Kanonada iz 300 topova

 Dakako da sam se radovao tom susretu, a čini mi se i Ždanov. Tada u razgovoru sovjetski general je izrazio veru da ćemo ovladati Beogradom za 24, najkasnije za 48 sati. Imao sam utisak da su sovjetski komandanti sve do direktnog udara na Beograd mislili da su ispred nas prema Savi i Dunavu male i obeshrabrene neprijateljske snage s kojima ćemo lako i brzo izaći na kraj. Glavninu svojih snaga u Jugoslaviji posle razbijanja nemačke odbrane na Moravi (u saradnji sa jedinicama Glavnog štaba Srbije) Tolbuhin je usmerio prema jugu, prema grupi Lerovih armija E. Zbog toga je verovatno je bio uveren da će već 14. ili 15. oktobra biti u centru Beograda, govorio je Peko Dapčević.
U prvim susretima sa sovjetskim starešinama Peko je stekao utisak da oni ni izdaleka nisu bili obavešteni o vojnoj snazi NOVJ. “Zapostavili su važnost tog elementa iako su frontovske službe uoči prodora Tolbuhinovih snaga na jugoslovensku granicu izdale neka saopštenja sa oskudnim podacima o našim trupama, našoj borbi i uopšte Jugoslaviji. Tek kad su u zajedničkim borbama videli energična, dobro organizovana i vešta dejstva naših jedinica, našim širokim mogućnostima i izvanrednm visokim moralom boraca, komandira i komesara - počeli su da nas hvale.”
Posle ovladavanja Avalom, vojne snage 1. armijske grupe NOVJ i ojačanog 4. gardijskog mehanizovanog korpusa nalazile su se na prilazu Beogradu i bile su raspoređene na frontu dugom 70 km, koji se protezao od Ostružnice na Savi do Orašja i Smedereva na Dunavu. Iako zapovest za oslobođeenje Beograda još nije bila napisana, sve divizije su po podne 13. oktobra bile usmerene telefonom i radio-vezom na probijanje spoljne odbrane grada. Napad su obezbeđivale artiljerija i avijacija 3. ukrajinskog fronta kao i brodska artiljerija dunavske ratne flotile Crvene armije, koja je bila stigla do Smedereva.

Četiri grupe

DIVIZIJE su primile i naređenja još istog dana za pravac prodora u Beograd u 4. grupe. Sastav prve grupe činio je 12. udarni korpus pod komandom general-majora Danila Lekića. Ona je imala zadatak da sa glavnim snagama napada duž desne obale Save preko Žarkova, Banovog brda i Čukarice na glavnu železničku stanicu i Savski most. Drugu grupu činila je 6. proleterska divizija “Nikola Tesla” pod komandom pukovnika Đoke Jovanića sa zadatkom da preko Resnika i Topčidera napada prema Terazijama i Kalemegdanu.
U trećoj grupi je bila 1. proleterska divizija pod komandom pukovnika Vase Jovanovića kojoj je postavljen zadatak da probije nemačku odbranu na ivici grada i da se preko Banjice, Dedinja i Slavije usmeri ka centru grada i izbije na Kalemegdan. I četvrtu grupu činila je 5. krajiška divizija pod komandom pukovnika Milutina Morače, zona dejstva joj je bila između Ulice kralja Aleksandra i desne obale Dunava.
U opštoj rezervi bila je 21. divizija kojom je komandovao pukovnik Miloje Milojević. Ona je bila razmeštena u rejonu Beli Potok - Zuce - Leštane. Borbeni poredak sovjetskih jedinica sastojao se iz dva ešelona. U prvom ešelonu nalazio se 4. gardijski mehanizovani korpus a u drugom 73. gardijska i 236. streljačka divizija. U centru borbenog poretka bila je 36. gardijska tenkovska brigada.

Jurišni odredi

KADA se u štabovima raspravljalo kakav vid dejstva da primene prilikom izvođenja beogradske operacije odlučili su se za čelni udar kojim bi se obezbedio brz prodor u grad zajedno sa motomehanizovanim snagama Crvene armije a onda brzim klinovima, bez predaha, seći lomiti i rušiti utvrđenu odbranu Beograda sa najmanje žrtava. Takvu vrstu dejstva uslovljavalo je zemljište.
Radi uspešnog avijacijskog obezbeđenja napada na Beograd trebalo je u najkraćem roku prebaciti jedinice 17. vazduhoplovne armije bliže Beogradu. Izvršavanjem ovog zadatka kao i organizovanjem sadejstva avijacije i jedinica kopnene vojske rukovodio je komadant 17. vazduhoplovne armije general-pukovnik Sudec, koji je u ovom cilju stigao na komadno mesto Ždanova i u rejon novih improvizovanih aerodroma.
Zahvaljujući naporima starešina svih stepena počev od odgovornih najviših štabova pa do komandanata združenih i taktičkih jedinica NOVJ i Crvene armije sva najvažnija pitanja od kojih je zavisio uspešan razvoj i ishod napada na Beograd bila su detaljno prorađena. Konkretno za svaku brigadu formiran je jurišni odred, a u bataljonima grupe, koje su imale zadatak da idu ispred svojih jedinica krčeći im put.
U toku dolaska jedinica na polazne položaje izvršeno je nasilno izviđanje da se tačno utvrdi protezanje prednjeg kraja nemačke odbrane, otkriju minska polja, prepreke kao i vatreni sistem i raspored protivničkih snaga. U svim jedinicama Crvene armije po uobičajenoj praksi održani su partijski sastanci. Ta praksa je postojala i u jedinicama NOVJ da bi se podigao borbeni moral pred napad.

