža je 19. maja 1944. odgovorio: ’’Nemam ja šta da razgovaram sa Nojbaherom’’.
Tako je i treću krsnu slavu zaredom Jelica provela u zatvoru. Videvši upaljenu sveću u njenoj ćeliji - ćeliji br. 9, koja se nalazila u prizemlju - 19. decembra 1943. godine, osuđenici su najpre pomislili da je Draža poginuo. Kasnije su saznali da je to slavska sveća, a po tome i koji je datum, jer su bili izgubili orijentaciju.
Jelica je odmah sklonjena na teritoriju Rasinskog korpusa, gde joj se uskoro priključuje i Gordana, jer su joj oba brata sada bila vojnici. Kada je Branko demobilisan i vraćen u oblast Kosjerića, a pošto se i Draža nalazio u zapadnoj Srbiji, tamo kreću i Jelica i Gordana. Na dugom putu one se nekoliko dana zadražavaju u selu Bresnica, između Kragujevca i Čačka, u stanu seoske učiteljice. Zajedno sa Milkom Baković, rođenom u ovom selu, i učiteljicom, 12. septembra 1944. godine slušale su govor kralja Petra Drugog Karađorđevića, u kome je on pozvao četnike da stanu pod komandu J. B. Tita. Sutradan, 13. septembra, Jelica i Gordana nastavljaju put.
TIH dana, oko Čačka su se nalazile brojne četničke jedinice i postojala je slobodna teritorija do planina zapadno od Valjeva, na kojima je bila Vrhovna komanda. Posle bitke na Jelovoj gori, 1. proleterski korpus kretao se prema Mionici i Valjevu, a 12. korpus uz desnu obalu Drine. Operativna grupa divizija ostala je u oblasti Dragačeva do 14. septembra.
U sela zapadno od Valjeva Jelica i Gordana stižu oko 15. septembra, a Vrhovna komanda u to doba odlazi u Mačvu. Da li je sa Dražom otišla i Jelica, i da li su se uopšte sreli, prvi put od početka rata, ne može se pouzdano reći.
O Jeličinom kretanju u ovo doba nema podataka i nije poznato kada se vratila u Beograd. Za pratnju Branka i Gordane određena je jedna trojka iz sastava Kosjerićke brigade, koju su činili Mijalko Perišić, Ostoja Savić i Luka Jevtić. Sačuvana je jedna njihova slika sa Gordanom. Ona je na konju i nosi bombu o pojasu. Perišić svedoči: “Jedne večeri, našli smo se opkoljeni partizanima. Bilo ih je mnogo, na svim stranama. Nas trojica pobacamo oružje i kokarde i sve petoro se sklonimo u neku jarugu. Naiđu partizani, vide nas i povedu kao zarobljenike. Tada su nas Gordana i Branko spasili.
Prvo su njih ispitivali i u jednom trenutku su ih pitali: ’’Ko su ova trojica?’’ Oni rekoše: ’’To su neki čobani. Slučajno smo naišli na njih’’. Mi smo potvrdili ovu priču. Posle, po noći, iskoristili smo priliku i pobegli. Gordanu i Branka više nisam video.”
Međutim, Branko je izjavio kako je rekao četnicima da će otići u Valjevo, koje su držali partizani, i kako su ga oni pustili. ’’Iskoristio sam priliku kad su partizani ušli u Valjevo i, prosto, došao tamo. Odem kod Mijalka Todorovića, bio je komesar 1. korpusa, i kažem ko sam i odakle dolazim’’, svedočio je on.
Drugom prilikom, na pitanje do kada je bio sa bratom Vojislavom, odgovorio je: ’’Do 12. septembra 1944. godine. Ja sam tada u okolini Valjeva stupio u partizanske redove, dolazili su već Rusi’’.
Navedeni datum nije tačan. Vezivanje za 12. septembar 1944. relativno je česta pojava kod savremenika ovih događaja, jer je to dan govora kralja Petra na Radio Londonu, koji je imao neverovatno snažan odjek.
Prvi proleterski korpus ušao je u Valjevo 15. septembra, zatim je napustio grad videvši da se Nemci vraćaju, a definitivno ostaje tu od 18. septembra, po novom odlasku Nemaca. Prema tome, komunisti su odveli Branka u Valjevo posle 18. septembra.

KNjIGE Miloslava Samardžića "General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta" u četiri toma, bogato ilustrovanih, možete naručiti na tel: 064 1880 990, a peti tom izlazi iz štampe krajem godine.
(Nastaviće se)