Bizmarku bliži Srbi

GENERAL Černjajev je na večeri izgovorio vrlo vatrenu zdravicu, a najveće oduševljenje izazvao je među oficirima.

Protojerej Moravsko-timočke vojske obratio se vojnicima: "U vašim su redovima najbolji sinovi narodni. U vašim su redovima sve seoske i varoške starešine. U vašim su redovima narodni sveštenici, učitelji, profesori, lekari, trgovci, zanatlije - jednom rečju: svi koji su telom i pameću najsposobniji".

Sveštenstvo se pridružilo vojsci i narodu u znamenitom proglasu kraljevstva i blagoslovilo ga u njegovoj važnosti po budućnost Srpstva. I beseda crnogorskog vojvode dobrovoljca Maša Vrbice bila je burno pozdravljena.

Od hrastovine i poljskog cveća podizane su trijumfalne kapije, na tlu na kome su to Rimljani činili od kamena. Za Srbe je hrast simbol mira, a cveće ako nije poljsko, onda kao i da nije cveće. Slavoluci su imali dugu tradiciju. Srpska trijumfalna kapija, s patriotskim natpisima, bila je neuporediva s drugim trijumfalnim kapijama, kako pre, tako i posle Deligrada.

Boemi slobode, bardovi časti, vitezovi dostojanstva, slavili su veliki dan nezavisnosti. Bilo je to kraljevstvo duha u trenutku suočavanja s ratnom neizvesnošću. Slavoluk je predstavljao moravski simbol vremena uzleta slobode i nezavisnosti samooslobodilaca, Srba i dobrovoljaca iz Evrope i sveta. Već sutra bio je novi dan, za nekoga od slavljenika i poslednji.

Nezavisno srpsko kraljevstvo svečano je proglašeno i u Ćupriji, 5. septembra 1876. Okupilo se stanovništvo iz Ćuprije i okoline i oko 10.000 vojnika rezervista. Komandant, pukovnik Milutin Jovanović, u svečanoj uniformi, okićenoj odlikovanjima, pročitao je telegram. Vest o proglašenju nezavisnosti Srbije i kneza Milana kraljem u Deligradu burno je pozdravljena, a paljba iz topova oglasila je početak ceremonije.

Nikanor Ružičić, profesor Bogoslovije, održao je nadahnut govor. Okupljeni su klicali Milanu, Nataliji i prestolonasledniku Aleksandru Obrenoviću petnaest minuta i posle završetka govora. Poruka je obeležila novi početak: "Proglasom nezavisnosti započela je nova epoha u povesnici srpskog naroda. Dan nezavisnosti biće značajniji i od dana kada je Nemanja, srpski župan, proglašen za kralja, a županija za kraljevstvo. Plemeniti vojnici, vi ste čelnici najuzvišenijeg delotvornog znamenja! O, plemeniti vojnici, vi ste najdragocenije što srpski narod ima i što je dao za slobodu i pravdu, hrišćanstvo, Evropejstvo, Slovenstvo, Srpstvo...!"

U čast nezavisnosti i proglašenja srpskog kralja vojska je položila zakletvu pred pukovnikom Milutinom Jovanovićem. Vojnici su pevali srpske narodne junačke pesme vraćajući se na položaje. Na kraju svečanosti, upućeni su telegrami novoproglašenom kralju i komandantu Moravsko-timočke vojske generalu Černjajevu.

Srbija se borbom i diplomatijom borila za nezavisnost. Bila je postignuta faktička nezavisnost i pre međunarodnog priznanja na Berlinskom kongresu 1878. Pred rat 1876. planirano je, u najboljem slučaju, oslobođenje teritorija srpskih zemalja, ujedinjenje sa Srbijom i proglašenje kraljevine.

Šta su novinari iščeprkali iz kombinatorike tajnih diplomatija? Otkrivanje tajnog rusko-nemačkog sporazuma o nezavisnosti slovenskih zemalja i Rumunije u francuskom glasilu „Frans“ ukazivalo je na jednu od projekcija mogućeg rešenja Istočnog pitanja. Ratifikacija je predviđena u roku od dva meseca. Da li se taj period slučajno podudario s proglašenjem nezavisnog kraljevstva u Deligradu ili je događaj na Moravi podstakao na obelodanjivanje tajnog aranžmana?

O ugovoru između Nemačke i Rusije pisao je, u pomenutom „Fransu“, urednik Žerarden, koji je bio u bliskoj vezi s ruskim poslanstvom u Parizu. To je upućivalo na verodostojnost tajnog akta. Obe strane su demantovale njegovo postojanje.

„Frans“ je objavio tekst ugovora, koji su potpisali Bizmark i Gorčakov, u Berlinu, 11. juna 1876. Sadržaj ugovora postao je aktuelan u vreme primirja i proglašenja srpske nezavisnosti. Nezavisno od verodostojnosti ugovora, njegove tačke direktno su se odnosile na tekuće događaje. Dokument je postao važan, jer je svojim klauzulama regulisao ponašanje dveju sila i kriterijum za odlučivanje o Istočnom pitanju.

PredviĐeno je da se obe strane prethodno sporazumeju o svom udelu u Istočnoj krizi. U slučaju objave rata Srbije, a da sultanova vojska pobedi, onda bi se obe strane založile za status kvo, a da sultan sprovede obećane reforme. Ukoliko bi vazalne države i ustanici pobedili, onda bi to trebalo uzeti za temelj nezavisnosti svih slovenskih zemalja i Rumunije.

Bilo je predviđeno da se pozovu sve hrišćanske velesile na kongres i da se predloži najbolji način kako da se uredi oslobođeni prostor. U tom slučaju, Carigrad ne bi više bio glavni grad, nego bi se prestonica prenela dublje na azijski prostor. Uz to, Bosfor i Carigrad bi se otvorili za slobodnu trgovinu.

Sporazum je trebalo da predupredi opšti požar u Evropi. Za ispunjenje načelnih opredeljenja bilo je predviđeno i delovanje sjedinjenih vojski Nemačke i Rusije. Za ratifikaciju je bio preciziran rok od dva meseca. Upravo posle isteka tog perioda, objavljen je ugovor i komentari njegovog sadržaja uporedo s raspravom o ratu i miru na Balkanu.