Rovovi budućih ratova

U petak 20. septembra Dobrica Ćosić je primljen na lečenje u Univerzitetski klinički centar (Urgentna kardiologija) zbog srčanih smetnji. Brigu o njegovom zdravlju preuzeo je jedan od vodećih kardiologa u Srbiji, prof. dr Dejan Bošković. U pratnji ovog mladog kardiologa, Ćosić će 12. oktobra otputovati u Sjedinjene Američke Države, u Hjuston, gde će mu u sredu 15. oktobra biti operisano srce. Četvorostruki koronarni bajpas uradio je čuveni svetski kardiohirurg prof. dr Dadli Džonson, a operaciju, u iznosu od 50.000 dolara, platio je sam Ćosić. U zemlju se vratio 27. oktobra, i posle nekoliko dana izašao je iz bolnice, na kućni oporavak.

Bilo je to pred 70. Dobričin rođendan. Tim povodom je u kulturnom dodatku „Politike“ Petar Džadžić na celoj strani objavio portret ovog pisca najtiražnijih knjiga kod nas:

"Ovo tužno vreme kao da je stvoreno za ponovno iščitavanje „Vremena smrti“... U ratu prednost nije na strani onoga ko udara agresivnije i bezobzirnije, drži Ćosić, nego onoga koji je kadar da trpi i otrpi, da podnese sve..."

Povodom rođendana stiglo je i jedno kasno priznanje: specijalna Vukova nagrada. Ovo priznanje, međutim, nije mu ni do danas uručeno!

I malo statistike: roman „Daleko je sunce“ štampan je u milion i po primeraka, „Koreni“ u oko 300.000 primeraka, „Deobe“ u više od 80.000, „Vreme smrti“ u 180.000, „Grešnik“ u oko 115.000, a „Otpadnik“ u više od 80.000...

Povodom rođendana Dobrice Ćosića 1992. godine objavljeni su prigodni tekstovi u novinama. Izdvajamo esej Predraga Palavestre u NIN-u i njegovu tvrdnju:

"Možda najdosledniji od svih srpskih pisaca druge polovine DžDž veka, Ćosić je održao tradiciju otvorenog i živog saučestvovanja pisaca u političkim i istorijskim promenama, ali prema merilima višim od trenutnih zahteva dnevne politike... U novijoj srpskoj istoriji, kako onoj političkoj tako i onoj duhovnoj, Ćosić je osvetlio najsudbonosniju dramu: raspad građanske kulture pod naletom komunizma... postavio je mnoštvo presudnih pitanja novije srpske istorije i doveo u sumnju jednu od najmoćnijih ideologija savremenog sveta. Sve to činio je i učinio na dva međusobno vezana i uslovljena plana - kao pisac i kao građanin jednog po mnogo čemu nesrećnog i nesavršenog sveta."

Prema zvaničnom saopštenju vojnih vlasti u Beogradu, na ratištima u Hrvatskoj poginulo je 1.279 pripadnika JNA.

U Bosni i Hercegovini se, kako je zvanično saopšteno, 62,68 odsto birača izjasnilo za nezavisnost ove federalne jedinice (bez učešća Srba).

Ćosićev prijatelj Živorad Žika Stojković, pak, u „Književnim novinama“ naglašava:

"Kao retko koji u savremenoj srpskoj književnosti, Dobrica Ćosić je pisac sa biografijom koja može podvezati, ličnim iskustvima i iskušenjima samo pojačati njegov bibliografski komplet od dvadesetak tomova. Težak ali čist račun sa sobom i svojim vremenom, jedini je pravi način i razduženja sebe, i nepristajanja na beznađa oko sebe, ili od sebe - to Dobrica Ćosić zna daleko bolje od svojih čitalaca. Ali, eto, on među njima ima i takve koji mu, umesto današnjeg pozdrava još samo staju na muku. Neka bi mu ona ipak bila srećna!"

StojkoviĆ kaže da piscu, umesto na jubilarnom rođendanu, valja čestitati na životu.

Predstavnici Srbije i Crne Gore su 12. februara u Titogradu usvojili Osnove uređenja i funkcionisanja Jugoslavije kao zajedničke države.

Ćosić se 26. marta obraća pismom Kongresu srpskih intelektualaca Bosne i Hercegovine u Sarajevu, pošto je bolešću sprečen da se odazove njihovom pozivu i prisustvuje skupu:

"Sada na bivšem jugoslovenskom i bosanskohercegovačkom tlu, nijedna istina nije cela, nijedna briga nije samo naša, nijedna neizvesnost i strah nisu samo naši. Jer, u Bosni i Hercegovini nijedno dobro ne može biti dobro samo Srbima i nijedno zlo ne može biti zlo Muslimanima i Hrvatima a da ne bude zlo i Srbima... Strane sile rasturaju u ime njihovog mira i njihove koristi. U to ime, u ime 'novog evropskog poretka', određuju nam identitet i granice; a te granice nisu granice prava, pravde i mira, nego rovovi sutrašnjeg i budućih ratova... Mi ne želimo da stvorimo državu u kojoj će da žive samo Srbi, jer takva država ne može biti demokratska država. Mi želimo državu u kojoj će se celini srpskog naroda trajno obezbediti sloboda postojanja i stvaranja... U ovim danima više se ne delimo na Srbijance, Bosance, Ličane, Slavonce, Hercegovce, Vojvođane, Crnogorce, Krajišnike, Kosovce, Banijce, Kordunaše, Šumadince; čuvajući i negujući svoje zavičajne originalnosti i različitosti, u ovim vremenima postajemo jedan politički narod sa raznolikom, a istomernom mišlju i istom razumnom voljom u odbrani slobode i svojih prava."

U svečanoj dvorani Skupštine grada Beograda Dobrica Ćosić 10. aprila govori o monografiji „Sopoćani“ Vojislava J. Đurića, koju je objavila „Prosveta“. Tom prilikom on se zapitao:

"Šta se to dogodilo sa nama i njima oko nas, da više ne značimo i više im nismo uzneseni, da smo onemoćali, omraženi i ugroženi u celokupnom svom biću? To je ono prvo životno pitanje našeg opstanka i budućnosti na koje mora istinito i hrabro da odgovori nauka i umetnost..."

POSVETE PRIJATELjA

ZA sjećanje na sva lijepa sjećanja - Božici, Ani i Dobrici - moja "Sjećanja". Beograd 9. 4. 1973. Meša i Darko

Božici (mom najboljem čitaocu), Dobrici (mom najvažnijem savremeniku) i Ani (mom kritičaru), prijateljski Boba Selenić

Beograd 23. 11. 1989. (Slobodan Selenić "Timor mortis")

Dragi Dobrica, ovo je odgovor na pitanje

Šta ima novoga u hrv.(atskoj) knjiž.(evnosti)?

Ima svašta, ali malo šta viđenoga

Srdačno Tvoj Igor Mandić 28. 10. 1998.

(Književno (st)ratište)

(Nastaviće se)