Nema više devet Jugovića

TELEFONI su posebna priča, koja ni do danas nije dobila epilog. Srbi na celom prostoru južne pokrajine nemaju telefonski signal, sem Gračanice i nekoliko sela u njenoj užoj okolini, koja su još pre i u toku bombardovanja direktno povezana sa centralnom Srbijom i veza ne ide preko telefonskog čvorišta u Prištini. Iako im je tzv. kosovska vlast isključila telefone, već više od godinu dana obližnjim srpskim selima nije uvedeno niti ponuđeno premošćavanje preko telefonske mreže u Prištini.

Mreža srpske mobilne telefonije je u više akcija, podržanih od specijalne jedinice ROSU, potpuno demolirana. U isto vreme počela je kampanja propagiranja i nametanja mobilne telefonije tzv. kosovskih provajdera, odnosno stranaca koji su u međuvremenu instalirani na Kosovu. Pre više meseci korisnici brojeva ovih provajdera morali su da se registruju, čak da dostave fotokopije ličnih karata. I to kosovskih, dabome. Srbi smatraju da su time ušli u sistem neprestane kontrole i prisluškivanja.

Sa zahtevom za posedovanje ličnih karata koje izdaju organi "Republike Kosova" mogla bi da počne priča o albanizaciji srpskih imena. Ona nije tako nova, već je počela od trenutka kada je formalizovano proglašenje te kvazidržave u proleće 2008. Pre toga su postojale tzv. Unmikove lične karte. Danas Srbi i drugi nealbanci na Kosovu i Metohiji ne mogu da obave nijedan posao i sklope bilo kakav ugovor ukoliko nemaju lična dokumenta "države Kosovo".

Nametanje obaveze uzimanja tzv. kosovskih dokumenata najpre je započelo sa onih 30, odnosno 45 evra koje na Kosovu i Metohiji dobijaju već više od deceniju svi muškarci koji su napunili 65 godina, odnosno žene sa 60 godina. U opštoj besparici i beznađu, mnogi su pohrlili da ostvare pravo na ta socijalna primanja koja je omogućila međunarodna zajednica, a potom nasledila tzv. kosovska vlada. Činjenica je da su svi oni morali najpre da prijave prebivalište na Kosovu, pa su time uračunati u povratnike. Otuda i podatak da se na KiM vratilo 20.000 raseljenih, a u stvarnosti pravih povratnika nema više od 2.000.

U medijima se nedavno pojavio podatak da je više od 10.000 Srba izvadilo tzv. kosovska dokumenta u kojima su preimenovani u "novu naciju" Kosovar, a da im se imena i prezimena albanizuju tako što se srpskom srpsko "ić" zamenjuje sa albanskim "ći". Uporedo, tzv. kosovska vlada kosovskometohijskim Srbima ne priznaje dokumenta izdata u centralnoj Srbiji, a pripadnici KPS policije posebno imaju averziju prema dokumentima koje izdaju uprave izmeštene u centralnu Srbiju. Ovih dana, ljudi se sve više žale da im albanski policajci cepaju ta dokumenta, skidaju tablice, privode ili teraju da plate pozamašne kazne zato što nemaju kosovska dokumenta i registarske tablice.

Srbi su ucenjeni i time da nijedan kupoprodajni ugovor ne mogu da realizuju ako nemaju "kosovska" dokumenta. Tako se i desilo da su na lične karte, izvode iz knjiga rođenih, venčanih i umrlih, kao i na "kosovsko" državljanstvo, odnosno naziv "Kosovar" morali da pristanu i mnogi raseljeni, koji i ne žive na KiM. Ukoliko upišu da im je državljanstvo srpsko, taj papir se ne uvažava i ne može da se dobije traženi dokument.

Ukoliko neki Srbin zatraži "kosovsko" katastarsko uverenje o sopstvenoj imovini, on najpre mora da dostavi izvod iz srpskog katastra, a kada na osnovu njega dobije ovaj kosovski, iznenadiće se da su mu mnoge njive i parcele sa tipično srpskom toponomastikom preimenovane u albanske nazive. Time se, zapravo, na najordinarniji način menjaju srpski nazivi toponima i hidronima.

Pre ove najnovije prakse, već deceniju traje preimenovanje i albanizovanje srpskih naziva sela, naselja i gradova. Svojevremeni retki primeri albanizovanja srpskih naziva poput Kosovo Polje - Fushe e Kosoves, Uroševac - Ferizaj, Srbica - Skenderaj, u poslednjoj deceniji su postali obrazac opšte težnje za albanizacijom i onih imena koja, po prirodi i zakonima lingvistike, nikako ne bi mogla i ne bi smela da se menjaju.

ReČ je o potpuno novim nazivima, pri čemu se srpski nazivi ne navode, odbacuju i zaobilaze ili se navode u iskrivljenom, ponekad karikaturalnom obliku. Tako je Obilić nazvan Kastriot (verovatno po albanskom junaku Đerđu Kastriotu Skenderbegu), Suva Reka je preimenovana u Theranda (naziv rimskog staništa), Istok u Burim (na albanskom znači izvor), Kosovska Kamenica je ponela ime Dardan (kao asocijacija na starobalkansko pleme Dardani). U albanskim medijima se može sresti ime Albana kao novi naziv za Leposavić, i sve očitije naturanje da se sever Kosova nazove Albania verior (severna Albanija).

U mnoštvu primera valja izdvojiti onaj o Devet Jugovića koji je nazan Bardhosh, što bi moglo da znači belo mesto. Nedaleko od Devet Jugovića je istorijski poznato srpsko selo Babin Most, za koje na putokaznoj tabli piše Bavinoc. Sa leve strane od Babinog Mosta ide se ka Vučitrnu koji je pretvoren u Vushtri, a desno, ka Podujevu - Besiana.

(Nastaviće se)