Redovni gost vojske

U saopštenju suda je navedeno da su dana 15. 3. 2002. godine, u vremenu od 2.00 do 6.00 časova, organi bezbednosti Vojske Jugoslavije dežurnom istražnom sudiji Vojnog suda u Beogradu priveli četiri lica, sa krivičnom prijavom, u pravcu postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo špijunaže iz čl. 128. st. 1 KZ SRJ i krivično delo odavanja vojne tajne iz čl. 224, KZ SRJ.

Privedeni su: Momčilo Perišić, potpredsednik Vlade Republike Srbije i savezni poslanik, Džon Dejvid Nejbor, službenik Ambasade SAD, Miodrag Sekulić, potpukovnik iz VP 1122 Beograd i Vladimir Vlajković, civil iz Obrenovca. Primenom Bečke diplomatske konvencije, službenik Ambasade SAD nije ispitivan, već je pušten na slobodu, odmah nakon utvrđivanja tačnog identiteta.

Džon Dejvid Nejbor je još osamdesetih godina došao u tadašnju SFRJ, preciznije u Osijek, da bude predavač u tek otvorenom Teološkom institutu Pentekostalne crkve. Radeći kao misionar, u Osijeku se zadržao dugo, a zatim je propovedajući hrišćanstvo otišao u Sarajevo. Posle toga, put ga je odveo u Prištinu, gde je otvorio Pentekostalnu crkvu, koju su pohodili i Srbi i Šiptari. Živeo je potom u Solunu, odakle je otišao u Ameriku.

U Beogradu je kao diplomata radio sve dok, zbog ratne situacije, ambasada nije zatvorena, da bi se sa ponovnim uspostavljanjem diplomatskih odnosa vratio u Beograd na službovanje u ambasadi. Interesantno je da je Nejbor bio redovni gost VJ, da je bio na svim vežbama VJ, da je sedeo iza Nebojše Pavkovića i da to tada nikome nije smetalo.

Ključni čovek za nabavku dokumenata je, izgleda, bio potpukovnik Miodrag Sekulić, koji je do februara radio kao tehničko lice u Generalštabu VJ. Sekulić je, naime, snimao sednice Generalštaba i tonske i video zapise arhivirao u dokumentaciji VJ. On je ovaj posao obavljao još u vreme dok je dužnost načelnika GŠ VJ obavljao Momčilo Perišić, zatim Dragoljub Ojdanić, a potom i Nebojša Pavković.

Gnevni zato što je Nejbor odveden sa kesom na glavi i držan u pritvoru 17 sati, američki zvaničnici su demantovali da je došlo do bilo kakve primopredaje dokumenata.

Oficir Vladan Vlajković je upoznao Perišića tako što je njegov rođeni brat bio Perišićev šef kabineta dok je ovaj bio načelnik Generalštaba VJ. On je bio vodnik u penziji i građevinar, poreklom je iz Obrenovca. Za njega je čitava afera bila nameštaljka.

- Priča o špijuniranju potpuno je iskonstruisana, jer je nekome trebala afera u određenom političkom trenutku. Meni su vojni bezbednjaci nudili izuzeće iz procesa u slučaju da lažno svedočim protiv Perišića. Da ima imalo sumnje u našu krivicu, sigurno ne bismo bili na slobodi. Gde to u svetu ima da se neko osumnjičen za špijuniranje brani sa slobode? - kazao je Vladan Vlajković.

Sam Perišić je odmah opovrgao da je bilo šta “priznao ili potpisao” vojnoj bezbednosti, a posebno da je bilo šta dao Amerikancu.

- Šta je Nejbor imao u torbi ne znam. Njega sam upoznao kao potpredsednik vlade i sa njim sam često razgovarao o vojnoj saradnji i ulasku naše zemlje u “Partnerstvo za mir”. Nije tačno da smo bili na večeri, nego sam u motel “Šarić” svratio na piće posle trčanja. A, čak i da sam dao nešto Nejboru, a nisam, to nije ništa u odnosu na ono što je sadašnja vlast predala Hagu - rekao je jednom novinaru general Perišić, pokazavši mu i zapisnik o stvarima koje su u trenutku hapšenja pronađene kod njega, a gde se zaista ne navodi nikakav kompromitujući dokument.

Kako je to bio ujedno i napad na potpredsednika Vlade Srbije, u Beogradu je odmah sazvana vanredna sednica srpske vlade. Pre početka vanredne sednice Vlade Srbije, u novobeogradskoj Palati federacije održan je i sastanak predstavnika VJ, savezne i republičke vlade. Razgovarali su srpski premijer Zoran Đinđić, predsednik Savezne vlade Dragiša Pešić, Nebojša Čović, potpredsednik vlade Srbije, Vladan Batić, ministar pravde. Bio je tu i Nebojša Pavković, načelnik GŠ VJ, general Milosavljević, general Tomić i javni vojni tužilac.

TadaŠnji ministar pravde i lokalne samouprave Vladan Batić je među prvima osudio ovaj postupak vojne tajne službe i nazvao ga političkom hajkom.

- Hapšenje su izvršili pripadnici kontraobaveštajne službe vojske, a na čelu cele operacije bio je general Aco Tomić, koji je odbio da se sastane sa nama. General Pavković nam je rekao da na neki volšeban način kontraobaveštajna služba nije više u jurisdikciji vojske. On je napomenuo da Rade Bulatović, savetnik predsednika SRJ, prisustvuje sastancima rukovodstva kontraobaveštajne službe vojske, što po njegovim ocenama nije predviđeno nijednim propisom ili zakonom. Zato ceo ovaj slučaj ima elemente političke hajke.

Taj utisak imao je i pokojni srpski premijer Zoran Đinđić, koji je, pola u šali, pola u zbilji u Palati federacije pitao načelnika Uprave bezbednosti generala Acu Tomića:

- Da li pratite i mene?

General je oklevao, a onda izustio:

- Ne.

- A druge članove mog kabineta?

Opet pauza.

- Ne.

Nastaviće se