Plavi šlemovi na udaru,

JAVLjANjE reportera povodom napada šest „terorističkih raketa Srba“, kao i ulaska hrvatske vojske posle borbe u Jasenovac, najbolje pokazuje kako je izveštavao HTV.

„Mnogi pučani Hrvati koji su prije četiri godine napustili rodni dom, ponovo su ovdje. U samom gradu primjetili smo srušenu katoličku crkvu. Četnički bunkeri u blizini spomen - područja su mininirani, ali su četnici pobjegli. Dok ovo javljamo snažna topnička vatra odjekuje ovim prostorom. Ovog puta povlačenja neće biti“ - javlja reporter 1. maja u 19.35 časova.

Premda je reporter govorio užurbanim glasom, nije prikazana navodno srušena katolička crkva, spomenik u Jasenovcu snimljen je iz daljine. Nigde dima od bombi, vatre od zapaljenih kuća, čak ni hrvatskih redarstvenika.

HTV zatim optužuje „obojene vojnike“ iz jordanskog bataljona koji ne pomažu hrvatskim vojnicima. Prećutkuje i ranjavanje nekoliko Jordanaca od strane hrvatskih vojnika.

Portparol UN Suzan Manuel navodi kako su dva hrvatska aviona tipa „mig-21“ oko 18 časova raketirala civilne položaje u Staroj Gradiški, kao i da su vatrom iz helikoptera tučeni civilni objekti i kolona izbeglica na putu ka Bosni. „Rojters“ je preneo celu njenu informaciju, kao i da vazdušni napad „migova“ kod Stare Gradiške nije uspeo, odnosno da most na Savi, koji povezuje Slavoniju sa Bosnom, nije ni načet. Suzan Manuel je navela da su avioni u ponovljenom napadu tukli kuće i naselja između Okučana i Gradiške.

Trenutna situacija u zapadnoj Slavoniji, kako je ocenio Alan Roberts, bila je očajna, dok je u sektoru „Jug“ rasla napetost. Roberts je na konferenciji za štampu istog dana oko 19 časova rekao da su Srbi uzeli oružje iz skladišta, dok je češki komandant UN u ovom sektoru, naredio civilnim osobama iz UN da se povuku u utvrđena skloništa. On je ponovio da je „strateški cilj hrvatske vojske most na Savi kod Gradiške, koji povezuje Hrvatsku sa Bosnom. A u jednoj šumi nedaleko od Stare Gradiške u artiljerijskoj paljbi hrvatske vojske nastradali su plavi šlemovi.

Hrvati su tukli i Jasenovac, Okučane i Staru Gradišku. Roberts je povodom toga izjavio:

„Sa područja Like, u rejonima Otočca, Gospića i Perušića plavi šlemovi povratili su neke osmatračnice, koje su jutros zauzele hrvatske snage. Neke osmatračnice su i dalje ostale opkoljene. Hrvatske snage su minirale sve prilazne puteve i mesta u kojima se nalaze snage UN u zoni razdvajanja. Ovo je ničim izazvan napad hrvatskih snaga na položaje UN u zoni razdvajanja, zbog čega su najvišim hrvatskim zvaničnicima uloženi protesti. Komandanti snaga UN naredili su svim jedinicama da brane svoje osmatračnice i da odgovore na vatru ukoliko budu izazvani“!

S obzirom da su Hrvati minirali sve prilaze osmatračnicama mirovnih snaga UN - kako ne bi, eventualno, pomogle Srbima - usledila je opšta naredba da se plavi šlemovi povuku u svoja skloništa, posebno u zoni razdvajanja.

Na više mesta u sektoru „Zapad“, odnosno u Zapadnoj Slavoniji, snage RSK su zadržale 117 plavih šlemova, držeći ih u bezbednosti. Ipak, njima su oduzete pancirne košulje i oružje.

Milan Martić, predsednik RSK je oko 20 časova optužio UN da su stale na hrvatsku stranu time što su se povukle u skloništa, mada im je zadatak bio da u zonama dodira sprečavaju vojnu akciju. Jedino se nije povukao jordanski bataljon, koji je pretrpeo i gubitke.

HINA je javila da su hrvatske snage obavestile UN, da su se mirovne snage povukle, kako bi propustile hrvatsku tenkovsku kolonu, praćenu pešadijom.

Tuđman je odluku o napadu doneo 1. maja u 2.30 sati i naredio Hrvoju Šariniću da pozove generala Klarka, zamenika komandanta Unprofora i obavesti ga o „predstojećoj policijskoj akciji“!

Napad je usledio koncentrično iz tri pravca: sa severa iz Pakraca, sa istoka iz Nove Gradiške i iz pravca Novske, sa zapada. Oko 2.000 hrvatskih „domoljublja“ nadiralo je prema Okučanima i Novoj Gradiški.

Britanska TV „Skaj čenel“ donela je ekskluzivni intervju sa lordom Ovenom, kopredsednikom Mirovne konferencije o prethodnoj Jugoslaviji, koji je izjavio:

„UN su donele odluku o smanjenju mandata mirovnih snaga u Hrvatskoj i Krajini. Ove snage dobile su uveravanja od Hrvata da neće preduzeti akcije u zoni razdvajanja i da će se pridržavati sporazuma o prekidu vatre, kao i da će se nastaviti pregovori o političkom sporazumevanju. Ovakav mandat više neće biti prihvatljiv za hrvatske Srbe, osim ukoliko međunarodna zajednica primora Hrvatsku da povuče svoje snage. Ako dođe do rata onda ćemo imati veće probleme nego što je to u Bosni. To će biti veći sukob između Hrvata i Srba, nego između muslimana i Srba. U međuvremenu se hrvatska vojska, uprkos embargu na uvoz oružja, dobro opremila i čini se da su Hrvati dobro obučili svoje vojnike. Uprkos tehničkoj zabrani na uvoz, oni su nabavili avione, tenkove, helikoptere, rakete i drugo moderno oružje. Ukoliko se rat rasplamsa između Hrvatske i Srbije, ubeđen sam da predsednik Milošević to ne želi. I on bi vrlo rado zadržao svoje snage i ne bi se mešao u sve ovo. To će biti vrlo teško i ne može se proceniti šta će se desiti u narednih nekoliko časova. Nadam se da će uskoro Savet bezbednosti da odlučuje!“

U predvečerje 1. maja hrvatska vojska je upala u sela Divosel i Počitelj, u kojima su dve godine ranije, 1993, takođe vršili masovne pokolje.

(Nastaviće se)