Bunker pod krevetom

 MALVINA Vajs udata Humski, bila je Jevrejka iz Subotice, a Blanka Karić, udata Alkalaj, bila je iz porodice sposobnog i poznatog jevrejskog trgovca Karića, koji je pre rata imao radnju iznad Slavije. U vreme okupacije, Malvina, koja je večito bila proleter, dobila je u Blanki "služavku", a u njenom detetu svoju "ćerku". Kako je došlo do te spasonosne kombinacije, duga je priča, a osnovno je to što je Malvina očvrsnula odrastajući bez roditelja. Nekoliko godina pred rat prešla je u Beograd, jer je u Zagrebu kao štrajkač došla na "crnu listu", pa više nije mogla da nađe posao.
Malvinina prijateljica Blanka uspela je u policiji da dobije legitimaciju na ime Cikorić Jovanke, srpske izbeglice iz Šida u Sremu, koji je tada bio pod ustaškom vlašću. Prijavila je kao svoju služavku, a Blankina četvorogodišnja ćerka Ela postala je Humski, Malvinina kći.
Sve je to neko vreme odlično funkcionisalo dok se u priču nije upleo jedan bivši nameštenik Blankinog oca. On je postao policijski agent, prepoznao je jednom Blanku na prozoru stana u koji se preselila, pa je počeo da je ucenjuje, što je na kraju Blanki na vrat donelo Specijalnu policiju i Gestapo.
Malvina je uspela da preko Beograđana, koji su tada išli u Stepojevac da nabavljaju hranu, prebaci u tu varošicu Blanku kao plućnog bolesnika kome je potreban svež vazduh. Sama je ostala privremeno još neko vreme u Beogradu. Blanka je našla sobu u zabačenom kraju Stepojevca kod seljanke Milinke Lazarević i nije se krila, pošto je imala lažnu legitimaciju.
Jednog pazarnog dana neki Beograđani prepoznaju u njoj ćerku jevrejskog trgovca Karića, pa rekoše nekima da takve traže. Došlo je to i do Milinke, koja je u međuvremenu Blanku mnogo zavolela. Pa je upita: "Sliko moja, kaži ti meni zašto tebe traže. Šta je to Jevrejin? Zašto vas gone?"
Od tada je Milinka počela da krije Blanku na svom tavanu, i tako pune dve godine. Komšijama koji su pitali za "Jevrejku koja kod tebe stanuje" rekla je da je otputovala. U međuvremenu im se i Malvina pridružila, pa su u senci jedne lipe izgradili malu kuću i pod krevetom u spavaćoj sobi iskopali rezervni bunker.
Milinka Lazarević imala je u to vreme troje dece, od 16, 18 i 20 godina. Rizik je ponela sa celom svojom porodicom.
Ova priča mi pomaže da nađem odgovor na pitanje koje postavljam već dugo: zašto su srpski seljaci mahom pomagali Jevrejima da prežive kada bi ovi uspeli da do njih dođu. Čini mi se da je reč o nečemu što ih je tursko vreme naučilo. Nije važno šta vlast za nekog kaže, pogotovo tuđinska, već kakav je čovek. Ako je dobar, a vlast ga goni, treba mu pomoći. I uopšte, u nevolji ljudi jedni drugima treba da pomažu. A turska nevolja trajala je pet vekova. Za Milinku je Blanka bila proganjana i to je rešilo sve.
U to vreme, početkom 1942, četnici su kontrolisali Stepojevac. Njihove straže su bile u varošici i povremeno su gonile preostale partizanske porodice. Jedne noći došli su kod Milinke tražeći "onu Beograđanku". Posumnjali su da Malvina drži vezu s partizanima. Dok su se Malvina i Blanka krile u bunkeru koji je bio maskiran, Milinka je četničku patrolu uverila da Malvine tu nema, da je otišla u Beograd. Sutradan je Malvini stavila do znanja da bi zaista morala nazad u Beograd, a da će ona i dalje čuvati Blanku i njenu ćerkicu.
Malvina je poslušala, ali u Beogradu nije izdržala više od desetak dana. Bilo joj je teško bez prijateljice, brinula se za nju. I neočekivano se odlučila na smeo korak. Sela je i napisala pismo Kosti, četničkom komandantu u Stepojevcu. U pismu je rekla:
"Saznala sam da su me vaši ljudi tražili dan posle moga odlaska za Beograd. Molim vas da me primite. Daću vam dužna objašnjenja."
U pismu je naznačila dan i čas dolaska u Stepojevac, i predala ga na autobus s molbom da se uruči prvom četničkom stražaru. Dotičnog dana i časa na autobuskoj stanici dočekao je naoružani četnik i doveo do Koste s kojim je, po njenom sećanju, razgovor tekao ovako:
Kosta: Šta imate da mi kažete?
Malvina: Slušajte, ja sam Jevrejka. Da li vi progonite Jevreje?
Kosta: Ne, mi ih ne progonimo.
Malvina: Ja sam ovde sa svojom najboljom drugaricom Blankom. Ona je Jevrejka. Muž joj je u zarobljeništvu. Ja je krijem kod Milinke. Možda sam vam zato postala sumnjiva. Imam i jedno dete tu.
Kosta: Idite vašoj kući. Recite Blanki da može slobodno da izađe, ništa joj se neće desiti. Mi Jevreje ne proganjamo.
Razgovor sa Malvinom zabeležio sam na video traci. Pitao sam je da li zna Kostino prezime i odakle je. Nije znala. Samo je umela da kaže da nije bio iz Stepojevca. Dodala je da je posle nekoliko dana Kosta na konju došao do Milinkine kuće da upozna Blanku. Njih dve su se prvo bez razloga uplašile. Kosta je s njima popio kafu.
Ona i Blanka su posle dolaska partizana dobrovoljno otišle u narodnooslobodilačku vojsku i služile kao bolničarke. Obe su zatim živele u Beogradu i u njemu umrle. n
KRAJ