Izbori po meri vlasti

TOKOM najvećeg dela 19. veka Srbija je bila država u kojoj se politički život odvijao na veoma uskoj pozornici nekoliko varoši i između malog broja političara.
Do 1914. godine u Beogradu je živelo jedva nešto više od 110.000 stanovnika. O tome koliko je srpska prestonica bila mala svedoči činjenica da je Subotica u to vreme imala čak 107.000 žitelja. Politički život bio je ograničen siromaštvom i slabim obrazovanjem stanovništva. Sredinom 19. veka u Srbiji je štampano svega 2.000 primeraka dva lista.
U takvim uslovima u politici je, pored dvora, nekoliko viđenih porodica koje su davale najviše državne činovnike i oficire i malobrojne varoške inteligencije, učestvovalo nešto bogatijih trgovaca i otresitijih seoskih gazda. Sve u svemu, nekoliko stotina ljudi.
Politički život sve do osamdesetih godina 19. veka nije bio u potpunosti slobodan. Vlasti su nameštale izbore, opoziciona omladina je zastrašivala birače na izbornim mestima, tiraži novina su plenjeni, a neposlušni činovnici premeštani u “srpski Sibir” - Ivanjicu.
Kada je 1868. kao žrtva atentata pao knez Mihailo Obrenović, u Srbiji je uz pomoć vojske uspostavljeno Drugo namesništvo. Nestabilno, suprotstavljeno velikim silama, okupljeno oko četrnaestogodišnjeg kneza Milana, namesništvo je od početka sprovodilo reforme čvrstom rukom. Vođe namesničkog režima - prvi srpski general Milivoj Petrović - Blaznavac, Jovan Ristić i ministar unutrašnjih dela Radivoj Milojković - bili su ljudi školovani u inostranstvu, nadahnuti idejama evropskog liberalizma.
Ipak, suočeni s protivljenjem velikih sila, dinastičkom, konzervativnom, narodnjačkom i čak liberalskom opozicijom, oni su tokom četiri godine trajanja svog režima mnogo vremena i novca posvetili policijskim pitanjima.
Svuda, od domova prvaka opozicije i stranih poslanstava, do kafana, bila je razmeštena vojska njihovih konfidenata i doušnika. I dok su milioni groša odlazili trima policijama koje su bile u službi Blaznavca, Ristića i Milojkovića, vlastodršci su sabirali čitave arhive dostava. U Fondu Jovana Ristića sačuvano je više od 1.400 raznih dostava.
Hajdelberški doktor Radivoj Milojković je kao prvi policajac Kneževine Srbije pokazivao cinizam zbog kog je u nepredvidljivoj srpskoj javnosti stekao čak i izvesnu popularnost. Čuvena je anegdota kada je jedan opozicionar iz unutrašnjosti prijavljen zbog navodnog sna koji je prepričavao. Nesrećni čovek je navodno sanjao da su tri vola prošla kroz širom otvorene dvorske kapije. U policiji je propisno izbatinan, nakon čega se spakovao i otputovao u Beograd, gde se požalio samom ministru.
Milojković ga je saslušao s mnogo pažnje i razumevanja, zatražio izveštaj od policije u njegovom srezu, a onda opozicionaru potpuno ozbiljno rekao: “Ama, čoveče, načelnik ne zna ništa za tvoje batine. Mora biti, ti si to samo snivao.”
Jedan od doušnika koji je krajem šezdesetih godina počeo da radi za namesnika Jovana Ristića bio je Toma Pavlović - Rus. Gotovo iz dana u dan Pavlović je u Ristićevu kancelariju slao pisma. Za ovu zanimljivu ličnost razumevanje su imali čak i priređivači sabranih dela Svetozara Markovića. I posle više od jednog stoleća, imali su nekakvih obzira prema ovom čoveku. Tvrdili su da je bio “konzervativac naprednih opredeljenja”.
Toma Pavlović nije smatrao beznačajnim ni da u jednoj dostavi navede kako je izvesni činovnik ministarstva finansija nazvao Radivoja Milojkovića “janičarbašom”. Prijavio je izvesnog Smederevca zato što je u razgovoru s jednim karađorđevcem optužio ministra da je odlučio da zbog naklonosti prema prognanoj dinastiji zatre čitav Smederevski okrug. Umesto ruskom caru, preneo je Ristiću zahvalnost izvesnog Aksentija Mijatovića, zbog pomoći koju je ruska diplomatija pružila Aleksandru Karađorđeviću, pošto je oslobođen iz peštanskog zatvora.
Iako je Drugo namesništvo zvanično bilo privrženo liberalnom političkom programu, mržnja između namesničkih i svetoandrejskih liberala bila je velika.
Vremena se često menjaju brže nego ljudi. Ubrzo pošto je postao punoletan, knez Milan je na vlast doveo konzervativce. Ristić je za vreme srpsko-turskih ratova (1876-78) ponovo došao na vlast, ali je 1880. godine srpski vladar konačno okrenuo leđa liberalima. Toma Pavlović promenio je tada poslodavca.
I upravo je Pavlović prenosio pisma koja su knežević Petar i Jovan Ristić razmenili pre nego što su se 1881. godine tajno sastali u Marijenbadu. Godinu kasnije upravo je Pavlović putovao u Pančevo i Temišvar, gde se lično sretao s vođama karađorđevske opozicije i samim prognanim knezom Aleksandrom. Ipak, Pavlović je u to vreme radio za ruski konzulat, kralja Milana i Jovana Ristića!

PISMO KNEŽEVIĆA
DOUŠNIČKA mreža Jovana Ristića bila je toliko jaka da se na njegovom radnom stolu početkom septembra našlo čak i pismo koje je knežević Petar (budući kralj Petar I Karađorđević) iz Visbadena poslao u Beč prvaku karađorđevske opozicije Dragiši Stanojeviću. Zanimljivo je da su doušnici samo nekoliko dana nakon što je napisano, uspeli da dođu do ovog pisma koje je u potpunosti otkrivalo veze i kontakte pretendujuće dinastije.

NARUDŽBENICA
KNjIGA "Četrnaesti vojvoda i devet baba" može da se naruči na telefone 011/2621-204 i 065/6783-323 ili na mejl evolutabc@gmail.com
Kraj