Ljubavni glas mladosti

 Ali, iz Matijine glave nije izlazila Vera Pavladoljska.
Ona je bila s njim bilo gde da je - u Veljem Dubokom, u Kolašinu, kod majke, kod tetke, na beogradskoj "štrafti" (koju polako osvaja i upoznaje). Svoju ljubav će ovekovečiti poemom "Vera Pavladoljska" i objaviti je u "Vidicima", listu za književnost i umetnost Beogradskog univerziteta. Poema će odmah biti prepoznata kao istinski događaj u književnom životu. Lepa vest stići će i do Valjeva, naravno, i do Vere. I ona će uskoro napustiti Valjevo i doći u Beograd da se upiše u srednju finansijsku školu. (Njena mati Jelena Korać i otac Aleksej su razvedeni kada se 1948. godine Jelena opredelila za brata generala Alekseja Pavladoljskog). Majka se pomirila s tim da njena mezimica (rođena 1941. u Kragujevcu) prati momka koga voli (otac Aleksej već je radio u Beogradu, u građevinskom preduzeću "Partizanski put").
Poema "Vera Pavladoljska" postaće legendarna priča o iskonskoj ljubavi.
Radomir Stević - Ras, slikar na glasu, ali i pesnik, koji je objavio bibliofilsko izdanje knjige pesama Branka Miljkovića "Krv koja svetli", objavljuje, u maju 1962. godine, i Bećkovićevu poemu "Vera Pavladoljska".
Valjda nije niko bio uzbuđeniji od Matije kada je u ateljeu kod Rasa video svoju poemu - kao knjigu, sličnu onim prethodnim bibliofilskim Rasovim izdanjima - pesmama Branka Miljkovića i Blaža Šćepanovića. Dobio je dva primerka, od pedeset - jedan za Veru, a drugi za njega, a onda je usledilo nezaboravno veče u Domu kulture "Vuk Karadžić", gde, pored njega, stihove iz knjige kazuje i mladi glumac Petar Kralj. I on i Vera su na sedmom nebu. Knjiga joj je poklon za 21. rođendan. Svoj primerak Matija nosi u Studentski dom "14. decembar" kod Železničke stanice (ranije se zvao "Milovan Đilas").
"Slika ljubavi koju je ovaj mladi pesnik dao znatno je ukrasila njegova misaona ezoteričnost koja je samo povremena. U toj ravnoteži strasti i mudre iskrenosti leži zaloga budućih Bećkovićevih uspeha...", - pisao je u "Mladosti" Raša Popov.
Njegova bibliofilska knjiga osvojila je izloge beogradskih knjižara i ubrzo je rasprodata iako je primerak koštao ondašnjih basnoslovnih 20.000 dinara! Pokupovali su je naši i svetski bibliofili. Stigla je i u Gutenbergov muzej i u Muzej moderne umetnosti u Njujorku. Bećković se kretao od "Moskve", "Balkana", "Ruskog cara", do kraja knez Mihailove ulice - na toj "liniji" tada se tačno znalo gde su tzv. ambasade gde stoje Crnogorci, gde Užičani, gde Valjevci, Nišlije, Kragujevčani...
Na jarko osvetljenu pozornicu javnosti počinje da izlazi kad mu se povodom prve knjige, 26. maja 1962. godine, na srednjoj strani "Večernjih novosti", najtiražnijeg večernjeg lista u to doba, pojavila prvi put u životu fotografija u novinama i tekst "Zlatni stihovi ljubavi". Slikan je s knjigom koja sadrži 27 tabli koje je Ras ispisao i iscrtao. Niko samouvereniji od Matije, koji se ne libi da kaže:
"U svoju generaciju ubrajam tri-četiri darovita pesnika koja želim da pobedim. Jer, cenim samo dostojne neprijatelje. Mi smo prisni ali nam pesme rade o glavama."
Evo i ko su ti Bećkovićevi pesnički jarani s kojima je uspeo da se spajtaši kod omiljenih sastajališta mladih umetnika, kao što su "Bezistan" i "Prešernova klet". On tamo zalazi "vežbajući" kafanska nadmudrivanja i doskočice - najrađe je u društvu s Brankom Miljkovićem, Nišlijom koji je stekao lepu reputaciju među modernistima, ali tu se ubrzo pojavljuju i drugi. Najuočljiviji je Čačanin Brana Petrović s kojim se Matija nadmudruje u dosetkama na tekuće prilike u društvu i uopšte u svakodnevnom životu. Upoznaje i Miću Danojlića, momka koji je pre njega pristigao u prestonicu, prodavao novine, pa Dragana Kolundžiju - pesnike koji su izašli na glas svojim prvim knjigama. Naravno, upoznaće i sijaset pisaca od dela i ugleda koji već uređuju novine i časopise, ili su urednici u uglednim izdavačkim kućama.
(U jednoj ispovesti Momo Kapor će kazati: "Matija je tada vladao beogradskim kafanama i klubovima. Sve što bi izmislio po ponoći, idućeg dana bi išlo od usta do usta. Policija ga je neprestano pratila, pa je jednog dana postavio pitanje psihijatru, doktoru Raškoviću: 'Šta misliš, doktore, ako ovi prestanu da me jure, da li mogu da dobijem maniju gonjenja?', na šta ovaj nije umeo da mu odgovori".)
Bilo je to, naravno, tih šezdesetih i sedamdesetih godina kada je utirao put u život, pa i u književnost.
Valjevci se, uglavnom, okupljaju kod poslastičarnice "Medžed" u knez Mihailovoj ulici. Tu se saznaju vesti i novosti iz zavičaja, a Matijin zavičaj je Velje Duboko, ali i Valjevo, i Senta koju još nije video. O Matiji se već priča kao o ozbiljnom pesniku, čiji je dar zapažen kao što je zapažena izuzetna darovitost Miće Danojlića, Dragana Kolundžije, naravno Branka Miljkovića, Bože Timotijevića... O njima se govori i komentariše bez početka i kraja. Matija je u toj orbiti veoma važan jer se kako je to "Politika" u belešci povodom prve knjige napisala - "poigrava i sa životom i sa poezijom, čak i sa samim sobom". On se ističe cinizmom, ali i originalnim "ljubavnim glasom mladosti". Mladi kritičar Pavle Zorić tvrdiće da je pesnik čas veseo čas tužan.

METAK LUTALICA
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaža da ti se zalud udvara
Kako te teram da ideš iz glave
I kako nećeš
Vera Pavladoljska...
Pita za mene metak lutalica
Sada me pogrešno traži oko zemlje
Vučen tajnim magnetom mog čela
Napija mesec da prokaže gde sam
Zlostavlja mora kuša vazduh i podmićuje
Ti ćeš me izdati
Vera Pavladoljska...
(Nastaviće se)

NARUDŽBENICA
Monografija ”Matija” može da se naruči na mejlove pravoslavnarec@yahoo.com, orpheus@sbb.rs ili na telefone 021/528-570, 458-528, kod predstavnika u Beogradu 064/167-2365.