Dolar srednjeg veka

Da bi grad bio velelepan onako kako je to zamislio njegov osnivač, mnogi slavni gradovi Carstva - Atina i Rim, Korint i Delfi, Efes i Antiohija, ali i drugi, morali su biti lišeni značajnih umetničkih spomenika, koje je Konstantin Veliki jednostavno preneo u buduću prestonicu. Širom Carstva mogli su se sresti carevi ljudi koji su tražili prikladan materijal, a pogotovo plemenite metale koji su se mogli nanovo upotrebiti. Na nekom hramu bi skinuli bronzana vrata, na drugom metalni krov, na trećem ukrase s kipova... Posebno dragoceni kipovi prenošeni su u novu prestonicu i postavljani na javna mesta ili u velelepnu carsku palatu. Nije bilo ustručavanja čak ni pred tako znamenitim predmetima sa bogatom tradicijom kao što su, na primer, tronošci na kojima je sedela Pitija u Apolonovom svetilištu u Delfima.

U vezi s tim treba pomenuti i jedan izgred do kojeg je došlo neposredno pred posvećenje nove prestonice na Bosforu. Paganski filozof Kanonaris se odvažio da javno zameri Konstantinu na načinu na koji se odnosio prema starom paganskom nasleđu. On mu je rekao: „Ne uzdiži se iznad naših predaka, jer si ih ti uništio!“ Pri tom je mislio na njihove običaje i religiju. Konstantin je naredio da hrabrog i kočopernog mudraca izvedu pred njega i najpre ga je prekorio i opomenuo da se uzdrži od paganskih propovedi. Međutim, Kanonaris je u nastupu hrabrosti nastavio da se spori s carem i povikao da želi da umre za pretke. Konstantin, koji nije voleo da mu se protivreči, izašao mu je u susret - naredio je da se neposlušnom filozofu odrubi glava.

U novoj prestonici su podignute terme, biblioteke, veliki hipodrom koji je mogao da primi šezdeset hiljada posetilaca i na kojem se ispoljavao javni život Konstantinopolja, kao i čitav niz novih zdanja s različitom namenom. Pored hrišćanskih, u gradu su podizani i paganski hramovi, među kojima se naročito isticao hram posvećen boginji Tihe, odnosno boginji sudbine. Podignuta je i džinovska statua Heliosa, „nepobedivog Sunca“, koja je zapravo predstavljala samog Konstantina. Kako se veruje, on je u unutrašnjost tog kolosa simbolički sakrio komadić krsta.

U Carigradu je hrišćansko graditeljstvo počelo da cveta dok je pagansko doživelo oseku. Štaviše, Konstantin je tražio od Evsevija da za potrebe hrišćanskih bogomolja izradi pedeset skupocenih rukopisa Biblije za potrebe bogosluženja. Sada je Rimsko carstvo dobilo hrišćansko središte, koje je samo po sebi na neki način postalo Anti-Rim. Premda Rim još nije bio izgubio nijednu od svojih povlastica, Konstantinopolj ih je imao dvostruko više.

Da bi grad koji je sagradio bio moćan, Konstantin je odlučio da ga naseli što većim brojem stanovnika jer nije želeo da čeka da se to postigne prirodnim i laganim putem. Pored dvorana, oficira, činovnika i senatora, novoj prestonici je dolikovalo da ima i dovoljan broj stanovnika. U tom cilju, iskoristio je haotičnu situaciju na Istoku posle Licinijevog sloma, kako bi ljude prisilio na seobu čiji je krajnji cilj bio Bosfor.

Slično starom Rimu, Konstantinopolj je bio podignut na sedam brežuljaka, i Novi Rim se rasprostirao na sedam brda bosforskog grebena. Sedmi je, navodno, napravljen jedan vek posle Konstantina, za vladavine cara Teodosija II. Po uzoru na Rim, Konstantin je organizovao besplatno deljenje žita.

Mada svi radovi nisu bili završeni, svečana inauguracija novog državnog centra obavljena je 11. maja 330. godine, što je od tog vremena postao „praznik Novog Rima“. Tako je otpočeo život najvažnijeg grada srednjovekovnog sveta, koji je u sledećih hiljadu sto dvadeset tri godine, do osmanlijskog osvajanja, proživeo veoma burnu istoriju.

Konstantin Veliki je nastavio i produbio reforme koje je započeo Dioklecijan, a koje su Rimsko carstvo izvukle iz velike ekonomske krize III veka.

Za razliku od Dioklecijana, koji je poreskoj obavezi podvrgao samo seljake koji su imali zemljoposede, Konstantin je ukinuo dotadašnji povlašćeni položaj gradskog življa tako što je uveo prilično visok porez za trgovce i zanatlije. On je stvorio nov i veoma čvrst novčani sistem, čiju je osnovicu činio zlatni solidus, dok je manja novčana jedinica bio srebrnjak seliljua.

Stabilnost ovog novčanog sistema je gotovo bez premca u istoriji. U toku sledećih hiljadu godina, Konstantinov zlatnik, koji je kasnije nazvan grčkim imenima nomizma i iperpiron, bio je osnova vizantijskog novčanog sistema i stolećima je u svetskoj trgovini uživao najveći ugled. Njime se moglo kupovati širom ondašnjeg sveta. Otuda nije ni čudo što je poznati španski ekonomski istoričar Roberto Lopez domišljato zaključio da je vizantijski zlatnik s puno razloga bio „dolar srednjeg veka“.

PREDNOST CARIGRADA

Prednost Carigrada nad Rimom bila je pokazana i na novcu Konstantina Velikog. Na primercima iz 330. godine prikazana su dva grada u obliku dveju bisti, koje na sebi nose šlem, carski plašt i lovorov venac. Međutim, Konstantinopolj je taj koji drži žezlo! Može se reći da osnivanje Konstantinopolja označava i pobedu Istoka nad Zapadom.
(Nastaviće se)