Pada odbrana

NAPAD na nemačku posadu u Beogradu je počeo 14. oktobra posle podne artiljerskom pripremom iz preko 300 topova i 24 “kaćuše”. Čast da ispali prvi hitac dobio je Peko Dapčević, a Ždanov je komandovao: “Agonj!”. Skoro pola sata više od 300. topova i minobacača sa Avale smrtonosnom vatrom razaralo sve živo na malom prostoru od četiri kvadratna kilometra. Sovjetski artiljerci su bili upozoreni da ne poruše spomenik na Avali pa je on bio samo okrznut.
Čim se stišao plotun “kaćuša” bio je znak za juriš i masa borca NOVJ i Crvene armije grupisana u 4. grupe krenula je u borbu za oslobođenje Beograda.
Nemačkim posadama u utvrđenim rejonima i čvorovima bilo je naređeno da se ni u kom slučaju ne smeju predati. Traženo je od njih “da pruže otpor do poslednjeg čoveka” i da se “ne treba osvrtati na gubitke u ljudstvu i marerijalu”. U nemačkom ratnom dnevniku za 14. oktobar je registrovano: “Neprijatelj je potisnuo naše trupe u unutrašnju odbrambenu zonu Beograda, a 14. oktobra ujutro prodro sa juga u odsek Topčider - Dedinje.
General Šnekenburger podlegao je ranama, koje je zadobio 13. septembra u borbi kod Avale.” Kad je komandant jugoistoka general Felber obavešten o njegovoj pogibiji odbranu Beograda je poverio generalu Fridrihu Štefanu, a svoj štab najpre je izmestio u Surčin, a potom u Rumu.
Energičnim prodorom divizija NOVJ i sovjetskih tenkova sistematski i dosta brzo je lomljen unutrašnji pojas odbrane grada. Pred veče unutrašnji pojas odbrane je bio probijen i jedinice NOVJ i Crvene armije ustremile su se ka gradu.
Na Banjicu i Dedinje napadala je 1. proleterska divizija zajedno sa 36. tenkovskom i 13. mehanizovanom brigadom sovjetskog mehanizovanog korpusa. Posle višečasovne borbe i uzastopnih juriša oko 22. časa nemačka odbrana je slomljena. U toku noći Prva proleterska divizija sa 36. tenkovskom brigadom nadirala je prema Autokomandi, 13. mehanizovana brigada prema trgu “Mostar”, a 14. mehanizovana brigada preko Marinkove bare u pravcu Zvezdare.

GLAVNI UDAR
Izjutra 14. oktobra na zajedničkom savetovanju komandi 1. armijske grupe NOVJ i 4. gardijskog mehanizovanog korpusa Crvene armije u Jajincima bila su konačno usklađena dejstva sovjetskih i jugoslovenskih vojnih snaga u napadu na Beograd. Odlučeno je da glavni udar nanesu 4. gardijski mehanizovani korpus, 236. streljačka divizija 73. gardijska divizija Crvene armije, 1. i 6. proleterska i 5. i 21. udarna divizija 1. proleterskog korpusa pravcem Banjički vis - Autokomanda - Slavija - Kalemegdan, a pomoćni udar 11, 16, 28. i 36. udarna divizija 12. korpusa opštim pravcem Čukarica - Topčider - Glavna železnička stanica.

ISTORIJSKI ZADATAK
U DUHU zajedničkog plana štab Prve armijske grupe izdao je 14. oktobra borbenu zapovest za napad jedinica 1. proleterskog i 12. udarnog korpusa na Beograd. “Posle spajanja sa sovjetskim trupama, piše između ostalog u toj zapovesti, i zajedničkog čišćenja neprijateljskih uporišta od Topole do Beograda naše jedinice se nalaze zajedno sa jednim sovjetskim motomehanizovanim korpusom na prilazima glavnog grada naše otadžbine. Naš korpus (1. proleterski ) i jedinice 12. korpusa dobile su zadatak da zajedno sa motomehanizovanim jednicama korpusa Sovjetskog Saveza likvidiraju nemačke okupatorske trupe i njihove pomagače u Beogradu. Mi danas izvršavamo istorijsku zadaću u ovom ratu time što glavni grad naše otadžbine oslobađamo od nemačko-fašističkog ropstva i nedićevsko- četničke izdaje i vraćamo ga svome narodu i otadžbini.”
(Nastaviće se)