Mir bez ucena i diktata

GRČKOJ parlamentarnoj delegaciji, 11. marta 1992. Ćosić govori o drami Jugoslavije i procesu prekompozicije Balkana.

"... I danas su spoljni faktori odlučujući u našoj sudbini... Dalekosežno nesrećna politika stranih centara moći... Mi ćemo savetovati Srbe u Bosni da prave kompromise, ali ih ne možemo primorati da prihvate diktate, da prihvate te mape kakve su nacrtane u Ženevi ili negde drugde... Uveravam vas, gospodo, kada bi Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Nikola Koljević ili bilo ko od njihovih rukovodećih ljudi sada potpisao te mape - on u Bosnu ne bi smeo da se vrati, on bi to glavom platio od svojih vojnika!"

Slobodan Rakitić, pesnik i šef poslaničke grupe DEPOS-a u Saveznom parlamentu, upozorava u "Borbi" (23. marta):

"Rasprava o poverenju Ćosiću ugrožava saveznu državu... Neke poteze koje je Ćosić napravio vladajuća partija (socijalista) je doživela kao ugrožavanje sopstvenih interesa. Recimo, njegov fleksibilniji stav u međunarodnim kontaktima. Uostalom, Ćosić je čovek dijaloga, Milošević monologa. Predsednik Ćosić je prvi rekao da je srpsko pitanje demokratsko pitanje..."

Veoma su zategnuti odnosi između Ćosića i Miloševića. Dok Ćosić svoje poteze vuče javno, Milošević sve radi "ispod žita", najčešće uz podršku Šešeljevih radikala. Ozbiljni komentatori upozoravaju da se vodi borba "prsa u prsa". Istraživanje javnog mnjenja koje je obavila "Borba" pokazuje da je Dobrica Ćosić najpopularniji političar u Jugoslaviji, Milošević je na drugom mestu, a Vuk Drašković na poslednjem, desetom.

Glavna zamerka Ćosiću (radikala i socijalista) jeste "što je potpao pod uticaj ljudi koji nisu zastupali srpski nacionalni interes"!

Boško Petrović, predsednik Matice srpske, izjavljuje:

"Sve što je Ćosić učinio u kriznom vremenu, za pohvalu je..."

Nikola Milošević, ugledni intelektualac, čelnik male, Liberalne stranke, međutim, misli drugačije:

"Ćosić nije ništa bitnije izmenio nabolje... Valja reći da su ovlašćenja Dobrice Ćosića takve prirode da on sam, sve i da je to zbilja iskreno želeo, nije mogao bitnije uticati ni na unutrašnju ni na spoljnu politiku zemlje..."

Na samom početku aprila Dobrica Ćosić je doputovao u Brisel, gde je za govornicom Saveta za spoljnu politiku Evropskog parlamenta govorio o namerama Savezne Republike Jugoslavije i međunarodnim zabludama o njenom podgrevanju rata, koje su dovele do sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori, kakve nije doživela nijedna evropska zemlja do sada. On smatra da je do mira na prostorima bivše Jugoslavije mogućno doći samo bez ucena i sankcija. Tri najveća dnevna lista u Briselu istovremeno su objavila intervju sa Ćosićem. U Evropskom parlamentu je strpljivo i argumentovano, ali i emotivno, govorio o tragičnoj jugoslovenskoj krizi, ali i nadi da se kriza prevaziđe.

Po povratku u zemlju, posle dvodnevne posete Briselu, on je rekao:

"Previše sam pričao u Briselu..."

Za tako kratko vreme nikad nije dao toliko intervjua - ravno sedam! Bio je centralna medijska ličnost.

Savezna vlada donela je odluku da se 1993. (u kojoj se navršava sto godina od rođenja jednog od najvećih srpskih pisaca Miloša Crnjanskog) proglasi godinom Crnjanskog. Na čelo Odbora za obeležavanje ove godišnjice Vlada je imenovala Dobricu Ćosića.

Pariski magazin "Pari mač", prikazujući Ćosićev roman "Koreni", koji je na francuskom jeziku objavila kuća "L’Age d’Homme" piše da "misao i blistavi stil Dobricu Ćosića čine srpskim Viktorom Igoom..."

Predsedniku Ministarskog saveta Evropske zajednice (ministru inostranih poslova Danske N. H. Petersenu) Ćosić upućuje poruku u kojoj, između ostalog, kaže:

"Dali smo dokaz o svojim mirotvornim ciljevima... Ne razumem u ime kog političkog, moralnog i evropskog načela jedan narod treba da bude kažnjen najtežom kaznom zato što njegovi politički predstavnici ne mogu da ubede deo svog naroda, i to u drugoj državi, Bosni, da ne brani goli život i pravo na opstanak..."

U palati Federacije 6. aprila razgovara sa grčkim premijerom Micotakisom o prevladavanju muka u kojima su se našle Srbija i Crna Gora, računajući da u Atini bolje nego u ostalim evropskim prestonicama poznaju i razumeju prilike na Balkanu.

Sedmog aprila Ćosić je u centralnoj aleji Kalemegdana otkrio spomenik pesniku Jovanu Dučiću (rad vajara Rista Stijovića).

Prima specijalne izaslanike američkog predsednika Klintona i ruskog predsednika Jeljcina. Ubeđuje ih u složenost jugoslovenske krize i u to da u čitavoj drami Srbi ne mogu biti jedini krivci...

Stiže i da čestita 80. rođendan dvojici svojih prijatelja i kolega po peru (15. aprila): Tanasiju Mladenoviću i Erihu Košu. Patrijarhu Pavlu čestita veliki hrišćanski praznik Vaskrs, i naglašava:

"Ponosan sam što sam Vaš savremenik i skromni sledbenik u službi ljudima i srpskom narodu. Sa takvim osećanjima primite, Vaša Svetosti, moje iskrene pozdrave i želje za dobro zdravlje i dobrobit Srpske crkve i njenog naroda".

Patrijarh Pavle, inače, u povremenim razgovorima i konsultacijama sa vodećim srpskim intelektualcima, piscima i istoričarima, kulturnim, javnim radnicima iz raznih oblasti umetničkog i naučnog života, uvek se obraćao i Dobrici Ćosiću do čijeg je mišljenja veoma držao.

(Nastaviće se)