Moj deda Spiros

 ONO što volim najviše na svetu jeste Grčka, ali ne mogu da vidim njeno more, njene bregove, odsjaj sunca na tim bregovima. Nije mi dozvoljeno da se vratim u Grčku. Zato pišem ovu knjigu.
Melina Merkuri, slavna grčka filmska i pozorišna umetnica, ovako počinje potresnu autobiografiju "Rođena kao Grkinja". To je dramatično svedočenje žene kojoj je vojna hunta u Grčkoj (1967-1974), oduzela grčko državljanstvo i zabranila povratak u domovinu. Melina je učinila sve što je mogla da grčki narod obori pučističku vladu i da se u zemlju, gde je rođena demokratija, vrate demokratske slobode. Pukovniku Patakosu, vođi pučista, Melina je poručila: "Ti si rođen kao fašista i umrećeš kao fašista".
Autobiografska knjiga Meline Merkuri prevedena je na 30 jezika. Srpskim čitaocima podario je beogradski izdavač "Plavi jahač". "Novosti" će u više nastavaka objaviti delove ispovesti ove žene, koja se svojim delom uvrstila među one koji su obeležili 20. vek. Njenu pesmu "Deca Pireja" pevao je ceo svet.
- Neću pisati sa skromnošću ili uzdržanošću, jer nisam ni skromna, ni uzdržana - kaže Melina Merkuri. - I ako se u jednom trenutku učini da sam raspuštena hedonistkinja, a u drugom da sam Jovanka Orleanka, to dolazi otud što jesam hedonistkinja i jesam Jovanka Orleanka. Treba odmah da dodam da sam Jovanka Orleanka tek od 1967. To je godina u kojoj je na Grčku palo prokletstvo pukovnika. Uloga Jovanke mi ne pristaje. U pozorištu i na filmu, gde zarađujem za život, to bi nazvali "neprirodna podela uloga". Ali to je uloga koja mi se "zalomila", a u vremenu u kom živimo takva uloga mogla bi da se zalomi svakom od nas.
Muškarci. Hajde da počnemo od muškaraca. Sada sam vezana brakom. Moj brak je jako dobar i, na svoje veliko iznenađenje, ostala sam verna svom mužu četrnaest godina. Ali pre nego što sam ga srela, upoznala sam i druge muškarce i srećna sam što sam poznavala i volela svakog od njih.
Prvi muškarac koga sam volela zvao se Spiros. Bio je izvanredno lep i izvanredno šarmantan. Njegova usta mirisala su prijatnije od usta bilo kojeg muškarca koga sam ja ikad upoznala. Obožavala sam njegov zagrljaj, koji je mirisao na ružinu vodicu i bosiljak. Bio je snažan. Bio je visok. Voleo je svoju ženu i varao ju je. Voleo je svoje sinove i brinuo o njima. Gajio je strast prema meni i to je moje detinjstvo učinilo veoma srećnim. Spiros je bio moj deda. Bio je i gradonačelnik Atine više od trideset godina.
Njegov sin, Stamatis, moj otac, bio je isto tako predodređen za politiku. Ali čak i kad se, u poodmakloj dobi od dvadeset dve godine, oženio devojkom od dvadeset i jedne, i dalje je živeo u kući Velikog Spirosa i bio pod njegovom upravom. Spiros je bio vrhovna vlast. Svi smo bili njegovi robovi, ali to je bilo slatko ropstvo.
Bio je šarmantan, taktičan i opsednut higijenom: nikad nije dvaput spavao u istoj posteljini, a ruke je prao dvadeset puta na dan. Kosa i brada bile su mu sede, ali nisam ga smatrala starim. Smatrala sam ga večnim. S osamdeset pet godina nije nosio naočare i nije imao nijedan veštački zub. Nije ustupao pred godinama, pred slabošću, pred ljudskom osetljivošću, pred klimom. Čak i kad je bilo jako hladno, odbijao je da nosi kaput. Isto je i s mojim bratom Spirosom. Kad ogoli grudi na vetru, to čini da se više oseti Grkom, više muškarcem, više nalik dedi.

NARUDŽBENICA
KNjIGU "Rođena kao Grkinja" možete naručiti kod izdavača "Plavi jahač", Beograd, Knez Mihailova 42, telefon 011/2623-652 i imejl: plavijahac@sezampro.rs.
(Nastaviće se)