Mornar i svetica

 SRPSKA pravoslavna crkva slavi četiri svete Paraskeve - Paraskevu Mučenicu, Paraskevu Prepodobnomučenicu, zvanu Rimljanka, Paraskevu Velikomučenicu, zvanu Ikonijska i Paraskevu Srpsku, koja nosi svoje srpsko-slovensko ime Petka.
Sveta Petka je najmlađa od ove četiri svetice. U njenom žitiju, nastalom u bugarskom gradu Trnovu, u 13. veku, kaže se da je ona rođena u selu Epivati kod grada Kalikratije, na obali Mramornog mora. Njeni roditelji nisu pripadali “ni prebogatim veleposednicima, ni onima koji su patili od siromaštva”. Kad je dostigla punoletstvo, Petka je tvrdo odlučila da ostavi roditelje i prijatelje, i sve što je od ovog sveta, i postane Hristova sledbenica.
Pisac Petkinog žitija kaže: “Okrilaćena dobrodeteljima ona ode u pustinju i prebivaše tamo, uzljubivši bezmetežni život, uistinu anđeoski, smirivajući telo svoje postom i bdenjima. U pustinji Petka ne vide ni jelo ni piće, a hrana i jelo behu joj suze i neprestane molitve. I prevali tako ceo život, posvećena dobrodeteljima u toj zemlji. Živeći vrlinski, hodajući neravnim i trnovitim putem, sjedinjenog srca i uma, u duhovnom smiraju, nije želela da se priopšti nikome od zemnorodnih, no prebivaše vascela ustremljena Bogu.”
Kad je osetila da se približava kraj njenog ovozemaljskog života, Petka se vratila iz pustinje i stigla u Carigrad. Pošto je u ovom gradu posetila sva sveta mesta, otišla je u zavičaj u kome je svoj blaženi duh predala u ruke Boga.
Pisac Petkinog žitija daje dosta podataka o tome gde je ova svetica sahranjena i kako su pronađene njene mošti. Njeno telo pokopano je izvan groblja, iz čega se izvodi zaključak da nije bila Grkinja, već strankinja.
Nedaleko odatle bio je sahranjen neki mornar koji je bolovao od teške bolesti. Iz njegovog plitkog iskopanog groba izbijao je jak smrad. Kako je u blizini bio podignut jedan podvižnički stub na kome se podvizivao jedan stolpnik, i kako podvižnik više nije mogao da podnese nesnosne mirise, sišao je sa stuba s namerom da mornarevo truplo dublje zakopa. U tome su mu pomogli neki meštani.
Kopajući novi grob za nesrećnog moreplovca, naišli su na grob Svete Petke. Iako su videli da je njeno telo celo, samo od sebe očuvano, savršeno (netruležno) i zdravo, tome nisu pridavali neki značaj. Rezonovali su ovako: da je telo te žene sveto, Bog bi ga već otkrio čudesima. Pošto nikakva čudesa nisu do tada primetili, zaključili su da nije reč o nekom svecu i mornarev leš stavili su u grob u kome je počivala Sveta Petka.
Pisac Petkinog žitija kaže da je jedan od tih meštana, po imenu Georgije, noću usnio san u kome se javila carica okružena mnoštvom velmoža. Jedan od velmoža rekao je Georgiju: “Čoveče, zar se Boga ne bojiš? Ono telo na koje si naišao, sveto je. Vi pogreboste istrulelo i zlosmradno truplo sa telom božanstvene Paraskeve.”
Georgiju se u snu obratila i Sveta Petka: Rekla mu je: “De, brzo pohitaj i izvesti sve da me brzo oslobode toliko silnog smrada! Ako to ne učiniš, znaj uistinu da ćeš ognjem izgoreti i poginuti.” Preplašen, Georgije je odmah istrčao iz kuće i obavestio susede šta je usnio. Meštani su uzeli sveće i sjatili se oko groba Svete Petke. Izvadili su njeno telo iz zemlje, stavili u kovčeg i odneli u crkvu svetih apostola. Svetiteljkine mošti počele su odmah da izlivaju mnoga isceljenja - slepi su progledavali, hromi prohodavali, a zdravlje se vraćalo i onima koji su bolovali od drugih bolesti.

MONOGRAFIJA
MONOGRAFIJA ”Sveta Petka - slava srpska i zaštita vernih” (izdavači ”Svetigora” i ”Novosti”) može se po ceni od 360 dinara kupiti u pravoslavnim crkvama i na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj i naručiti na tel: 011/3376-370.
(Nastaviće se)